Немци иду на Украјину
Двојица утицајних немачких дипломата одједном активно су се позабавили регулисањем кризе у Украјини. ОЕБС је именовао за свог посредника за преговоре између Кијева и украјинских региона бившег специјалног представника ЕУ за Косово Волфганга Ишингера.
А 13. маја у Кијев је стигао министар иностраних послова Немачке Франк-Валтер Штајнмајер. Шта се крије иза активизације немачког фактора у Украјини? О томе у материјалу нашег коментатора Петра Искендерова.
У томе што је Запад решио да ангажује у украјинском правцу немачке дипломатске ”тешкаше” постоји и политичка и финансијска логика. Упорна нежеља актуалних кијевских власти да успоставе дијалог са источним регионима већ је довело Украјину на ивицу распада, што је крајње неповољно за Запад. А зато укључивање немачких дипломата значи да је Запад одлучио да пусти у оптицај ”тешку артиљерију” и да изврши притисак на кијевске власти.
Само колико ће успешна бити мисија Ишингера, који планира да организује украјинске ”округле столове” по угледу на сличан пољски форум с краја 1989. године? Са једне стране дипломати се не може порећи искуство. Он има иза себе рад амбасадора Немачке у САД и Великој Британији, учешће у преговорима о Босни и Херцеговини у Дејтону, разраду стратегије проширења НАТО-а на Исток, посредовање у преговорима о Косову, председавање на годишњим конференцијама о међународној безбедности у Минхену.
Ипак резултате овакве дипломатске мисије тешко је назвати успешним. Проширење НАТО-а на Исток уместо стабилизационог фактора постао је један од кључних иритирајућих фактора у односима Русије и Запада. А на Косову Волфгангу Ишингеру није пошло за руком да бар зближи ставове Београда и Приштине. На крају ствар се завршила самопроглашавањем независности Косова 2008. године и скандалозном доделом Нобелове награде за мир Мартију Ахтисарију, чији су предлози за Косово лежали у основи посредничке делатности Ишингера. Индикативно је да је управо бивши председник Финске отворио низ благо говорећи сумњивих одлука Нобеловог комитета, у које спада награђивање америчког председника Барака Обаме и саме ЕУ — подсетила је за Росију севодња експерт Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Ана Филимонова:
Принцип има једнозначни карактер. Он демонстрира необјективност прилаза, непринципијалност, двоструке стандарде, неравноправност, наметање антихуманих, аморалних, антицивилизацијских норми истог тог, без претеривања, корпоративног фашизма који под неолибиералним паролама води борбу са сувереним државама.
Са друге стране, тешко да би било праведно сваљивати кривицу за неуспехе балканског мировног процеса искључиво на Немачку. Реч је о реализацији одређеног западног модела у којем су одговарајуће улоге написане за све учеснике. Слична ситуација постоји и на финансијско-економским фронтовима ЕУ. Овде Берлин може да се разматра и као спасилац зоне евра, и као палица за проблематичне земље — истакао је у разговору за Росију севодња експерт за Немачку Европског института РАН Владислав Белов:
Могу се дати две информације. Може се говорити о томе да Немачка иступа као гарант спаса исте те Грчке. И истовремено може се говорити да је Немачка узрок ”затезања каишева” – формираће се јак негативни имиџ.
За сада је Франк-Валтер Штајнмајер који је посетио Кијев опрезно обећао да ће замолити немачки парламент да предвиди за 2015. годину финансијску подршку Украјини. Ипак, знајући расположење у немачкм парламенту, тешко да Кијев треба да се нарочито лакоми.
Петар Искендеров – Глас Русије