Може ли Србија бити непристрасан миротворац у Украјини

Преузимајући јуче дужност од бившег премијера Ивице Дачића, нови председник српске владе Александар Вучић подсетио је на значај који Србија има у међународним оквирима, између осталог и због чињенице да ће наредне године бити председавајућа тако значајне организације каква је Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС). Због тога ће Дачића, као министра спољних послова који је на новој дужности, чекати велики посао.

Дачић пак сматра да је председавања Србије ОЕБС-у током 2015. године не само велика част већ и обавеза. То је, према његовом мишљењу, и доказ да је управо за мандата претходне владе Србија престала да буде проблем и постала фактор у решавању проблема.

Ова организација, на чијем челу ће се први пут у њеној историји у току двогодишњег председавања смењивати две државе, Швајцарска и Србија, налази се пред једним од највећих изазова од свог оснивања. Од ОЕБС-а као организације која је основана са циљем посредовања у смиривању светских сукоба, с правом се очекује да се максимално укључи у решавање кризе у Украјини, али је проблем у томе што свака од две велике силе има другачија очекивања од овог „миротворца”. Стога је и позиција у којој се налази земља која председава ОЕБС-у (ове године то је Швајцарска, а од 1. јануара наредне године Србија) врло деликатна.

Први већи изазов свакако ће бити слање српских посматрача у кризна подручја у Украјини. Наиме, тим ОЕБС-а би ускоро требало да се повећа са садашњих 122 на око петсто посматрача, а, како незванично сазнајемо, међу новим људима у тиму биће и наше дипломате које ће изабрати нова Влада Србије.

Безбедност посматрача ОЕБС-а у Украјини била је једна од главних тема која је ових дана задавала главобоље Швајцарској као председавајућој ове организације. Подсетимо, проруски активисти код Славјанска заробили су 25. априла осам војних посматрача ОЕБС-а сумњичећи их за шпијунажу. Један од њих, Швеђанин који болује од дијабетеса, у међувремену је ослобођен, а четири Немца, један Пољак, један Данац и један Чех и даље се држе као таоци.

Председавајући ОЕБС-а и председник Швајцарске Дидије Буркхалтер поручио је да планови о проширењу посматрачке мисије те организације у Украјини зависе од способности Кијева да осигура безбедност посматрача. Подршка Русије за разрешење ове ситуације, како је рекао, биће кључна.

Један од наших саговорника, некада високопозициониран у дипломатији, каже да је добра околност то што се украјинска криза поклопила са председавањем две земље попут Швајцарске и Србије ОЕБС-у:

„Многи су приметили да Швајцарска, која има историју неутралности, често заузима западни курс, али се на тему Украјине држала доста уздржано и конструктивно, не дозволивши себи да користи оптужујућу реторику према Русији, што је сасвим примерено. И наше државно руководство би могло мало више да користи тај аргумент када нас питају зашто се ми не опредељујемо тако чврсто. Јер како ми да будемо прихватљиви модератор ако заузимамо чврст позицију?”

Други саговорник „Политике” из Владе Србије каже да Руси могу само са неком растерећеношћу да гледају на чињеницу да се и Србија ангажује у решавању украјинске кризе.

„Били смо непристрасни, зна се наш став, нисмо за санкције Русији. Уосталом, увођење санкција је кратковид политички став. Да је тако, показује и чињеница да ни многе друге земље нису за санкционисање Русије”, каже наш саговорник.

Он се, међутим, не слаже са ставом да би Србија своје несврставање на неку од страна у сукобу требало да правда позицијом у ОЕБС-у.

„То је мало јефтин изговор. На нашу позицију у ОЕБС-у треба гледати са конструктивне стране, да можемо да допринесемо решавању ситуације, а не треба та чињеница да нам служи као изговор. Ми имамо ту позицију јер имамо принципијелну политику, што не кријемо, и зато смо прихватљиви за све стране. Ако си прихваћен од свих, онда је лакше да радиш и кроз то онда можемо да јачамо свој углед као страна која доприноси решавању неког међународног проблема. Дакле, губимо се из улоге коју смо много година имали – улоге проблема”, објашњава извор нашег листа из врха власти.

Некадашњи министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић није тако сигуран да ће ОЕБС успети да сачува своју неутралну улогу у украјинској кризи.

„Та организација има механизам за решавање и управљање кризама. Све је то на линији члана 6 Повеље УН. Присуство ОЕБС-а у Украјини морало би да буде непристрасно баш зато што су две велике земље у сукобу. Али ће сигурно ОЕБС бити под притиском Америке да буде што наклоњенији Украјинцима, а не Русима”, уверен је Јовановић.

Он подсећа да је политички саветник генералног секретара УН Иван Шимоновић, некадашњи хрватски министар правосуђа „који је био десна рука Холбрука у покушајима протеривања Југославије из чланства у УН, човек који ужива апсолутно америчко поверење”, послат у Украјину да изврши анкетни увиђај ситуације после преврата. Његов извештај је, каже Јовановић, био наклоњен новој украјинској власти. Зато, како истиче, ипак са извесном резервом гледа на рад мисије ОЕБС-а у Украјини иако би то требало да буде позитиван догађај.

Када је реч о улози Србије, Јовановић оцењује да смо у незгодној ситуацији.

„Руси са правом претпостављају да ми са Швајцарцима већ ове године сарађујемо, у смислу да нас редовно обавештавају о акцијама. Истовремено, Москва покушава да искористи добре односе са нама. Тако ћемо, уколико се не смири криза у Украјини, од 1. јануара имати један врло неугодан испит, где ћемо бити између чекића и наковња. Наше кретање кроз тунел који води ка ЕУ спречава нас да излазимо из тог тунела лево и десно, можемо само напред или назад, а, с друге стране, ово са Украјином нас ставља у сендвич између Америке, Русије и ЕУ”, оцењује Јовановић.

Јелена Церовина

Београд  задужен и  за Придњестровље

Да Москва има неких очекивања од Србије, показало је и недавно саопштење руског министарства спољних послова у коме се наводи да би Србија и Швајцарска као председавајуће ОЕБС-а требало „активније да помогну” у решавању једног другог руског проблема –Придњестровља.

„Рачунамо и на активну помоћ председавајућих ОЕБС-а Србије и Швајцарске и на непристрасну позицију посматрача ’пет плус два’ САД и ЕУ. Последње, нажалост, није увек очигледно”, поручили су из Москве.

Придњестровље, део Молдавије, подсетимо, у септембру 1990. године прогласило се самосталном совјетском републиком, али ни до данас ниједна држава није признала његову независност. Придњестровље заузима готово седамнаест одсто територије Молдавије, а влада у Кишињеву нема апсолутно никакав утицај на овом подручју, па тако у главном граду Придњестровља Тираспољу егзистира паралелна влада која је успоставила властиту државу, са полицијом, судством, властитом новчаном јединицом и војском.

У расподели дужности у ОЕБС-у између Швајцарске и Србије, Придњестровљем би требало да се бави Београд. Специјални представник за ове преговоре кога је делегирала српска страна јесте амбасадор Радојко Богојевић. Како каже наш саговорник из дипломатских кругова, један од основних принципа на којима се заснивају ови преговори јесте поштовање територијалног интегритета Молдавије, уз обезбеђивање специјалног статуса за Придњестовље.

„Задатак сваког председавајућег, а то ће, свакако, бити и за време нашег председавања 2015, јесте да обезбеди најбоље могуће услове како би се преговори водили у најбољој могућој атмосфери, то јест да се омогући стварање и учвршћивање поверења и на тај начин налазе решења за ово питање”, каже наш саговорник, додајући да ће у току ове године бити одржано пет рунди преговора о решавању проблема Придњестровља.

„Прва рунда је била крајем фебруара, а наредна рунда се предвиђа за почетак јуна. Веома је важна улога специјалног представника председавајућег ОЕБС-а, амбасадора Богојевића, који заједно са свим заинтересованим странама непосредно припрема и председава овим преговорима. У току преговора стране размењују мишљења о свим релевантним питањима, о чему су претходно постигле сагласност стране које учествују у преговорима”, објашњава наш саговорник.

Политика