Тома гробар на умору

Томислав Николић, Председник Републике Србије, отпочео је своју функцију животном философијом: после мене потоп. Сви потези које Председник Николић и садашња Влада Србије вуку по питању Косова и Метохије и по питању будућности Србије, не остављају онима који долазе, (а требало би неко да дође и после њих) ама баш никакав простор за деловање. Границу са Косовом и Метохијом граде пуном паром. На реду је повлачење институција са Косова и Метохије, на првом месту МУП-а Србије који мора де се повуче са КиМ до првог јануара. Следеће је такозвана транспарентност у финансирању, тојест прелазак финансирања просвете, здравства и других институција које се финансирају из републичког буџета Србије, на буџет квази државе Косово, која се иначе темељи на вађењу и продаји српских органа. И то је процес који би требало да се заокружи до краја марта идуће године.

Следећа школска година почеће вероватно са радом по шиптарском плану и програму, и то како у основним и средњим школама тако и на факултетима. Из историје ће наша српска деца учити да је Адем Јашари још један од „бораца за слободу“ нашег народа (косовара), а он заправо претеча тероризма на Балкану.

Што се тиче здравства, вероватно ће наша деца бити упућивана на лечење негде у Албанију, у некој „жутој“ болници, јер Албанија свакако отвара границе према Косову, те са те стране нема потребе да бринемо за нашу будућност.

Заиста, светла будућност очекује нас Србе који живимо на Косову и Метохији, а у коју нас свим својим слимама гура садашња власт. Стање у коме са сада налазимо је са тачке међународног права неповратан процес, јер сви споразуми који су потписани и који се спроводе су оверени потписом Србије. Дакле, Србија и Срби учествују у одвајању Косова од Србије. Е овде је проблем. Може нешто бити отето, наметнуто или окупирано, али се исто тако може и повратити. У случају Косова и Метохије нама прво остаје да „збацимо јарам издајничке власти с врата“, па да поништимо оно што су гарнитуре издајничких режима потписале, па тек онда да повратимо отето и да ослободимо окупирано.

Е то мора да се деси и да сви, и ми и они, изађемо пред суд народа, историје и Свевишњег Бога

Уредништво „Срби на окуп“