П О С Л А Н И Ц А верног народа епархије бачке упућена архијерејима СПЦ на дан Светог Василија Острошког 2014. (ВИДЕО)

Објављујући ову Посланицу наше уредништво жели да епископи СПЦ  овога пута чују вапај верног народа који пре 15 година нису чули, молећи се да они који су позвани да буду чувари светоотачке вере и Предања не сметну с ума да, у историји Православља,  кад год власти имајући нису хтели да чују молебни вапај лаоса Божјег – слушали су на последку грмљавину.

Ми, народ Српски и Православни

следујући Светом Јеванђељу, Светим седам Васељенских сабора, Светим Оцима а посебно исповедању праве вере – Православља, које учинише Свети Сава, Свети Марко Ефески и у наше време Преподобни Јустин Ћелијски а да би се оправдали пред Црквом и историјом, на посрамљење свих који данас издају Православље, јавно и писмено изјашњавамо се

ДА:

НЕ желимо и НЕ прихватамо да наша Српска Православна Црква и на даље остане у чланству Светског савета цркава, који је као међународна екуменска организација заправо својом суштином организација свих могућих светских јереси међу којима никако не може и не сме да буде место Српској Православној Цркви јер по речима Светог Марка Ефеског: “Сви Оци и Учитељи Цркве, сви Сабори и сва Божанска Писма уче нас да бежимо од оних који другачије верују и да се удаљавамо од заједнице са њима.”

НЕ желимо и НЕ прихватамо било какав другачији дијалог са јеретицима, укључујући нарочито латине, осим оног који у себи садржи само ове речи:  “Покајте се”. Противимо се учешћу Српске Православне Цркве у пројекту латина под називом “екуменизам”, јер по речима Преподобног Јустина Ћелијског: “екуменизам је заједничко име за псевдохришћанства и за псевдоцркве Западне Европе. У њему су срцем својим сви европски хуманизми са папизмом на нелу. А сва та псевдохришћанства, све те псевдоцркве нису друго већ јерес до јереси. Њима је заједничко еванђелско име: “свејерес”…”

НЕ желимо и НЕ прихватамо да и даље, без искреног покајања, као епископи Српске Православне Цркве остану они који су од папе примили бискупски крст и прстен и тиме супротно учењу Православне Цркве и Светим Оцима прихватили и признали папу, по речима епископа Бачког Иринеја Буловића као “Његову Светост” чиме су се оглушили и о речи Светог Саве изговореним у Жичи 1224. године: “Срби, мој народ, Христови су, не папини.” Уједно Иринеј Буловић се јавно похвалио да је од папе добио бискупски крст и прстен, заједно са још неким епископима чија имена не наводи, и то као знак да у њима папа види законите епископе цркве Христове као што види у својим бискупима. Тим чином Иринеј Буловић је јавно признао да у католичкој јереси види “цркву Христову”. Претпоставка је да то исто виде и они други епископи који су, такође, добили бискупски крст и прстен. Пошто не могу постојати две цркве Христове на земљи, но само једна, то произлази да се Иринеј Буловић, заједно са тим другим епископима, практично определио за римокатоличку јерес као праву и истиниту цркву Христову на земљи. Несхватљиво је и трагично да су сви ти епископи још увек без икакве осуде Светог Архијерејског Сабора и још увек су у части епископа Српске Православне Цркве.

И сам Господ наш Исус Христос је рекао да се не може служити Богу и мамону. Онај који служи папи, по сведочењу Светих Отаца, не може служити Богу.

НЕ желимо и НЕ прихватамо учешће како великодостојника Српске Православне Цркве, патријарха и епископа, тако и свештеника у било ком облику заједничке молитве и саслужења са јеретицима, укључујући посебно латине, јер је у Бачкој епархији, на пример, то постала уобичајена појава. Свети Марко Ефески, као неумољиви и непоколебљиви борац против католичке јереси оставио је завештање свима Православнима: “Бежите од паписта као што се бежи од змије”.

45. правило Светих Апостола је по том питању изричито и у њему се наводи: “Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне.”

НЕ желимо и НЕ прихватамо да се даље нарушава мир, поредак и јединство у Српској Православној Цркви као Цркви Христовој на земљи, јер и по речима Предобног Јустина Ћелијског “нема већег ни спасоноснијег добра од мира и јединства у Цркви Божјој, као што нема већег зла и пропасти од немира, раздора и разбијања јединства Цркве Божје.”

У многобројним случајевима Свети Оци су богомудро и човекољубиво поступали мирољубиво, са једним јединим циљем: чувати јединство Цркве у вери, миру и љубави, ради спасења поверених им људи и народа. Код њих није било свадљивости и осветољубивости, злопамтљивог неопраштања и тражења сопствене правде, него “човекољубивије неке одлуке”, као што каже, на пример, пети канон Св. Првог Васељенског Сабора, који управо налаже да се на свакогодишњим – и чак два пута годишње, Саборима епископа душебрижнички расправља о црквеним проблемима и изналазе “човекољубивије неке одлуке”

Знали су добро богомудри Оци Цркве да многе ствари црквеног живота, па и саме одлуке епископа, треба поново преиспитивати. Тако су поступали, свети Епископи Цркве Божје не што нису веровали у непогрешивост Цркве Христа Богочовека, напротив, у питањима вере и догмата они су свагда били неотступни и непопустљиви чувари светог Апостолског Предања и, силом Духа Светога, непогрешиви тумачи његови. Међутим, Свети Оци су тако поступали што су као Епископи и Пастири Цркве Христове знали да се ради црквене користи, – а то може да буде само спасење људи у Цркви, у Христу – може преиспитати и “икономијски” преиначити чак и правилно донета ранија одлука, а камоли одлуке које су дале повода или и изазвале веће немире и нереде него ред који су у почетку хтеле да заведу. То су управо Свети Оци и називали црквеном икономијом(εκκλησιαστική οικονομία), а исту називали “одличним и премудрим средством” (Св. Кирил Александријски, Писмо 72) и “леком” за болна места и ране на црквеном организму.

Имајући све ово напред речено у виду сматрамо да је последњи час да се преиспитају све одлуке  којима се кажњава епископ Артемије и да се вођени Духом Светим поново поврати мир међу православним народом српским, јер никоме данас не треба да буде циљ стварање новог раскола у Српској Православној Цркви.

Следствено свему што је речено молимо и преклињемо и тражимо од Вас уважених митрополита и епископа Српске Православне Цркве

ДА

дигнете свој глас  У ОДБРАНУ ПРАВОСЛАВЉА и да не будете више пуки послушници или слепи извршиоци или свесни саучесници воље оних који су се Православља одрекли

ДА

вођени силином Истине и Праве вере аргументима Светих Отаца захтевате да Српска Православна Црква иступи из Светског савета цркава.

ДА

се пониште сви потписи епископа Српске Православне Цркве стављени на екуменистичке одлуке а поготово на оне којима се католичка јерес прихвата и признаје за цркву Христову на земљи, као и на оне којима се признаје јеретички догмат о непогрешивости папе, односно о папи као првом у власти

ДА

се позову на покајање сви епископи Српске Православне Цркве који су од папе добили бискупски крст и прстен, који се моле заједно са јеретицима, као и да се осуди и на даље забрани учешће како црквених великодостојника, тако и свештеника Српске Православне Цркве на заједничким молитвама са јеретицима

ДА

се Српска Православна Црква повуче из свих екуменстичких комисија и свих разговора са јеретицима, осим оног једног садржаног у речима “покајте се”.

ДА

се што је пре могуће заустави даљи раздор у народу и Српској Православној Цркви и да се преиспитају све одлуке којима се кажњава епископ Артемије.

У Новом Саду, на Светог Василија Острошког, 12. маја 2014. године.

Следе потписи:

СРБИ НА ОКУП