Како је пало Јариње

Увод уредништва: Као један од учесника свих ових догађаја о којима брат Игор Војиновић говори у даљем тексту желим да напоменем следеће: све што је брат Игор Војиновић написао јесте истина и стоји. Оно што смо чини ми се заборавили јесте наша лична одговорност коју треба сви да сносимо и ја и брат Игор и сви остали који смо знали и осећали да ће власт да изда и да ће без обзира на закључке одборника 4 општине њима бити битно да повуку  народ са Јариња, како би Влада Србије без интервенције полиције према народу наставила са издајом. Иако смо били присутни у свим догађајима и ми смо наивно поступили. И ми смо се повукли (додуше нас петоро) иако нисмо требали, па макар остао само један на Јарињу. Историја нас учи да један човек, уз помоћ Божију, може да преокрене читав ток историје, а камоли у овом случају да омете или заустави једну очигледну превару издајничке Владе Србије. Е ту смо ми сви заједно пали. Но надам се да ово није последња битка и да ће Бог дати још коју шансу да се и ми оправдамо пред Њим и да како брат Игор каже „отмемо слободу“. То је једино што нам преостаје.

Лако је након завршене битке бити генерал, каже наш народ, али хајде да погледамо како је „битка“ на Јарињу завршила брже него што је требало.

Назадњачка власт је кренула у отворену издају аболирањем терориста Тачија и Харадинаја, сви антидржавни споразуми су прихваћени и потврђени, а омаловажава се васколико србство. У самој јужној србској покрајини стање је поодавно веома критично, на свим значајним мјестима налазе се режимлије, а терен је преплављен Дачићевим агентима који ометају самоодбрану остатка остатака народа. Мудрији и родољубивији народни одборници су се састали и договорили у понедељак 3. децембра 2012. године, који је Дачић одредио као почетни датум успостављања границе између централне Србије и Косова.

Договор је био да се крене са својим личним возилима у протесну вожњу преко Јариња, гдје се већ раније долазило са заставама симболично, а да већина одборника мисли како се иде на протест у Београд код Томислава Николића. За овај веома добар потез, хвала Богу, нису знали назадњачки председници општина Косовска Митровица и Лепосавић јер би га осујетили у старту. Тога раног јутра 4. децембра 2012. у уторак пред свитање половина одборника се обукла у џемпере и зимске јакне, а половина одборника се обукла у најбоља одијела и кренули су за Београд.( неке одборнике сте касније могли видјети како се смрзавају све са крватама око врата на Јарињу). Када су прошли пункт ЕУЛЕКС-а и стигли у међузону код Јариња аутомобили су се зауставили на мјесту гдје су почели радови за издајнички гранични прелаз и одборници су изашли из кола раширившиши се по терену! Изненађење је успјело, народни одборници 4 србске општине са сјевера Косова на препад су ослободили међузону код Јариња, полиција се нашла пред свршеним чином и повукла се према пункту МУП Србије у Рудници. Одличан стратегијски потез. Одборници у одијелима су тек ту сазнали да ради успјеха акције нису могли знати гдје се тачно иде на протест, а поруке и позиви преко телефона су кружили са текстом: СПРЕМИ СЕ ИДЕМО ЗА БЕОГРАД НА ПРОТЕСТ! Први и најзначајни потез је био апсолутно успјешан, сад се очекивало приливање народа. Мислило се навалиће људи из Лешка,Рашке и Лепосавића. О како се преварило. Назадњаци су стопирали по фирмама долазак народа и разгласили да је глупо ићи на Јариње, док НВО сектор и шпијуни то исто раде годинама, шире дефетизам.

Будим се тог уторка у 6 и 30 ч и видим три поруке на мобилном од тројице чланова Н.П. „Отаџбина“ које су ми послате сат времена раније, а гласе: ДОЂИ НА ЈАРИЊЕ ДА ГИНЕМО! У први мах сам мислио да је нека шала, али сам потом сазнао да су наши заузели међузону између Јариња и Руднице. У 8 ч почиње сирена у Косовској Митровици, помислило се да је узбуна због напада Шиптара на Брђане, али је уствари сирена била као сигнал народу да пође на Јариње, дјеломично успјешно је дјеловала сирена.

Сви ми који хоћемо смо тог јутра били на Јарињу, видим председнике општина Зубин Поток и Звечан, замјеника председника општине Косовска Митровица и председника скупштине општине Лепосавић, а први према пандурима је др Марко Јакшић са екипом. Ту је др Милан Ивановић са представницима СНВ. Међу народом су и начелник округа и представници ДС из КМ. Омладина ДСС КМ већ ложи прву ватру послије фудбалске утакмице на регионалном путу Рашка-Приштина. Разговарам са мг. Владаном Томовићем председником СРС Зубин Поток и закључујемо да ја на Јарињу највише Колашинаца. Благослов Божији је са свима нам јер између мене и Саше Касаловића стоји отац Јаков калуђер владике Артемија. Амерички КФОР је поставио два контролна пункта од Лепосавића ка Јарињу, а ЕУЛЕКС врши ригорозну контролу на пункту.Направила се километарска колона.Људи остављају кола и прелазе пјешке у међузону. Код пункта ме из колоне питају неки Пазарци: Буразеру, како да прођемо? Одговарам: Питај Дачића. Пазарци се затварају у кола,народ се около смије.

Полиција довлачи интервентну чету у пуној борбеној опреми, а већ креће игра дезинформација, како су жандарми из Краљева одбили послушност влади. Иначе, та јединица Жандармерије је стационирана и на Рудници у својој бази одмах изнад пункта полиције и појавили су се њихови представници у међузони да сагледају како ће напасти свој народ још једном. Видим неке момке из Звечана узимају цјепанице у руке и кочеве из огрева, витезови из нашег покрета држе камење у рукама, уз молитву то нам је једино оружје. Стојим са Гилом Ракићем из ДССС „Шчербина“ и са др Марком, неки момци из СНВ помињу заклетву жандармерије чији по један примјерак стоји у сваком нашем возилу на стаклу. Др Марко узима из свог аутомобила пластификовани примјерак те заклетве у формату А3 и полазимо ка Жандармима, нас десетак. Пандури се ускомешали, Пецо им вели: Не мешајте се! Долазимо до џипа старешина Жандармерије, они се затворили унутра и хоће да оду, ми не дамо.

Др Марко прилази до возача и куца на стакло. Овај се први блесав. Др Јакшић се представља и тражи од жандарма да отвори прозор и узме Заклетву своје јединице и однесе је колегама да се подсјете. Жандарм отвара прозор ћути и гура примјерак заклетве назад. Обраћам им се на енглеском, тврдећи да можда не знају србски јер носе америчке униформе и служе Америци. Предо добацује: Ма треба им се обратити на шипатрском, то најбоље разумеју! На жалост ја не знам шиптарски?! Камера ТВ МОСТ све снима. Жандарм даје гас убацује у рикверц и умало да погази људе око џипа. Жандарм сувозач нешто режи, а др Марко им убацује заклетву у џип говорећи: ОВО ЈЕ ВАШЕ! Жадарми одлазе, народ се смије, интерветна јединица полиције гледа у невјерици. Дан одмиче, све је хладније.

Наложено је шест ватри и подигнут један шатор предвече у уторак , а постављено је около неколико србских застава у инат Дачићу, који је тврдио да нема обиљежја у међузони. Народ каже супротно! Стигао је у међувремену и председник општине КМ видно љут због протеста и са другим председницима одлази на састанак у Рашку са Александром Вулином директором Канцеларије за КиМ.

Послије разговора,председници општина се враћају међу народ на Јарињу, тада нас има више од 1000, и обраћају се народу, говорећи да је педерко Вулин запријетио уколико се не склонимо 100 метара од мјеста градње границе , да ће послати Жандармерију на нас! Народ веома бучно негодује, помиње се женски дио фамилије друга Јулина! НЕЋЕМО ДА СЕ СКЛОНИМО! Очекује се Жандармерија. У току ноћи стижу два аутобуса интервентне јединице из Суботице, ту су већ пандури из интервентне из Лознице! Полиција почиње „дружење“ са народом?! Сви медији су присутни уз дозирано извјештавање!
Свануло је веома хладно и кишно јутро 5.децембра у сриједу на Јарињу, жандармерија није ударила.

Координатор пандура на Јарињу, веома искусан пандурски старешина, са свима фино разговара уз шалу, ко да се знају од рођења, а полицајци се грију код прве наше ватре, јер су се људи повукли због умора и кишице у кола. Видим чему то води.Процијенили су режимлије да није добро по њих ако Жандарми поломе народ код Јариња, изазваће револт у јавности, а Београд има свакодневне протесте због незадовољства и зато им је сигурније ићи на притискање председника општина уз роварење изнутра међу народом од стране својих агената на терену. Стигла је и смјена пандурима из Крушевца, али стигла је и нама у помоћ група четника војводе Славка Алексића. Пристизали су и разни појединци ко добровољци,али није било силних навијача и фамозних интернет патриота како се писало по интернету. Уочљиво је да се води типични специјални рад на начин Запада – ширење дезиинформација уз притиске и слабљење отпора! Прилазимо првој ватри коју су заузели пандури уз повике: ЈЕСТЕ ЛИ ТО ДОШЛИ НА ЛОГОРОВАЊЕ?! ХАЈДЕ ЗАЛОЖИТЕ САМИ СЕБИ ВАТРУ! Пандурски координатор нан прилази уз благонаглону опаску: Немојте тако! Одговарамо: ШТО НЕМОЈ!? НИСТЕ ВИ ОВДЕ ДОШЛИ ТУРИСТИЧКИ! Кажем му да је провидан његов начин дјеловања и да ми објасни како је то могуће да пандури пију ракију и ко „друже се“ са народом све пред старешинама и камерама?! Он ћути.

Питам: Јесу ли отказали послушност? Знам да нису, иначе би их повукли. Такође се веома гласно обраћам свим пандурима: КАДА СУ АМЕРИКАНЦИ ВИДЈЕЛИ КОЛИКО ВАС ЈЕ ДОШЛО У ПУНОЈ ОПРЕМИ, ПОВУКЛИ СУ СЕ, ЈЕР ЗНАЈУ ДА ЋЕТЕ ВИ ЗА ЊИХ ОДРАТИТИ ПОСАО! СРАМ ВАС БИЛО! Наши прилазе првој ватри, пандури се повлаче. Протиче још један дан у хладноћи. Овог пута и уз кишу. Снијег пада у Митровици и у Колашину. Подиже се још један шатор у међузони и постављају пећи на дрва у шаторе. Свраћали су студенти са Приштинског правног факлултета који су се враћали са протеста из Београда. Разне дезинформације круже, режим успјешно дјелује. Дошли су народни посланици СРС и ДСС, али нема њихових активиста из Рашке које смо очекивали. Уколико се масовније не прикључе људи из Лешка и Лепосавића ми знамо да не можемо сами дуго издржати. Ту су ми оба пашенога, храбри и јаки момци, један из Ибарсаког Колашина, а други из Косовске Митровице. Питања се и даље логично постављала ГДЈЕ ЈЕ НАРОД ИЗ РАШКЕ И ЛЕПОСАВИЋА!?

Ноћ је прошла уз дезинформацију да је Јулин поново пријетио са Жандармима, није било потребно да опет пријети, специјални рад је почео да даје резултате. Прстимир је по свим медијима труби да ми тражимо гаранције за србска документа унутар шиптарске парадржаве и начин функционисања шиптарске царине?! ОПА, почело је, мислим наставило се. Народ је негодовао, јер смо сви дошли да спријечимо постављање границе и низбог чег другог.

Свануло је јутро у четвртак 6.децембра,прохладно, Богу хвала нез падавина. Народ се осуо. Председници општина отишли на преговоре за Београд, а већина народних посланика се повукла. Поново преотимамо прву ватру од пандура, овог јутра су заузели били и другу ватру. Прилазимо им и кажем: ЈЕ ЛИ ХЛАДНО ПОЛИЦИЈО?! Они одговарају ко из топа: ЈЕСТЕ! Велим: ПА ИДИТЕ КУЋИ ОНДА! Убрзо су се пандури из Пожаревца ослили, јер су сад били у истом бројном стању ко и народ. Негдје око 8 ч стиже нам појачање из КМ и Зубиног Потока. Наствљамо са разбијањем лажног дружења са пандурима које слаби наш отпор а олакшава њима дјеловање, али нас је и даље исувиуше мало за нешто више.

У току дана су с нама четворица калуђера владике Артемеија. Било је дирљиво видјети групу четника како узимају благослов од светосавских монаха. Поставили смо руску заставу на контејнер радника, код ког су били стационирани пандури.Застава слободе међу слугама зла. Председници општина су разговарли са Николићем, Дачићем, Вулином, Павићевићем… па чак и са Расимом Љајићем. Нису имали шансе, чак и да су имало тврђи, а од ове двојице из СНС ништа се није могло ни очекивати. ПРИСТАЛИ СУ НА СВЕ! Још један ударац. Они који су на Јарињу расипају се, а они који су мислили доћи не долазе! Дошли су неки чланови КУД, али је много битније било да се ту скупило 2000 људи из Рашке и са сјевера КиМ! Требало је издржати до понедељака 10. децембра 2012. а тада је заказан и протест у Београду ! Но, нема нас! Све нас је мање и мање. Неки оду да се одморе и не врате се, други нису ни долазили, милије им пијанчење по кафанама, а кућу нека им брани неко из Минска. Спиновање уз притиске даје резултате.

Свануо је и петак 7. децембар 2012.године, на Јарињу је више полиције него народа. Народни посланици засједају у Лепосавићу. ДСС,СРС и СНВ су против повлачења са Јариња и одбијају Дачићеве лажне гаранције. Но, на терену се протест сам гаси. Вишедеценијски притисак, испирање мозга и потплаћивање дају резултате. Народ се и уморио. Шиптарски срби убјеђују људе по КиМ да ће лагодно живјети у Шиптарији, довољно је само да се не бране. НВО дијели новац, путовања, забаве уз оргије. Нема довољно ни вјере у Бога. Скупштине општина К. Митровица, Зубин Поток, Звечан и Лепосавић прихватају Дачићеве тзв. гаранције уз опаску да очекују да влада обустави изградњу границе. Прстимир се одушевљава сам са собом, сједа у нови џип и одлази на Јариње гдје убјеђује људе да се разиђу и да је све уреду, како смо добили гаранције за кориштење србских докумената и за посебан царински режим?! АФЕРИМ!

Људи слушају и немају куд, невољно се њих 50-так повлачи. Задњи се са Јариња повлаче четници Славка Алексића и отац Јаков.Као некад у Сарајеву послије Дејтона, када се задњи повукао војвода Славко и отац Жућа. Остао је опор укус, туп звук и јадан осјећај издаје. Није прошло ни два сата, полиција и радници из Новог Пазара су наставили радове на уништењу Србије и жртвовању преосталих 100 ооо Срба на КиМ. Сада нас све очекује свијетла будућност и просперитет са толеранцијом у ЕУ са србском обавезном катарзом за злочине и геноцид од Светог Саве до данас. Само бих молио у име свих чланова нашег покрета а и у име сви бораца и родољуба које познајем годинама, да сутра кад у Шиптарској парадржави наставе се отмице, пребијања, малтретирања, силовања, паљевине, крађе и убијања да се они којим се то понови не жале, јер су имали довољно прилика, а можда их још имају да то спријече. Даме и господо, слобода се отима!

8. децембар 2012. год.
Косовска Митровица

Игор Војиновић