Преговори са позиције слабог

Спасити то што се може спасити – управо са таквим депресивним расположењем премијер Србије Ивица Дачић је отишао на састанак са својим косовским саговорником. Шта ви од мене очекујете? – питао је премијер новинаре – да ј амогу да убедим Тачија да се Косово врати у уставне оквире? У томе је главна разлика претходне владе од актуалне: режим Бориса Тадића је волео да подвлачи како Србију потшују у међународној заједници, и веровао је у дијалог равноправних. Нове власти, добивши од међународне заједнице два шамара у виду ослобођених Готовине и Харадинаја из Међународног трибунала, очигледно схватају да никако осим са позиције слабог разговор неће моћи да се води.

Ипак, према резултатима преговора стиче се утисак да је Дачићу пошло за руком да у оопштим цртама одбрани „аутономију“ севера Косова. Извините за овај правно некоректан, али фактички тачан термин. Да, до краја године четири прелаза на Косову ће почети да раде по принципу интегрисане управе, са српским, косовским и међународним учешћем. Ипак царинска такса за робу намењену косовским Србима на северу покрајине неће се узимати. Неће бити на прелазима никаквих државних симбола. Срби на ссеверу ипак неће морати да добијају документа и аутомобилске регистрације Косова. Раније Приштина није била тако „блага“. Важним се може сматрати и договор о формирању специјалног одреда косовске полиције који ће се бавити заштитом српског културног наслеђа. Дачић је још једном подвукао: никаквог признања независности Косова, никаквих државних граница са покрајином, заштита националних интереса је изнад свега.

Представник Демократске странке Србије Јован Палалић сматра да ма какве компромисе постигао премијер Дачић, то не мења суштину ствари, пошто је споразум о интегрисаној управи порочан сам по себи.

Суштина је како ЕУ посматра оно што догађа. Они су допустили претходној и садашњој влади да то не назива границом, међутим, они то сматрају границом. У споразуму о IBM, који је потврдила претходна влада, у свим деловима и анексима се говори о поштовању Шенгенског споразума, о Лисабонском споразуму ЕУ о границама, значи све оно што ЕУ сматра границом, треба да се имплементира као граница. Овај корак и ови преговори о IBM јесу покушај коначног заокруживања такозване независности Косова.

Са таквим мишљењем не слаже се Далибор Јефтић, политички директор Самосталне либералне странке, српске партије Косова која сарађује са косовским властима и налази се у Парламенту непризнате државе.

Ми желимо да видимо грађане окренуте ка нормалном животу а не да своје време проводе у протестима на барикадама. Ако узмемо у обзир да се у Бриселу састају највиши политички представници Београда и Приштине и да је Европска унија гарант овог договора, не видим начин како би било која страна применила силу. Дакле, грађани севера Косова немају разлог за било какво страховање када се ради о договорима Београда и Приштине.

Излизана фраза „између чекића и наковња“ којом је Дачић окарактерисао актуални положај Србије ипак је врло тачна. Изнад је ЕУ, константа српске политике. Испод су косовски Срби који сматрају договор о интегрисаној управи издајом државних и националних интереса. Многи становници 4 северне општине Косова од уторка ометају изградњу интегрисаног прелаза на административној линији и ноћ су провели на месту догађаја. Шта више, у уторак увече се појавио ризик од сукоба са спрском жандармеријом, која се приближила прелазу са специјалним средствима за растеривање демонстрација. По неким информацијама, низ одреда жандармерије је одбио да се потчињава наредби. Да подсетимо да гранични прелаз Јариње треба да проради у интегрисаном режиму до 10. децембра, Срби намеравају да се и даље мирним демократским средствима томе одупиру.

Заменик главног уредника интернет – издања СРБски ФБ Репортер Мира Радосављевић (општина Лепосавић) за Глас Русије:

Овде на северу Косова и Метохије је хладно… Пада снег и дува хладан ветар. На улицама је мали број људи. Сви који то могу, налазе се на Јарињу… Велика је забринутост и ишчекивање. Са разочарењем и гнушањем је примљена вест о најновијем пристанку српских власти да се успостави граница и царински пункт усред српске земље, ту где никад није постојала!
Има већ 13 година како се Срби са Косова и Метохије боре за свој опстанак на својим огњиштима и за останак у својој држави Србији. Против себе су имали Шиптаре, КФОР, ЕУЛЕКС… али никад до садс против себе нису имали своју СРПСКУ полицију и жандармерију!

Са чуђењем и неверицом се прате догађаји… Зар ће Србија да погази сопствени Устав? Зар ће да пристане на цепање државе зарад обећања из Европске Уније? Зар ће српска власт да гурне жандармерију у сукоб са сопстеним народом? Зар нису обећали да ће да пониште све „споразуме“? Да ли желe силом да убедe Србе да ће им бити боље у Тачијевој „држави“ – у тој наказној западној творевини где су тренутно на власти сви они који су чинили зверства према Србима?

Српски народ на северу КиМ је свестан – овде је опстанак могућ само док функционишу институције државе Србије и док нема границе између Косова и Србије.
Иако су више пута гласно и јасно саопштили свој став и одлуку да не пристају на било каква другачија решења, њихов глас је као глас вапијућег у пустињи. Изузев малог броја електронских алтернативних и братских руских медија, глас Срба са севера Косова и Метохије се готово нигде у Србији не може чути.
Штавише, последњим дешавањима претходила је жестока кампања у водећим српским медијима са намером да се српска јавност припреми да лакше и без отпора прихвати цепање своје територије.

Србима на Јарињу који бране своје право на живот у својој држави најпотребније је да се чује њихов глас. Они изражавају најдубљу захвалност руским аналитичарима и руским медијима који преносе истиниту слику о њиховој праведној и истрајној борби и позивају све медије да дођу на Јариње – Овде се данас брани Србија! Овде данас Срби испуњавају завет светог Кнеза Лазара и Божји завет!

Глас Русије