Влада Србије успешно „сарађује“ са дијаспором Мађарске, а Законом о министарствима прекида јавну сарадњу са српским расејањем и Србима у региону

ЈАВНИ КОМЕНТАР ПОВОДОМ УКИДАЊА КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА „САРАДЊУ“ СА ДИЈАСПОРОМ И СРБИМА У РЕГИОНУ 

Влада Србије успешно „сарађује“ са дијаспором Мађарске у Србији, а Законом о министарствима
прекида „јавну“ сарадњу са српским расејањем и Србима у региону и прелази на конспиративан, дипломатски  рад против којег су се Срби у расејању изјаснили јавно и у писаној форми

Скупштина Србије у новом саставу је 26. априла 2014. године усвојила нови Закон о министарствима који је предвидео гашење Канцеларије за „сурадњу“ са дијаспором те ће се убудуће послови дијаспоре обављати у Министарству спољних послова Србије (у оквиру Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону).

У даљем тексту и прилогу прослеђујем Вам:
1. допис који сам под излазним бројем БМ/Ст-12.04.2013.  у својству Координатора/председника Савета за статусна питања дијаспоре предао Председнику Републике Србије Томиславу Николићу 12. априла 2013. године под називом ПРОТЕСТ ПРОТИВ КАДРОВСКЕ ПОЛИТИКЕ ПРЕМА ДИЈАСПОРИ из кога се види се да сам годину дана пре Закона о министарствима који је НОВА СКУПШТИНА СРБИЈЕ усвојила 26. априла 2014. године предвидео гашење Канцеларије за „сурадњу“ са дијаспором о чему сам у том обраћању Томиславу Николићу у априлу 2003. године написао:
„што све мирише много на стару идеју о гашењу (министарства и органа, што је министар Срећковић чинио а и сада се онемогућава рад Скупштине дијаспоре и чека да она једном годишње у припремљеној конфузији покаже наводно своју неконструктивну улогу) дијаспоре као неспособне да се договори и да се сви организациони послови дијаспоре или угасе или преведу у конспиративна оделења Министарства спољних послова Србије где такође има репова Стеве Крајачића.“
2. чланак КАКО ПОВРАТИТИ ПОВЕРЕЊЕ ДИЈАСПОРЕ И ОЧУВАТИ КОНСПИРАТИВНОСТ.Чланак КАКО ПОВРАТИТИ ПОВЕРЕЊЕ сам доставио у целини и са попратним писмом и захтевом за пријем и дијалог Министру спољних послова али без икаквог одговора. Лист Политика је 29.09.2013. године објавила текст ТРАЖЕ МИНИСТАРСТВО ДИЈАСПОРЕ (са поднасловом Скупштина дијаспоре усвојила је захтев који је прослеђен Председнику државе, владе и скупштине) али је то очигледно небитно за Владу у Србији јер у Србији управљају закулисне снаге „из Шпаније“ и њихова деца и продужене руке.

Позивам и овога пута сва средства јавног информисања да објаве отворено писмо Томиславу Николићу предато 12.04.2013. (које је, нажалост, испало пророчанско) као и текст КАКО ПОВРАТИТИ ПОВЕРЕЊЕ ДИЈАСПОРЕ.

Моја констатација из априла 2013. године о предстојећем гашењу Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону није никакво пророчанство које се потврдило већ је констатација о очигледним и нескривеним дејставима језуитско-бољшевичких снага, које управљају Србијом (усмерених на гашење органа дијаспоре и Канцеларије за сарадњу Владе Србије са дијспором и Србима у региону) као што је:
1. сам назив Канцеларије (за сарадњу), јер је очигледно назив осмишљен у иностранству у земљама које имају „Оффице/Канцеларију“ као облик организовања извршне власти, због тога што је управо те земље забринуло организвање дијспоре и посебно Срба у региону јер би могло да угрози римски концепт поимања државе као монопола физичке принуде на једној територији на коме живи једна нација, са једним писмом, једном вером, једном верском организацијом каква је била Римска империја где је важило правило „Сви грађани Рима су Римљани“, које важи и сада на Западу па су „Сви грађани Француске – Французи“,  „Сви грађани САД – Американци“, због чега су иностране војне и парамилитантне организације учествовале у прогону 650 000 Срба из Хрватске да би се тамо направила римска једнонационална Ватиканска творевина, и 250 000 Срба са Косова и Метохије чији повратак ни један орган Србије до сада није званично тражио па ни та, очигледно маргинална Канцеларија за сурадњу са дијаспором,
(2) лобистички начин избора директорке Канцеларије за сарадњу са дијаспором, без јавно објављеног конкурса,
(3)  аутистично понашање директорке Канцеларије у две године мандата усмерено на изазивање свеопштег незадовољства, како у самој Канцеларији (Оффицу), где су је јавно називали „преваранткиња“ и њено игнорисање свих органе дијаспоре, због чега сам се у априлу 2013. године и обрати Заштитнику грађана јер је председник Скупштине у новембру 2012. године дао оставку а помоћник Председника Скупштине није преузео обављање те дужности самовољом Директорке,
(4) прекид рада органа дијаспоре од стране нестручних службеничића те Канцеларије и касније (дакле после априла 2013. године):
(5) слање Албанца заменика Министра спољних послова Србије да поздрави Скупштину дијаспоре и Срба у региону и одговори на питања делегата Скупштини дијаспоре и Срба у региону, што су сви делегати прогутали као „почаст“ као и
(6) избор новог председника Скупштине дијаспоре и Срба у региону на основу кулорских лобистичких игара који је и до избора и после избора на ту дужност користио сваки моменат да омаловажи органе дијаспоре и органе Скупштине дијаспоре а ми из дијаспоре српске из Москве и Русије смо се, управо поштујући Скупштину дијаспоре и позицију председника Скупштине дијаспоре, увек уздржали у коментарима о начину на који је он изабран за делегата, и његовом деструктивном деловању.

И чланови ове нове Владе Србије на челу са Вучићем су били у обавези да, у складу са ставом 3 члана 20 Устава Србије, испоштују СТЕЧЕНО право дијаспоре Србије и Срба у региону (као велике етничке групе) потврђено и даље важећим Законом о дијаспори и Србима у региону, којим је утврђено да стручне и административне послове дијаспоре и Срба у региону у држави Србији обавља Министарство надлежно за дијаспору (члан 11, Закона о дијаспори и Србима у региону) које се прeма тачки 5 истог члана“ 5) стара  о обезбеђивању услова за оснивање и рад културно-информативних центара у страним државама у којима живи дијаспора, у сарадњи са министарством надлежним за културу и министарством надлежнимза спољне послове„, те е очигледно да су то различита министарства, што би и Уставни суд морао поново да оцени и констатује повреду члана 20 Устава Србије и смисла и духа Закона о дијаспори и Србима у региону, па позивам све организације дијаспоре да се поново обрате Уставном суду Србије.
Али и ова Валада Србије и политичке странке Србије крше Устав Србије када је у питању Српски народ и Срби у расејању/дијаспори.

Морам да кажем да је врло лепо што Влада Србије успешно „сурађујe“ са врло добро партијски организованом дијаспором Републике Мађарске у Србији.

Али гашењем Канцеларије за сарадњу са дијаспором Србије и Србима у региону и превођењем питања и односа са дијаспором и Србима у региону у домен Министарства спољних послова Србије Влада Србије свесно, несвесно или по очигледном незнању своди сарадњу Србије са организацијама Срба у расејању – на оквире утврђене важећоом Бечком конвенцијом о дипломатским односима од 18. априла 1961. године (Службени лист СФРЈ додатак 2/64) по којој се односи са органима и организацијама на територији земље акредитације остврују првенствено (ако не и искључиво) преко Министарства спољних послова земље која је акредитовала инострано представништво/амбасаду.

Као доказ тога достављамо Вам званични став Управе Министарства спољних послова Србије које нам је писмено пренела амбасадорка Србије у Москви у претхнодном мандату поводом нашег обраћања за коришћење просторија амбасаде па смо били принуђени да од Министарства спољних послова затражимо да се простор амбасаде Србије у Москви подели на:
1. део који ће представљати просторије Амбасаде Србије који ће радити према Бечкој конвенцији,
3. део који ће радити као Културни центар Србије у Москви, на шта нисмо до данас добили одговор.

Тако ће Срби у дијаспори уместо да добију стручну и административну подршку из Србије по линији културолошке сарадње:
А) и да се где је год то могуће подигне форма организовања српских организација на центре за културу, часописе, сопствене радио програме, културно-уметничка друштва, па и политичку партију какву имају Мађари у Србији,
Б) сада ће морати радити уз:
Б.1. уз нарушавање Бечке конвенције о дипломатским односима од 18. априла 1961. годин и
Б.2. по правилима партијских интрига и још горе конспиративних канала Стеве Крајачића у оквиру дипломатских служби (које преносе затворене извештаје чак и са јавних састанака на које смо их ми позвали), чији завршетци очиглено нису у Министарству спољних послова и по партијском диктату не из Београда већ из владајуће партије.
У чланку који вам достављам у фајлу 1 protest protiv kadrovske politike prema dijaspori нема никаквог пророчанства већ једноставно здрава логика да се уочи антисрпско деловање, на освноу чега сам годину дана унапред предвидео потезе у вези гашења органа дијаспоре и Канцеларије за сарадњу са дијаспором.

Напомињем да сам у својству координатора Савета за статусна питања дијаспоре упутио Уставном суду Србије Захтев за оцену уставности Закона о министарствима из претходног мандата Владе у односу на члан 20 Устава Србије али је Уставни суд пропустио да оцени овај аспект неуставности и несагласност Закона о министарствима са чл. 20 Устава Србије, позивајући се на претходну своју одлуку где је оценио да је Закон о минстарствима као lex speciali/специјални закон, над Законом о дијаспори иако је у овом случају члан 20 Устава Србије неспорно потврдио правило да „Lex generali (у овом случају Закон о дијаспори) derogat/одређује/одмењује lex speciali (Закон о министарствима)“ у делу који се односи на укидање министарства дијаспоре и фактички забрањује темпорарну клаузулу по којој би требао да важи принцип „Lex posterior derogat priori“ („Касније донет закон одмењује раније донет закон“).

Позивам и овога пута све организације у дијаспори да поновно поднесу Захтев за оцену уставности Закона о министартствима који је нова Скупштина Србије усвојила 25/26. априла 2014. у односу на члан 20 Устава Србије којим је одређено да послове дијспоре обавља министарство наделжно за послове дијаспоре које сарађује са министарством спољних послова Србије.

Билтени Канцеларије за сарадњу са дијаспором и дипломатски тон који је користила директорка канцеларије је показао сву импотентност и бесмисленост таквих обраћања када су сва права Срба у региону решавана једним јефтиним чекићем којим су перанентно ломљене табле са азбучним натписима у Хрватској док је Београд под окупациом писма Латина (латиница) којим Рим подвлашћује Словене не само православне него и других вероисповести и чини их својим војницима заједно са потомцима без држања посебних и скупих римских окупационих логора. Тако је суптилном игром језуитско-бољшевичких кадрова онемогућен не само рад органа дијаспоре у које спада и Савет за статусна питања дијаспоре већ и сам орган Владе Србије подређен систему логичке конспиративности која влада у систему дипломатије а све како би се спречило (само)организовање српске дијаспоре, док Влада Србије даје заслужено поштовање мађарској дијаспори у Србији и системски спречава Бечком дипломатском конвенцијом даљи развој и учвршћење српске дијаспоре и српских организација у дијаспори.

Ово писмо потписујем и као председник Савета за статусна питања дијаспоре јер ни од сада већ непостојеће Канцеларије за сарадњу дијаспором Србије јер ни од Канцеларије за сарадњу са дијаспором ни од Министарства спољних послова дијаспоре нисам успео да добијем одговор ко је крив за ширење лажи да су органи Скупштине дијаспоре распуштени иако је очигледна одлука да је донета одлука да се реорганизују и неактивни чланови замене новим, што све сведочи о системском деловању против органа дијаспоре да не би имали своје ставове.

И овога пута бих хтео да укажем на више него достајанствено и правилно понашање дијаспоре Мађарске у Србији када су се изјаснили против глупости о годишњем кооптирању председника Скупштине Србије али и да их замолим да не наседну на концепцију по којој је Влада Србије претворена у Централни, федерално организовани комитет у коме је планирано да се у договореном тренутку делегација Словеније (у новој подели улога: делегација мађарске дијаспоре) напусти седницу да би се створила нова пометња а сви бољшевици задржали власт и добили огромне кредите од Запада а Срби остали разбијени по унутрашњим републичким границама „Лењина и Броза“ које су постале међународне и брани их НАТО кад год је то против заједничког живота Срба.

Кога је молити није га кудити – није нам непозната та мудрост српског народа.

Али исто тако желимо и овога пута да укажемо да се Министарство спољних послова Србије понашало у свим нашим писаним обраћањима као конспиративна и надмена структура која нас није удостојила ни једним јединим одговором па ни коментаром те сумњамо да ће и овога пута „мудро“ ћутати и да неће бити спремно на дијалог.

Ми сматрамо и даље да не само послови сарадње са дијаспором него и послови Комисије за УНЕСКО (која је такође у саставу Министарства спољних послова Србије и такође делује по приниципима конспиративности уместо да је организована у оквиру Министарства за културу и да јавно одговора за свој (не)рад и (не)способност како службеника тако и чланова Савета) морају бити организовани ван Министарства спољних послова Србије.

Оглашавање Александра Чотрића из СПО (која предњачи у обманама српског расејања), са надом „да се може очекивати да ће бити постављен начелник Управе за дијаспору који ће омогућити да рад Управе буде ефикасан и транспарентан“ је равно новој бољшевичко-СПО-вској обмани и фикцији да се од коња тражи да има крила, што је могуће у метафорама, митологији али супротно свакој могућој реалности, јер је коњ и без крила леп, а дипломатија по природи своје делатности обавијена конспиративношћу осим када је толико постала лажљива и привид да су морали да смисле Сноудена и Викиликс да би сами себе повратили у реалност јер су изгубили сваки орјентир.

Ја сам се лично годинама супротстављао и писмено и усмено свакој иницијативи да се Срби у расејању само организују па сам инистирао да се и Правилник о одређењу престонице српског расејања сваке две године размотри у оквиру органа и Владе Србије и усвоји на Скупштини дијаспоре Србије и Срба у региону што је спречавано управо од стране тих јадних дојавника који су били ангажовани и у Канцеларији за сарадњу са дијаспором.

Али сада више не бих више супротстављао потреби да се Срби из расејања самоорганизују и на Скупштини дијаспоре и Срба у региону изаберу органе Скупштине дијаспоре Србије и Срба у регину за сарадњу са Владом Србије Александра Вучића јер сматрам да би та сарадња била дугорочна и успешна јер су политичке партије Србије потрошиле 20 милиона да би продужиле власт постојећој партијској коалицији још за две године а да ни ове две године нису оправдали ма каквим бољитком за српски народ.

У том смислу сам спраман да предложим Управи Обједињења Срба да обезбеди до краја године салу у Москви где би се одржала Скупштина дијаспоре Србије и Срба у региону која би изабрала нове органе за искрену и отворену сарадњу са Владом Србије.

Ми ћемо се и даље залагати за потпуно другачији концепт (од овог „дипломатског“), концепт у коме дијаспори неће бити нуђен конспиративан рад за потребе „наследника“ Стеве Крајачића и Станета Доланца, већ у коме ће Срби у расејању саставити своје спискове успешних Срба који могу у сваком тренутку да буду на помоћи у организацији државне управе, извршне власти и у министарствима Србије, те да се на тај превазиђе поделе на наше, ваше, партизане, четнике, партијске и непартијске кадрове. И да једина подела буде на оне који знају и оне који то знају у другој области и на другом месту а да за све има много простора и места да би сви заједно били успешнији. О томе ћемо накнадно доставити јавно обраћање.

Са посебним поштовањем
Божидар Митровић, доктор правних наука, Адвокат Московске адвокатске коморе
Председник Савета за статусна питања дијаспоре
Председатель Региональной общественной организации ОБЪЕДИНЕНИЕ СЕРБОВ, Москва
тел. в Москве (+7925) 502 39 29 тел. (+7929) 9 32 23 72 тел. в Белграде (+38164) 353 88 49
електронска пошта bozzidar@inbox.ru
www.bozidar.ru

1 – 2 Kako povratiti poverenje i ocuvati konspirativnost

1 – 2 Zahtev Ustavnom sudu za ocenu zakonitosti

1 – 3 Ustavnom sudu Srbije dostava Odluke 1 protest protiv kadrovske politike prema dijaspori

2 – 1 izvod iz Zapisnika Odluka po PRVOJ TACKI dnevnog reda

5 – 1 Ivanu Mrkicu Ministru MSP(1)

5 – 1 Ivanu Mrkicu Ministru MSP

8 – 1 Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.

9 – 1 Javni komentar povodom ukidanja Kancelarij za SURADNJU