Сестринска црква, а “сестрински генерали”?

Прошло је више од два дана од када је апелационо вијеће Хашког трибунала, ослободило хрватске генерале, Анту Готовину и Младена Маркача, кривице за прогон српског становништва из Републике Српске Крајине. Поводом ове скандалозне али неизненађујуће одлуке, огласили су се поједини политичари на политичком брлогу Србије, али уз уобичајену флоскулу која се може свести на следеће: „Србија је понижена, али и поред свих понижења, наставићемо и даље да се понижавамо“.

18. Новембер 2012. Душко Јанковић

***

Боље би им било да се нису ни оглашавали! Поводом ове срамне одлуке срамног трибунала огласиле су се и поједине политичке и у истину патриотске организације и овом приликом, као некада „преко-дрински“ а сада захваљујући генералима горе наведеним „преко- окенаски“ Србин, желио бих од срца да им се захвалим. Али они који се нису огласили а морали су то да ураде међу првима, јесу челници Београдске Патријаршије.

Већ више од 48 сати упроно посјећујем интернет страницу Београдске Патријаршије www.spc.rs у нади да ћу наићи на неко саопштење поводом ове најновије срамоте и понижења приређеног Српском народу од стране свјетске, масонско-банкарско-антихришћанске слушкиње, хашке роспије. Тражим, гледам, чекам, али узалуд. Саопштења ни из далека. Бацам поглед на секцију „Актуелно“ у нади да ћу тамо наћи оно што тражим. Опет ништа! Одједном осјетих невјероватан бол у очима! Из секције „Актуелно“ у очи ме убоде текст под насловом „Артемијева секта- парасинагога=парацрква“. Овај срамни и врло подмукли текст може само да служи на срамоту ономе ко га је писао и ништа више! Већ два дана челници Београдске Патријаршије ћуте поводом ослобађања усташких зликоваца, али текст који напада и вријеђа српског сина Епископа Артемија, већ скоро двије године непрестано стоји у секцији „Актуелно“! Срамота да не може бити већа, или како би ми у Босни рекли, јад, чемер и туга!

Ипак, ово ћутање београдских синодалаца ни мало не изненађује. Свим, бар мало информисанијим, вјерницима СПЦ већ је одавно познато да Београдска Патријаршија није више српска а по најмање православна. Међутим, она се и даље званично зове Српска Православна Црква и стога се с’правом поставља болно питање: „Зашто ћути синод Српске Православне Цркве поводом ослобађања Готовине и Маркача?“. С’правом се поставља ово питање, али се с’правом нуде и могући одговори:

1. Познато је да Патријарх, Синод као и велики број епископа СПЦ, католичку секту сматрају „сестринском црквом“. Стога, ако узмемо у обзир величанствен однос хрватских католички званичника према својим генералима, намеће се неизбјежан закључак да су за челнике Београдске Патријаршије генерали „сестринске цркве“ ништа друго до „сестринкси генерали“. Ако су то „сестринкси генерали“ онда нема разлога за протест против њиховог ослобађења.

2. Такође је познато да се у СПЦ већ увелико припрема ново „чишћење“ наше цркве од патриотских и/или православно настројених епископа. Да ли су то господа синодалци заузети припремама за ово ново „чишћење“? Ако јесу, онда би у помоћ могли да позову Маркача и Готовину. Ова двојица и те како имају искуства кад је у питању чишћење православних Срба и патриота.

Република Српска Крајина је нападнута и уништена у Августу, 1995, од стране хрватске војске и западних земаља. Преко 200.000 православних Срба је протјерано а око 2.000 побијено или се воде као нестали. Међународни суд Неправде је „Олују“ која је покосила Крајину прогласио легитимном акцијом. Стога слиједи да се двијеста хиљада крајишника „самопротјерало“, а око двије хиљаде или „само-поубијало“ или сакрило да нико не може да их нађе.

У Детроиту,
Држава Мичиген,
18. Новембер 2012. Душко Јанковић

Преузето са сајта новинар.де