Велика Албанија: мит или реалност?

Грчки министар иностраних послова Дмитрис Аврамопулос отказао је заказану посету Албанији пошто је њен премијер Сали Бериша врло одлучно осликао границе албанских територија. Бериша је изјавио да пре сто година независност су стекле све албанске територије од Превезе до Прешева, од Скопља до Подгорице. Проблем је у томе што се град Превеза данас налази у Грчкој. Па и други набројани градови налазе се ван граница Албаније. Прешево у Србији, Скопље је главни град Македоније, а Подгорица Црне Горе. Тему наставља коментатор Петар Искендеров.

Данас многи балкански радикали, при томе не само у Албанији, заносе се управо оним етничким и политичким картама из доба Османске империје. Али наш саговорник Клеарт Дурај, директор одељења за међународне односе јавне радиотелевизије Албаније не гаји посебне илузије поводом Велике Албаније.

Не може се рећи да ова идеја уопште не постоји, али у политичким круговима и Албаније, и Косова, и Македоније, где као што знате живи становништво албанског порекла, она није широко подржана, зато што се политичке партије ових земаља па и албанске политичке партије схватају да њихов пут лежи у европској интеграцији и интеграцији у НАТО. Албанија, као што се зна, већ је у НАТО-у. Али у неким слојевима становништва и покретима лебди идеја обједињавања свих територија на којима живе Албанци. Мислим да се то објашњава углавном политичким амбицијама и како би се покретима дала политичка тежина. Многи у Албанији, на Косову и Метохији деле моју тачку гледишта да идеја Јединствене Албаније није основана.

Експерт радија Глас Русије, руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Јелена Гускова, коментаришући овај проблем, подвукла је:

Ми смо објавили 4 тома докумената Албански фактор у развоју кризе на територији бивше Југославије. Из тих докумената одлично се види да почев од 1878. године, Албанци су поставили за себе циљ да уједине све тероторије пред албанском већином, независно од тога у којој држави се налазе. Овај циљ они рализују, они су му се већ приближили, прогласивши независност Косова. Тако да треба очекивати почетак процеса обједињавања других територија, значи устанак Албанаца у Македонији, на југу Србије и слично.

Ипак уједињење Косова и Албаније је само део оног програма којег се придржавају присталице идеје Велике Албаније. У меморандуму Албанске академије наука, објављеном у Тирани 1998. године под називом Платформа за решавање националног албанског питања, овај појам је одређен као покрет за ослобађање албанских земаља од стране окупације и њихово уједињење у посебну националну државу.

Проглашење независности Косова 2008. године и његово признање од стране западних држава дало је идеји новог прекрајања балканских граница снажан импулс – истакао је у разговору за Глас Русије експерт Института за славистику РАН Александар Карасјов.

Одјек косовских догађаја још дуго неће утихнути. Мени се чини да већ може да се говори о формриању преседана у међународном праву. И он ће вршити утицај на развој ситуације у другим сличним конфликтима. Снажан стимуланс за раст сепаратизма било је решење једностраног изласка територије из састава државе-чланице УН без сагласности саме државе. Мада формално судска одлука о Косову је имала консултативни карактер, њени аргуметни могу да буду упоребљени у другим конфликтима у региону.

За сада се Албанија држи усмерења ступања у ЕУ, и то поставља њеним лидерима озбиљне обавезе. Ипак на Балкану је више него довољно национал-радикала. И за њих идеје стогодишње давности нису историја, већ упутство за деловање.

Глас Русије