Уранили србски одборници

zasedanje odbornikaБрат Радојко Јовановић, као и већина Срба ма где живели, дубоко у себи преживљава српску трагедију, а нарочито ову последњу трагедију у Јарињу. Сваком том страдању Срба, јер издаја која се десила на Јарињу јесте страдање српских душа, брат Радојко написао је по једну своју песму, коју у наставку свим нашим читаоцима доносимо на увид.

Уредништво „Срби на окуп“

 

Једна чета Срба Дмитровице
Православно да сачува лице
На Jарињу да градњу забрани
Двадес првог новембра урани.
На Шарпељу, пре зорe сванула
Где се прича о граници чула
Баш кад Дачић у Бриселу сео
Са Тачијем разговор почео
Да присилом Европске уније
Он одузме Космет од Србије.
На дан Ваведења Богомајке
Богородице, Пресвете Мајке
Уранили србски одборници
Пожурили на лажној граници
Предузеће из Новог Пазара
По налогу што је Владе ствара
Да им бране да ту међу ставе
Од Србије Космет да раставе,
Ту шиптарске да не дођу змије
Јер никада ту било их није,
Намерили да царину ставе
Границом им „косова“ државе
Коју би им НАТО направио
Светосавце кад би оборио,
Баш како је Франц Јозеф желео
План злокобни када је изнео.
К’о Новица како је чинио
Гацком Пољу када прилазио
Одборници тако поступали
Чету малу, храбру, изабрали
Што јој против две але стајаше
На Jарињу што је дочекаше.
Прва, Кфор је, Еулекс, Шиптари,
Друга, Срби, дачићеви пали,
Што не маре за Срба им муке
Но Тачију дају их у руке
Да са њима чини шта пожели,
Да у „жуте куће“ их пресели.
Србска нада да не буде пуста
Милиција краљевачка уста,
Да не дели земља се Србија
Министарску наредбу одбија.
На Шарпељу да нема границе
Краљевачке храбре јединице
Одбиле су да пред Србе стану
И да сруше свесрбску одбрану
Но још звали колеге пристигле
Из Лознице што на Шарпељ стигле,
Јављају им дају им на знање
Шта се ради и како је стање,
Да на Србе силу не покрећу,
Да Јарињем кавгу не замећу,
Јер ти Срби ту Србију бране
Да граница нова не настане.
Трубе трубе, Србе позивају
На северу да ране, устају,
Да би браћи што су уранили
Од помоћи на Јарињу били.
Журе Срби, из свих правца крећу,
Свуда путем са браћом се срећу,
Журе, хите, Јарињу примичу
Где неспремне КФОР-овце затичу,
Нису знали за те србске уме
Да их спрече, да поседну друме,
Да препреке на путу направе
У намери Србе да уставе.
Три су дана и три хладне ноћи
Срби своје исказали моћи,
Милиција када то видела
Покрај огња са њима седела
Док се четри Скупштине састале
И захтеве своје исписале
Да од Владе гаранцију траже
Да границе Јарињем не важе.
Бране Срби Устав и Сретење
Референдум и србско решење,
Да ће главе за слободу дати
Власт шиптарску неће признавати
Но од КФОР-а, ЕУЛЕКС-а траже
Резолуцију сву да уваже
Савет Безбедности што је даде
И њом Космет Србији признаде
Акт Хесиншки како њоме тврди,
Људска права Шиптарима нуди.
Три су дана Срби изгарали
На Шарпељу страже постављали
И Европи сложно поручили:
Да су Срби наук изучили,
Да граница ту постојат неће
Како злобни запад им намеће,
Америка што би да их с кроји
Па кад Космет на силу одвоји,
Од Прешева да дигне Шиптаре
До Медвеђе да они роваре,
Копаоник на двоје разделе
Рашку област од Срба оделе,
Да до Дрине границу поставе
НАТО-Турској да абере јаве
Да османску учини репризу
На Јелину изазове кризу,
Да ратове за ослобођење
Све поништи про Србије земље,
Да пашалук београдски прави
Ту све Србе слободне оправи,
Мимо тога све за клање биће,
Опет колац за Србе спремиће.
Мој Дачићу, ето шта ће бити
Раскол Срба ако ћеш ширити
Говорећи речи на проклето:
„Од Србије Косово отето.“
Што не питаш Србе Митровице
Православно дал’ им још је лице,
Дал’ су они Тачију робови
И где су им куће и гробови!
Ил’ то питај оне северније
Где још Тачи привирио није.
Питај Србе да ли су отети
Да ли ропством они су прожети
Ил’ им срце још слободно бије
Спроводе ли још Устав Србије
И законе и уредбе Владе,
Дал’ по србским програмима раде
Школе, здравство, округ и општине,
Питај Србе православни сине.
Ој Дачићу, Прилужје те зове,
Старо Грацко, у куће њихове
Ни они ти још нису отети,
Јоште знају слободно живети
К’о што живе Срби Грачанице,
Из Витинске, Гњиланске равнице,
Штрбца, Штимља, Жача и свих стана
Око Светога Газиместана
И сви Срби из србских оаза
Православног духа и образа
Које Тачи друмовима хвата
Пастир Срба док дужност не схвата
Но с’ вуцима чини договоре
У ев’ропске докле хрли дворе.
Пастир своје стадо и не гледа
Нит се трже да Тачију неда
Да са њима к’о робљем поступа
К’о миљеник КФОР-а док наступа
Док ЕУЛЕКС државу им с правља
А Србији на врат омчу ставља
Што германи давно зацртали
Својој деци у аманет дали
Православну Србију да збришу
Новцем, силом, Србе да урнишу.
Резолуцију ви одржите
Спас Србији њоме начините
Дванаест четрес четри, број носи
И „косову-држави“ пркоси,
Фашистичка сва ништи начела
Против Србије ко год зло дела.
Она неда то што Тачи хоће
Забрањено да поједе воће
Да Колевку уништи Србима
Док подршку из НАТО-а има
Да неправо ради и поступа
К’о злочинац Европом наступа,
Да све чини како Вимер рече
Кад му писмо Шредеру се стече..
Одборници ви се уздигосте
И јединство Срба постигосте
Свој Србији показасте здраво
Како треба држати се право,
У Истини увек устарјати,
У слободи борбом опстајати,
Томе путу Господ моћи даје
Закон Божји да вечито траје.
Заповести Божје давно дане
Род нам србски од зла сваког бране,
Тако биће, тако и остаће
Пут Господњи Срби поштоваће.

Радојко Јовановић