ШТА УРАДИТИ?

Страшно је шта се ради са Косовом и Метохијом, и уопште са Српским народом. И шире, са људима који имају савести, а нарочито са Православнима.
Држава дозвољава протесте, и добро је да бар тако може народ да искаже своје незадовољство, и да пошаље поруку и властима, и остатку народа, а и целом свету. Да истакне шта не ваља, да испољи за шта јесте. Али, питање је колико се то дотиче оних који су на власти. Они могу то једноставно да прескоче, нити да погледају, нити да изађу пред тај народ, нити да пусте снимке са протеста на државним медијима и у јавним гласилима, и да наставе по свом.

Шта је потребно делати знамо сви, али власт и моћ није у нашим рукама, и то нам прилично као народу везује руке. Једино што масовност може нешто да промени, јер и пар хиљада полицајаца, па нек их је и 10 000, не могу да устану против 750 000 људи, ако пола Београда изађе на улице. Они имају опрему као из научне фантастике, и као из страних филмова, и заиста више не личе на оне добре чика-полицајце, какви су некад били, и уз којих се човек осећао сигурним, и знао да су то људи који нас штите, а не туку, сем оне који чине зло.
„Ал’ бој не бије свијетло оружије, већ бој бије срце у јунака.“

Да се пишу петиције, прогласи и сл., све то може, и све то стоји, али и ту се народ намучи скупљајући потписе, а они после то неће ни да погледају, или дају неком чиновнику да заведе у књиге, и на том се заврши.
Једноставно, игра се велика игра са народом, која са моралом и савешћу нема ништа. Где ће све то завршити, рекли су Свети Старци прозорљиви.
Запад деценијама проучава Србе, и тражи им слабе тачке, како би их на то уништио. Запад иде људском логиком, и види само оно што оком види или осети, али Запад нема опит БЛАГОДАТИ.
Грдно ће се преварити, и вара се, ако методе, које успевају на њима, примене на Православне. Православни се смиравају и трпе, јер су Божији, али када та огромна крштена и облагодаћена, али сада сабијена сила експлодира у велики народни отпор, чудом ће се чудити. Јер, кад сабијаш нешто што у себи има велику силу, и кад то пређе меру, дешава се контра од оног што хоћеш- то експлодира под много већим набојем и силом него што је она са којом се то сабија. Енергија је неуништива. А у свакој Православној души крштеној лежи велика енергија Божија. И кад се она окрене у праведни гњев- то ће бити сила незаустављива док се зло не победи.
Да би раслабио ту силу, Запад примењује разне зле методе, којима жели да умањи или уништи благодат у Србима, и да им тиме паралише вољу и отпор. Све је то део хладног рата који се већ деценијама води против нас. Рачунају они на нашу добродушност, и на хришћанску особину да лако праштамо, и да се брзо навикавамо на невоље, и да можемо много да трпимо.
Ово што они нама раде не би могао да издржи ниједан народ на Западу. Код њих се чуда не дешавају, осим у Православним храмовима и код Православних верника. Не рачунам она факирска и мађионичарска чуда , која се дешавају уз помоћ злих сила. Говорим само о Божијим чудима.
Атак је огроман и свеобухватан. Једино што нам може помоћи у свему томе је да се држимо чврсто и неодступно Православља и родољубља. Да чувамо веру неискварену. Да чувамо своју душу, срце, ум, савест, и вољу да буду у смирењу, чистоти, покајању, послушности Богу. И да чувамо своју земљу, свој народ, своју породицу. Да чувамо Свету храброст и родољубива осећања и све те узвишене идеале. Да волимо свој Српски народ где год се он налазио, и да помажемо свим оним Србима који страдају у Словенији, Хрватској, Македонији, Републици Српској, на Косову и Метохији, и осталом делу Србије. ДА НЕ ОДУСТАЈЕМО ОД КОСОВА И МЕТОХИЈЕ, И ДА НЕ ПРИСТАНЕМО НА ГРАНИЦЕ СА НАШОМ СВЕТОМ ЗЕМЉОМ. Да не дозволимо да наши војници ратују за стране силе, него да бране своју земљу. Да не дозволимо да полиција туче свој народ када хоће да испољи своје родољубље, и одбрани своју и нашу земљу. Да не дозволимо да ико игра игру са нама, јер је Господ дао велику мудрост Српском народу. Да не пристанемо да нам буде важнији улазак у Западну организацију, која ником добра није донела, од очувања Косова и Метохије.
Да не дозволимо регионализацију Србије, јер је то увод у даље распарчавање земље.
Да користимо сва духовна средства у тој борби, а то су јака молитва, усрдна, од срца, и сва воља сабрана у Богољубива, човекољубива и родољубива осећања. Да пазимо да нам неки грех не украде душу, и да будемо спремни, као војници на мртвој стражи.
Непријатељ је од свуда, али је „с нама Бог“, ако се Њега држимо, Њега призивамо да помогне, и Његовом силом истрајавамо. Његов Ум призивамо да нас умудри шта да урадимо.
„Србија се умирит’не може“ док Косово и Метохија не буду ослобођени, и док се не поврати Србима све оно што су пре тридесетак година имали на Косову.
„Отето-проклето!“ То Косовски Муслимани и Католици треба да знају. Никада неће моћи да спокојно живе на тим територијама, јер су на тај начин отели ту земљу, и зато им савест неће дати мира и мучиће их. Већ и сада анкете тврде да се 77% Албанаца на КиМ плаши повратка Срба.
Нормално, кад уђеш у туђу кућу, и отмеш је, анђео чувар те куће те стално опомиње да то није твоје, и до краја живота они неће имати мира, и то их тера или да убију Србе као сведоке, или да се сами селе да умире савест.
Треба се молити за долазак Руског Цара што пре, који једини сада на Земљи, осим Бога, Мајке Божије, Светих Анђела и Светитеља, може помоћи Србима, јер има и силу и моћ.
А радити ко год може на томе да се поништи споразум о границама, јер споразум није већи од Устава земље. Молити се за судије Уставног суда да им Господ да храбрости да очувају земљу, и да праведно суде, без бојазни за свој живот.

Уредништво „Срби на окуп“