Јелена Гускова: По мучењима и убиствима концентрациони логор Јасеновац није имао премца

категорија Вести из Србије / дана 14/05/2014 у 9:51 часова /

Руски академик и историчар Јелена Гускова оцењује да усташки логор Јасеновац, по мучењима и убиствима, није имао премца међу концентрационим логорима у Другом светском рату.

Људи су убијани ножевима, камама, секирама, чекићима, дрвеним маљевима, металним шипкама, мотикама, кочевима, каишевима, вешањем, спаљивањем мртвих у специјалним пећима, а живих у гасним коморама – – напомиње Гускова.

Оне који су изгубили свест и који су били израњавани – газили су ногама, гушили и давили у Уни и Сави.

Логорашима су резали кожу, а онда су те ране посипали сољу, мучили их глађу и жеђу, излагали ниској температури и тешким физичким радовима.

Гускова верује да ће Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, чији је и сама члан, открити нове архивске материјале, документа и фотографије, које говоре о страшним злочинима нациста и усташа.

Она сматра да је број жртава Јасеновца постао политичко питање те да власти Хрватске, у којој је, како оцењује, и деведесетих година 20. века извршен геноцид над Србима, не желе да покрећу питање геноцида из времена Другог светског рата, „јер би се тако добила слика континуитета антисрпске политике“. (Магацин напомена: Види текст “ Негирају Јасновац, још само да га опет отворе“)

Гускова истиче да рад на утврђивању броја жртава треба бити систематски, те оцењује да ће тек будућа покољења историчара темељно тражити документа и материјале о зверствима.

Коментаришући чињеницу да Јасеновац није довољно познат западним историчарима и јавности, Гускова напомиње да се о Јасеновцу није причало не само на Западу, него и у самој Југославији.

Јосип Броз Тито због „мира у кући“ није помињао те злочине усташа, па су због тога брзо биле укинуте све окружне, општинске, републичке, као и Државна комисија за истраживање злочина окупатора и њихових сарадника. (Магацин напомена: Види текст „Холокауст о којем се ћути„)

Гускова наводи да је Тито 1962. године примио делегацију из Јасеновца, али се разговор свео на његову изјаву да „жртве Јасеновца треба посматрати само као жртве освете окупатора за устанак народа Југославије“.

Поводом чињенице да су институције Србије, и Срба уопште, препустиле Хрватској да без икакве консултација прави Меморијални центар по свом нахођењу, Гускова истиче послушност некадашњих српских власти по питању извршења Титове воље у вези са Јасеновцем. (Магацин напомена: Види текст „Џерусалим Пост: Хрватска крије своју срамну прошлост„)

Тада се свима чинило веома важним да се не нарушава равнотежа братства и јединства између република и народа, а Срби су тада били веома послушни извршиоци – наводи она. (Магацин напомена: Види текст „Због односа са Хрватском, Србија не „таласа“ о Јасеновцу!?„)

Гускова подсећа да је Државна комисија за истраживање злочина окупатора и њихових сарадника, која је била формирана након Другог свјетског рата у Југославији, дошла до закључка да је само у логору Јасеновац „убијено од 500.000 до 1.400.000 људи“.

Толика разлика се појављује због тога што су многа тијела била уништена – каже Гускова и напомиње да је Комисија, која је убрзо укинута, сакупила 900.000 изјава о ратним злочинима и злочинцима, испитала 550.000 свједока и открила 20.000 оригиналних њемачких и хрватских докумената.