Косовски чвор из замишљене перспективе Томе гробара
Ова фотографија просто инспирише да се напише неколико редова о човеку са исте. Да ли је ова јеврејска капица само увертира за шиптарски ћулав остаје да са види. Каже наш народ „не пада снег да покрије брег, већ да свака зверка покаже свој траг“. У случају овог човека са слике те су се речи обистиниле у потпуности и за веома кратко време (око 3 месеца). Пао је снег, Тома дошао на власт и ајд сад да покаже и он свој траг. Без обзира на све издаје које је починио до само пре три месеца (издаја свога кума Војислава Шешеља, разбијање радикалне странке и много, много тога другог), народ Србије ипак бира себи за председника таквог човека. Да ли регуларно или уз помоћ Брисела, показаће суд историје.
Но, да кренемо даље. Негде сам прочитао мисао „гробар Тома решио да сахрани Србију“. Тачно, решио, а почео са сахраном Косова и Метохије. Оно што је Председник Томислав Николић говорио у предизборној кампањи, а нарочито у обраћању Србима са Косова и Метохије, да ће поништити антидржавне споразуме Борко-Едита, да се неће смирити док Приштину не врати под контролу Београда (линк ка изјави Т. Николића пред више стотина хиљада људи можете наћи овде), да ће ако треба стати са Србима на барикаде да би сачувао Косово и Метохију (из говора Томислава Николића у предизборној кампањи у Косовској Митровици), све је то нама Србима на КиМ уливало поверење да ћемо коначно, после Тадићевог режима имати некога ко ће стати иза нас. Како смо се опет и по хиљадити пут преварили. О како смо се преварили. Па Председник Томисла Николић и остали чланови коалиционе Владе Србије, не да нису стали иза свог народа на КиМ и не да нису поништили антидржавне споразуме претходне Владе, Борко-Едита, него напротив чине надљуске напоре да антидржавне споразуме спроведу у дело, чине све да Србе који се томе противе похапсе на северу КиМ, чине све да разбију барикаде на северу КиМ. Једном речју чини Тома све да сахрани Косово и Метохију.
Замислите која комбинација: Покојник – Косово и Метохија којег Тома сахрањује, Теодосије врши опело над Њим, Дачић поје(пева) одговара на опелу, а господин Јулин прислужује. Трагичан расплет „косовског чвора“ какав може бити режиран само у Бриселу и Вашингтону. Отерати прво домаћина (Епископа Артемија) који је давао тон борби за КиМ, како духовној тако и дипломатској и онда обезглављеној народној маси Срба сервирати идеје о бољем животу у новом „косовском-монструм друштву“, ето тако је почео овај задњи суноврат Срба на КиМ.
Не кажемо да је Тома једини учесник у овој трагедији српског народа, има их много више, али је сада сигурно он тај мотор који све покреће. Ако покушамо да направимо неку анализу и питамо се како је то могуће да од четничког војводе, националисте добијемо ЕУ промотера и фанатика, „Србина“ који заборавља КиМ и своје и наше корене. Мислим да одговор лежи у части и власти и новцу који Тома доби као председник, а што никада раније није могао ни да сања. Зато Тома савест своју и ранија уверења погази, јер су „личне привилегије изнад општенародног интереса и очувања Косова и Метохије“.
Да ли смо иоле помогли у расплету „косовског чвора“ из замишљене перспективе гробара Томе који пали хануку у јеврејској синагоги, просудите сами.
Милан Јездић, уредник портала „Срби на окуп“