Траг Звездарнице – Зоран Ђорђевић

Трудом нашег брата у Христу, Зорана Ђорђевића, многе потресне, истините приче о страдању Срба са Косова и Метохије нису пале у заборав, већ напротив, угледале су светлост дана. Све приче које је брат Зоран Ђорђевић сакупио у овој књизи су истините и изречене од стране учесника, очевидаца, блиских рођака Срба који су страдали на Косову и Метохији од стране шиптарске, терористичке руке или Нато снага (КФОР-а). Ми ћемо се потрудити да у нашој рубрици „Подсећања“ пренесемо ове потресне приче страдања Срба на Косову и Метохији, не да би друге потресли, већ да злочини који су почињени над нашим народом не остану заборављени. Кажу да је страшно учинити злочин, али је страшније о злочину ћутати или га прекривати.

У наставку доносимо једну потресну причу страдања Мученице Стане Мирковић из Клокот Бање

Увод: Уредништво „Срби на окуп“

Радни наслов записа:
Жетва смрти у Поморављу Косовском
Место записа: Клокот
Време записа: Петровдан, 2003
Казивач: Светомир Мирковић

Мученица Стана

Ево, како је било. Пошли смо ја и жена да с култиватор, довучемо талу, из њиве, за стоку. Оно што је остало од јуче. Бацали смо снопове на приколицу. Жена је пошла да завеже један развезан сноп. Био сам окренут леђима када је пукло. Ништа нисам знао ни видео. Када сам дошао свести видео сам да држим у руку прамен женине косе који је падао, када је цела, од експлозије, била разнета на парчиће. После су дошли ,,кфоровци“ и полиција. Нису дали да узмем, ни парчиће од тела жене, ни култиватор. Избацили су ме с њиве. Више сати…
Тело на парчиће, у џаку
…Међутим, ја сам решио да култиватор узмем. И узео сам га. Два војника која су ишла поред мене, док сам се окренуо, да преузмем леш и довео сам жену кући, у џак. Од ње није имало ништа. Цела је била здробљена. После тога дошли су овде војници. Кажу да је то мина од југословенске армије. Ја сам рекао: Није. Ја сам ту њиву радио три године. И жео, и орао, и све. То није тачно. Међутим, кроз три-четири дана дошли су опет. Признали су да је мина постављена. Ја сам гелери скупио једном и однео сам ,,кфору“ за истрагу. Они нису хтели ништа да помогну.

Покојна Стана Мирковић

30. 09. 2002. у 11 и 40
Свака група која је долазила, ја сам ишао код њих да видимо где су, шта су, да пронађу кривца. Међутим, ништа. Једном је полиција дошла овде и тражила гелери да им покажем. Кажу: Хоћеш да нам даш ове гелере да понесемо, за истрагу. Ја сам рекао: Никада. Како је моја жена погинула са ови гелери, ако дође моје време, ја ћу да одужим. И то је све било. Сад смо остали, ја и дете. Што кажу људи, дете је пошло на овај пут трговине. И оно је имало доста проблеми. Терористи су га четири пут фатали. Не знам како је остао жив. И сад, мучимо се тако. И немам шта друго да кажем. Било је то тридесетог септембра, у једанаест и четрдесет.