СРБМУТИ – Миодраг Новаковић

Е мој синовац, понука ме на ово писаније једна вест коју прочитах ономад на ови „електронизовани медији“. Наслов каже „Трују нас на милион начина!“
Кад прочитах уплаши се, живи стра ме изеде, али јопет кад боље размислих, и није то све баш тако црно. Јес вала да нас трују и кроз воду и рану, запрашују из ваздух ко комарци, каче оне „радиоактивне антене“ где им се ћефне- и ондак се ми Срби, србенде, србчићи, србијанци и другосрбијанци- копрцамо ко замашћени шаран товљеник на суво…

Јесам ја прост деда, сељак, неки ме зову и геџа, џуџа, биџа… и како још не- али сам и поприлично писмен, писменији од многи ови што данас седу у ону полупразну скупштину, и по цео дан блеју ко телићи у оног мог колегу пензионера, који више води рачуна за своју бешику, него за своје скупштинско стадо. Више ти вреде они моји предратни 12 разреда у „мушку гимназију“, него сви њиови МРсови, ДРсови, БАсисови, и са шта се све већ нису закитили (на разни сумњиви начини).
Шта ћеш бољи пример од овог нашег црног прецедника „Црног Томе“, он је јадан морао да купи цео факултет, да би мого сам себи да иштанца диплому. И вала јесте иштанцао диплому, коју сад може да окачи на онај свој ракијски казан у његову Бајчетину…
Кажем ти ја синовац, да се не бринеш млого за сву ту лапрданију, јер има више година, а можда и деценијски размак, како сам ја прочитао једну вест, из папирне новине, која ме уистину (ус)покојила…
Западни научењаци су радили разни тестови са кунићи, такође и са неки „кунта кинте заморчићи“, и дошли до закључак, да би за данашњи модерни човеци највећа опасност била здрава рана и здрава околина (сви природни састојци укључени).
Кажу они, кад би данашњи човек почео да једе здраву рану ко наши преци пре век, два… и кад би почео да удише онај стари добри несмогиран и незапрашен ваздух (с ови „кеморепови“)- тај човек би ондак црко одмак ко бубашваба, или у најгорем случају би био зомбиран и почео да рикњава на „одложено плаћање“…
Кажу ти научењаци, да је наша човечанска врста толико хемијски евулирала и мутирала, да би за нас све што је некад било здраво, сад постало млого нездраво!?
Збунило то и мене синовац, али кад мало боље размислих, сватих да јесте тако. Ево, сећам се тамо 70их, кад се у нашу Бачину врнуо да живи онај наш баксузни „Жика гестарбајтер“ након 25 година црнчење у Енглишку, и почео да се здраво рани, и још здравије да пије… није саставио ни два месеца, и јадан испусти душу ко онај шаран товљеник на суво.
Доктори у Варварин казали „убила га здрава рана и здрави цуг“. Мада неки зли сеоски језици рекоше да су томе допринеле и неке наше сеоске мираџике што су га стално гањале за његов…. девизни буђелар, да не спомињем имена сад овде, ће ме утепају ови моји сељаци.
И јес вала синовац, све ти је то тако. Признали ми Срби, србенде, србчићи, србијанци и другосрбијанци- то или не, управо и јесте тако. Мутирали смо ми синовац, не само физикално, него и ментално, и у сваки други поглед. Ал не на боље, него на горе…
Ал оно што мене брине синовац јесте ова ментализована мутација која је звекнула у главу већину наших србенда, па тумарају између ови мобилни, харпонизовани и други „Динкићеви репетитори“ ко муве без главе. То ме млого брине.
Јербо, они се данас стиду и свог имена, и неће, или не умеју више да пишу ни нашу азбучну ћирилицу, карикирају наш Србски језик с неке туђинске речи, цркву заобилазе „ко киша око Крагујевац“- једино што се добро накркају и изнапијају за славу, и ондак запевају хануку- ко онај наш црни прецедник „Црни Тома“.
То мене боли синовац, та наша ментализована мутација, много више него ова бијолошка. Мора да се сад наши упокојени отац Милутин „солунац“ и деда Прокопије (што у први балкански „закла оног туту бугарина“), преврћу у гроб, кад „одозго виде“ на шта смо то спали, ми данашњи Срби, србенде, србчићи, србијанци и другосрбијанци.
Мора да им је млого тешко, и да нас се стиде до небо небеско. Ево и мене док исписујем ово мучно писаније, изеде жив срам…
Да ми је ономад неко реко, да ће вако да истребе Србску ћирилицу у Србским варошима и којекуде другде, и то наши домаћи душмани; Да ће вако да нам унаказе народни језик и замене га са неки нови јевропејски изпедерисани језик; Да ће нас- часне и славне ослободиоце Балкана у оба светска рата да проглашавају за ратне злочинце, и да ће ове фукаре на власти нашим крвопијама и ратним злочинцима да развлаче црвене тепихе; Да ће ова фукара на власти да тргује Светом Лазаревом земљом за неки пишљиви датум, још смрдљивије (и попишљивије) кандидатуре, за тамо неки „Јевропејски четврти рајх“- Ја би му синовац тад реко да је луд…
Али синовче мој, данас ја твој чича Милојко, више не знам који је овде луд, а који је збуњен. Не знам више ни који је Србин, а који је (Ср)БинЛаден, а Богами кад одем у онај уврнути Београд, не знам више ни шта је мушко, ни шта је женско…
Све се то изокренуло, извитоперило, измутирало, мој синовац, више ме стра да изађем из куће, јер незнам какви ме мутанти и зомбирани Срби чекају иза ћошка …
Унаказише нам нацију синовац, не дају нам да будемо Срби… Ако нас и они не деле, ондак се делимо сами… Ето,ономад неки нови „србијанчићи“ би да нам укину нацију СРБску и да нас преправе у неке „србијанце“, а ондак овај кусур од земље да нам преименују вероватно у „Србијадију“.
Може бити кад прочитају ово моје писаније и да дођу и на идеју да нас прогласе за „србмуте“, а овај кусур од наше отаџбине да прозову „србмутијом“… Знам да лупетам синовац, али не би ме чудило да се и то чудо деси. Ако се не опасуљимо на време!?
У чудним временима живимо синовац, и о наше судбине одлучују они који и нису баш тако „наши“. Само се таки представљају, обећавају нам мед и млеко, деле лаж капом и шаком(ништа их не кошта- јербо образ никад нису ни имали), и нажалост многи наши „зомбирани срби“ наседају на ту њиову паралажу…
Е па време је синовац да кажемо гласно и јасно НЕ, време је да опалимо шаком у овај наш домаћински астал (док га још има) да се затресе цела Србија…
Није доцкан синовац, није доцкан, има још нас Срба- као што то показасмо и целој Србији и целом свету у овај прошли понедеоник на онај величанствени народни скуп „Никад граница“.
Добро смо затресли онај климави „београдски астал“, а тек ће га затресемо- и са њега „отресемо“ сав онај антисрбски и паразитски окот и накот, што из ове наше мученице Србије испија последње капи крви у име њиове крвожедне „евроатлантске пијавице“…
Отресимо ту пијавицу са наше коже синовац, и згазимо је, тако да од ње остане само једна тамна мрља, и ондак јуначки закорачимо у Слободу. Јербо живот без слободе и није живот, синовче мој…

СРБИ ЛИ СМО БРАЋО- ИЛ СМО „СРБМУТИ“!?

Написао: Миодраг Новаковић