Косово да – ЕУ не (видео)

13.12.2012.год. у Београду, у Сава Центру, одржан је скуп под називом „Косово да – ЕУ не“ на коме је говорило више говорника, а у истом духу. На Јарињу се десила издаја Косова и Метохије од стране садашње власти и како рече др Марко Јакшић, на делу је невиђена издаја у историји српског народа и невиђени политички криминал. И још је  рекао др Марко Јакшић, осврнувши са на последњу изјаву Александра Вучића који је позвао НАТО јединице да остану на КиМ, да је то нечувено у историји српског народа да неки званичник Србије позива окупатора да нас и даље окупира.

У наставку погледајте видео прилог са овог скупа као и обраћање свих говорника, аудио записе као и транскрипте

Уредништво „Срби на окуп“

{youtube}Ib8nLNlMmx8{/youtube}

{youtube}Ar0eQh3s9YE{/youtube}

{youtube}llDOxbesk94{/youtube}

Говор Др Марка Јакшића у „Сава-центру“, 13.12.2012. на Скупу „Косово-ДА, ЕУ-НЕ“:

Жељко Цвијовић:
Као и неколико пута раније у нашој историји, и данас имамо разлога да се питамо- хоће ли расплет савремених ситуација донети генерације виспрених патриотских политичара, или поново генерације јунака? Док наша дилема траје, у некима од нас живи и једно и дуго. Из мудре, јуначке Косовске Митровице, Марко Јакшић. (аплауз)

Др Марко Јакшић:

Даме и господо, браћо и сестре,
„Тако ми Господа Бога, кунем се пред свима Вама, да нећу да се смирим док Косово поново не вратим под контролом државе Србије.“ (аплауз) Ово су речи садашњег председника Србије, Томислава Николића (УАА…), које је изговорио 2 008.год., приликом митинга „Косово је Србија“, у време када је Косово прогласило независност.
Данас, негде 100 година после Балканских ратова, Томислав Николић је поставио границу према својој Јужној Покрајини, и поставио границу између Косова и Централне Србије. Ми, Срби, смо му се одужили тако што смо тај гранични прелаз назвали „Нова Бајчетина“.(аплауз) За нас, а верујем и за све Вас овде, то је чин националне издаје. Додуше, они његови сарадници то знају мало другачије да кажу–они кажу да су то „болне ситуације“, они кажу да су то „тешки моменти“. Они чак кажу да мора да поставе границу, је л’ забога, без овога Србија ће да умре гладна. Ми питамо онога ко је то рекао, а то је Александар Вучић, за колико је он то продао Косово, па Србија није гладна? Исти потпреседник је..знао. да каже ово, пре неки дан у Вашингтону: Он моли министра одбране да трупе НАТО- пакта буду што дуже на територији Косова и Метохије. Овакву поруку верујем да у историји поробљених народа нико никада није могао да чује- где се моли окупатор да што дуже остане на поробљеној земљи. (УА..аплауз)
’99.-те године, у Косовској Митровици, .ондашњи регионални..администратор,.Мартин Р…., желећи да казни Србе, он им је рекао отприлике овако: „Ако не будете добри, КФОР ће да оде са ових простора, а онда ћете Ви да патите“. Онда су му Срби рекли: „Кажите колико ми треба да будемо лоши да бисте Ви напустили што пре Косово и Метохију?“
О председнику Владе Србије не треба много ни трошити речи.(звиждук) Онако похотан, алав, нада све… и у све…, он је само извођач прљавих радова председника Србије, Томислава Николића. Чини ми се да нико никада ружнијих ствари није говорио о Уставу, на који је положио заклетву, малте не сматрајући да тај највиши акт државе…, он га своди на тоалет папир. Срамота и брука!
Овде смо, чини ми се, сви ми да се води борба против корупције и криминала, и сви смо за једну такву борбу, али највећа корупција и највећи криминал јесте политички, а политички је тај када издајете своју земљу, то јест, када продајете територију, као што је урадила садашња власт. Никакво хапшење Мирослава Мишковића не може да сакрије димну завесу да се ради о издаји Косова и Метохије, и да је то прави начин шта ради ова садашња власт. Али,.зашто они све то сада раде? Да ли можда што верују у ЕУ? Не, сигурно. Исто к’о што ми овде не верујемо у њу, не верују ни они. Који је други разлог? Они кажу да су то међународне обавезе које су наследили од претходне власти…Међународне нису свакако, али обавезе јесу, и Александра Вучића, и Томислава Николића. Да ли из времена када када су разбијали Српску Радикалну странку? Да ли из времена кад су правили Српску Напредну странку? Да ли из времена када су формирали власт? Ми то не знамо. Али, њихове обавезе нису наше обавезе (Тако је!… аплауз), њихови дугови нису наши дугови (аплауз). Данас, оно што морамо и требамо да кажемо, а што је табу- тема, а то је да …., и оно што сви морамо да знамо, то је да нашим противницима не смемо да.дамо … злочинцима, који су нас прогањали, не смемо да им дамо најбогатији део наше територије. А простор Косова и Метохије је проблем за простор два народа. И ових 300 година Албанци су, уз помоћ својих заштитника, на почетку Турака, па Немаца, па комуниста, па сад НАТО-пакта, радили нечувене злочине над Србима. Трговина људских органа је само врх леденог брега. Да Вас подсетим само да још и данас на ман.Дечанима , из 1846., због арнаутских злочина, стоји натпис да је то време: „када су живи завидели мртвима…“ У мом крају, да кажем, .очеви су синове женили са 14 година, да би могли негде до 20 година да добију пород, да би могли да продуже род, и да би могли да продуже свој боравак, и свој опстанак на родном Косову. У исто време, мајке су забрањивале окупљене на сахранама да плачу над погибијом њихових синова. Говорили су јасно и гласно: „Немој да чују злочинци, да се не би сладили нашој несрећи.“ То је оно што смо преживљавали у све ове векове. На жалост, и ово нема ко на власти да чује.
А оно што је, такође важно, о чему се мало прича, је да је Косово…. сматра се да је његова вредност, не духовна, него материјална, 4 и по до 5 милијарди долара. То су процене њихових, европских „пријатеља“ и стручњака. Ми, који смо старији, сви смо још у основној школи учили били да се 70% рудних богатстава Србије налази на Косову и Метохији. 78% резерви угља налази се доле, у нашој Јужној Покрајини. 90% олова и цинка. 100% хрома, 60% никла, да не причам више о такозваним ретким металима, који се налазе и који се користе у авио и космичкој индустрији. О рудним богатствима Косова и Метохије јавно се у Србији не говори, и то се не прича. То је табу- тема, јер, када би се народу рекла истина колико то значи, и колико то вреди, мислим да не би имали људе у Србији који би дали да се Косово препусти нашим противницима.
На крајњем Северу, браћо и сестре, био једном један велики народ. Пре 800 или можда 1000 год. Тај народ се звао…били су Балтички Срби. Населили су простор негде од реке Одре до.реке Р… Врховни бог им је био Световид. А последња њихова тврђава је пала, замислите те подударности, 1169. на Видовдан, и тада су престали да постоје Балтички Срби. Они су престали да постоје када су им њихова браћа забила нож у леђа, Чеси и Пољаци. Од тог огромног, великог народа остали су данас само малих двадесетак хиљада Лужичких Срба.
Не дозволимо себи да и ми будемо данас неки нови Лужички Срби, јер данас је у Србији, пре свега, окупација. Окупирано је све. Не влада се из Скупштине и Владе Србије, него се влада из амбасада- британске, америчке,немачке. (УАА) Ту су господари Србије, а не у Скупштини и Влади. То је, на жалост, Српска стварност.
Оно за што морамо сви да радимо јесте да се боримо да подигнемо Србију, да Србија буде поносна, да буде усправна, јер само тако нећемо доживети судбину Лужичких Срба, а мислим да то можемо. Морамо овим марионетама, који су фактички на власти, да кажемо: „Доста је!“, и да ми овде присутних, никада нећемо дати веру за вечеру.
Живела Србија!

Говор Славише Ристића, председника СО Зубин Поток, у „Сава- центру“, 13.12. 2012., на скупу „КОСОВО И МЕТОХИЈА- ДА, ЕУ-НЕ“

Водитељка: Када говоримо о Косову и Метохији наша срца су са нашом историјом и идентитетом, који је у сваком случају Косовски. Наши идеали су са Косовским Заветом, а наше мисли су са Србима са Косова и Метохије. А највише права да се о Косову и Метохији питају имају они, Српски пастири са Косова. Шта мисле, од чега страхују, чему се надају Косовски Срби, рећи ће нам вечерас један од њих, председник СО Зубин Поток, господин Славиша Ристић (аплауз).

Славиша Ристић:

Браћо и сестре, драги пријатељи,

организатори скупа „ КОСОВО-ДА, ЕУ-НЕ“, дозволите ми да Вас најпре поздравим, и пренесем поздраве захвалности свих Срба са Севера Косова и Метохије, и са читавог Косова и Метохије.(аплауз)

Хвала Вам што сте ми пружили прилику да Вам се обратим у њихово име, а нарочито Вам хвала што ћемо моћи сви заједно са овог скупа да им упутимо поруку подршке, свим Србима са Косова и Метохије, свим оним Србима којима нема сна док се Србија не пробуди. (аплауз)

Срби са Косова и Метохије последњих 13 година пролазили су кроз разна искушења у борби да очувају свој идентитет, да остану оно што јесу- Срби у држави Србији. Да сачувају сваку Српску главу, да сачувају Српске институције, своје Светиње, да сачувају своје образе, да сачувају своје породице и децу. И, наравно, да сачувају оно што им је најсветије, Српску државу на Косову и Метохији. (аплауз)

Ви сами знате да су на том путу прошли кроз разна искушења- од оружаних напада шиптарских терориста, од упада албанских власти из Приштине, преко разних политичких притисака и уцена да променимо веру, да променимо идентитет, да се одрекнемо Српског држављанства, да угасимо Српске институције, да прихватимо квази „институције“ из Приштине, па до насилних акција такозваних „мировних снага“ и НАТО војника на Косову и Метохију.

Било је тешко, али Богу хвала, чини ми се да могу с правом у име тог народа да кажем да нисмо доживели ни један озбиљан пораз како од насртаја Приштине, па до такозваних „мировних снага“ и НАТО војника.(аплауз)

На жалост, на нашу несрећу, и на нашу жалост, а на срамоту српску, тешко нам је да то изговоримо, тешко нам је то да признамо, кријемо то од непријатеља, али све поразе које смо доживели, доживели смо од власти из Београда (аплауз, Тако је!), од власти државе за коју се боримо, за коју смо се борили, и за коју ћемо се борити, од власти државе за коју ћемо погинути ако треба.(аплауз) И, зато нам је то најтеже пало.

Последњи ударац који смо добили од власти је, и сами знате, пристанак власти Србије да се постави граница између два дела територије Српске државе- између оног мањег, али Светијег и значајнијег, Косова и Метохије, и остатка Србије. А говорили су нам да неће бити границе. Свашта су нам говорили. И, верујте да нас од свега највише боли лаж и преваре. Још се мастило на Закључку Владе није осушило, у коме је стајало да Срби са Севера Косова неће плаћати шиптарске царине, а на терену, пошто је извесни Павићевић дао изјаву, и упутио се поново пут Брисела, сасвим је другојачија ситуација. То нас највише боли.

И морам данас овде да кажем шта су нам обећавали, какву нам наду давали представници и данашњих власти, када су нас прошле године у тешким тренутцима обилазили, и бодрили на барикадама Говорили су: „Само нека ова издајничка власт оде са власти, поништићемо све споразуме које су.против Устава.(аплауз) Ишли су дотле, морам и то да признам, те су нас храбрили и говорили да треба чак и радикалније мере да предузмемо у нашим мирним протестима. А шта данас имамо, браћо и сестре? Шта данас Срби са Косова и Метохије имају у порукама људи са власти? Кад један, онако бираним, финим српским речима каже: „Утувите у главу: „Косово је изгубљено!“ (Никада! УАА!) А други каже, пошто се огули читава истина: „Па, не можемо да одустанемо од спровођења споразума, јер ће Српски народ остати гладан.“

Овом првом поручујемо са Косова и Метохије: Нека и они утуве у главу да не могу у тим црним торбама које шетају по Бриселу да носе наше живе главе (аплауз…Тако је!) За кршење Устава, даће Бог, одговараће, али не крше само Устав. Морају схватити да у тим торбама носе судбину живих људи, који живе на Косову и Метохији. (аплауз)

А овом другом порука, који плаши Српски народ да ће остати гладан, порука је са Косова и Метохије, ДА СРПСКИ ДОМАЋИН, а много је гладовања било, на жалост, у нашој Србији, НИКАДА НИЈЕ ПРОДАВАО КУЋУ, НИ СВОЈЕ ИМАЊЕ, ДА БИ ИСХРАНИО ПОРОДИЦУ, ВЕЋ ЈЕ ОСКУПЉАО СВОЈУ ЧЕЉАД, ПА НА ЊИВУ, ПА НА РАД. (велики и дуг аплауз)

Драга браћо и сестре, желим да Вам кажем да верујете у једну ствар (народ наставља да аплаудира, сви устали на ноге и пола минута скандирају стојећи и аплаудирајући)…

Не може проћи издаја, не може проћи издаја, јер ми дубоко верујемо да у нашој Србији, а верујте, на Косову и Метохији има пуно људи који верују да Србија није само Морава, и да ће се једног дана спустити и на наше кровове, на њихове њиве и ливаде, да ће пригрлити Ситницу као што грле Мораву.

Никада неће бити границе између Косова и Метохије и остатка Србије! Могу одговорне власти за извесно време поставити харачлије као некада у турско време, да за извесно време убирају неки данак на извесним тачкама, али нека запамте: Никада границе неће бити док је последње Српске главе на Косову и Метохији!

А пошто је тема овог скупа „КОСОВО-ДА, ЕУ-НЕ“, желим да упутим једну поруку, у том правцу, поруку Српског народа са Косова и Метохије: Пошто наша власт каже да се Србија упутила у Европске уније, онако, крупним корацима- поручујемо: Србијо, врати се кући!(аплауз) Србијо, није твоја кућа Брисел, нити је твоја кућа бриселски куплераји (УАА!) Твоја кућа је Пећка Патријаршија, Високи Дечани, Грачаница, Богородица Љевишка (аплауз).

Драга браћо и сестре, сви који сте данас у овој сали, а ми верујемо да Вас је пуно више, не очекујемо, јер нису времена као некад, да можете да дођете у бој на Косово. Али Вас молимо, оно што можете овде овде, у Београду. Отмите проклете оловке бриселским путницима! (аплауз)

Хвала свима, и живела Србија, са Косовом и Метохијом! (аплауз)

Александар Кравченко (13.12. 2012. „Сава-центар“):

Поздрављам Вас, драга браћо и сестре.
Ја знам Српски језик (аплауз), али бих хтео да причам Руски због тога да се о том најважнијем питању чује и Руска реч. (аплауз)
Пре свега ја бих хтео да Вам захвалим за ту велику поуку коју сам ја добио од Вас, од Српског народа. У чему се састоји та поука? Она се састоји у томе што сте Ви мене научили да волим свој народ. (аплауз) Зато што тако како Ви волите Руски народ, ми ни сами себе тако не волимо.
Много пута су ме питали зашто сам дошао овамо да ратујем. Ја сам говорио о разним разлозима, али ретко о оном најглавнијем разлогу, који најјаче осећам, и који ћу Вам вечерас изнети.
Кад сам имао 10 године, прочитао сам у дечијој енциклопедији причу о битци на Косовом пољу, и мене је, као дете, поразио подвиг Милоша Обилића. И после многих година та прича, тај подвиг, је мене довео овде, и сада ми помаже да живим, даје ми снаге да радим, и да се борим за Православље и за Русију.
И најглавније питање сада, које сви ми морамо да имамо у виду- кад кажем ми, мислим на све Православне народе је да су
Косово и Метохије за нас извор живе снаге (аплауз). И данас је питање које стоји пред нама, пред Српским народом, шта ћемо да изаберемо-ЖИВОТ ИЛИ СМРТ?
Ми ћемо да изаберемо ЖИВОТ. (аплауз)