Јером. Евтимије: Има ли благослова Божијег на КиМ?

Колико је важно да нас прати благослов Божији у животу јасно се познаје из речи оваплоћенога Сина Божијег: „Без Мене не можете ништа чинити“. Подразумева се да ништа добро и узвишено не можемо учинити без Бога. Ово је било познато и у Старом Завету преко псалмопојца Давида који каже: „Ако Господ не сачува град, узалуд не спава стражар и ако Господ не сазида дом узалуд се труди зидар“.

Свакако да је данас, као и много пута кроз историју, императив сачувати неизмењеном веру Православну и отаџбину нашу Србију. Мада је ова прва борба онолико важнија колико је и душа важнија од тела, због значаја тренутне ситуације на Косову, осврнућемо се на ову другу.

Вредна је похвала реакција и пожртвованост Српског народа на северу Косова после најновијих напада Шиптара. Одлучни су и спремни да бране своје по сваку цену и то је благословено, али да ли је и довољно? Сигурно да није, јер и поред озбиљније овосветске помоћи, без Божије помоћи ништа не можемо учинити.

Тако долазимо и до питања од суштинске важности:

Да ли има сада благослова и покрова Божијег на Косову и Метохији са кога је законити Епископ СПЦ Артемије незаконито протеран?

Не само да је законски и добри пастир епархије незаконито прогнан, него је и његова неуморна и исповедничка борба и старање за Косово, позната широм света, сада попљувана и погажена, а он назван секташем и криминалцем коме предстоји суђење на световном суду, и то све од браће у мантијама.

Може ли ово проћи без тешких последица?

Када су му епископи синодалци, на челу са Патријархом, неканонски отимали Епархију и тиме ушли у веома велики ризик, Владика их је опоменуо да тиме бацају атомску бомбу на Косово, да би му се они на то подсмехнули. Свети Оци уче да после духовне болести (греха) следи телесна, па онда, чему се можемо надати када је учињена толика грехота према домаћину Епархије и тиме бачена духовна бомба на Косово?

Ко ће бити носилац и давалац благослова Божијег у Епархији и ко ће је заступати пред Богом, ако је „епархијски епископ“ духовни прељубочинац (викар Теодосије) и авај оцеубица, узурпирао њен трон? Зар ће благослов Божији да се излије на њега и оне који су му послушни или траже од њега благослов?

Речено је отето – проклето!

Људи се могу обманути али Срцезналац не.

Одговорност у овим тешким искушењима пада и на оне који су могли да помогну правду против неправде, а нису.

Узалуд сада неки народни вођи са севера Косова говоре да их је Београд оставио и издао, него треба да се опомену оне ноћи у Дубоком Потоку и кога су они оставили и издали?

Сетимо се да су онда монахе, монахиње и верни народ који је поседао у ходнику манастира и пружао пасиван отпор, износили напоље КПС полицајци. Да ли се ближи реприза из тога манастира на барикадама путева и да ли је то у духовном смислу логички след догађаја? И шта добро може да се деси са овим народом после прогона његових духовних вођа и пастира?

Можда се ова неправда, вапијућа на небо, никада и не исправи на земљи, али сигурно је да неће измаћи исправљању на небу. А свима који су се успротивили овој небивалој неправди и трпе због тога, остаје не мала утеха у блаженству које је Бог обећао у овом веку, а у оном који следи насићење правдом.

Нећемо се дрзнути да покушамо да одговоримо на питање из наслова, остављамо то на савести црквеној пуноти и српском народу.

Звечан-Жеровница
31.07. 2011. године

Настојатељ
светосавске катакомбе
Јеромонах Евтимије

Преузето са сајта ЕРП и КМ у егзилу