Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (2. део)

категорија Подсећања / дана 15/11/2012 у 9:02 часова /

2. ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА „ФАСАДЕ“ НЕВИНОГ ПЛЕЈБОЈА!?

Пише: Миодраг Новаковић

Крег Јуришевић је рођен у Аделаиди, у Јужној Аустрајилији 1965, од оца аустралијанца (енглеза, о коме нерадо прича) и мајке „словеначко-хрватског“ порекла. О родитељима нема пуно података, али чињеница да о свом оцу уопште не говори, упућује на то да је одрастао у „дисфункционалној породици“ разведених родитеља (брат и сестра, о којима такође не говори су задржали очево презиме), одгајан од стране мајке, по професији психијатријске болничарке. Тренутно живи и ради у Аделаиди. Запошљен је као лекар, хирург у Аделаида Краљевској болници, хонорарно предаје на аделаидском универзитету, члан је Међународног комитета за хуманитарно право и аустралијског Црвеног крста. Тренутно води велику кампању за легализацију еутаназије (касније ћемо видети и зашто?). Ожењен је, има три сина. Супруга Дона је такође „медицински специјалиста“…

Ипак један детаљ из његове породичне биографије се изгледа уклапа у његов покушај стварања имиџа „хуманитарца и борца за правду“, и он га радо користи- а то је прича о његовом деди Францу Јуришевићу, наводном великом „антифашисти“ у време Другог светског рата. Тај детаљ, др Јуришевић радо истиче, и посебно га описује у својој књизи „Крв на мојим рукама“.

Наравно, овај човек (Крег Јуришевић), иако изузетног образовања и интелигенције, и привлачне спољашности, је у суштини један ратни злочинац, и убица- криминалац, и самим тим предодређен да буде и патолошки лажов. Ја управо верујем да др Јуришевић то и јесте…

Као што сам већ напоменуо, др Јуришевић је у својој књизи, као и током више интервјуа истакао како је био инспирисан херојским делом свога деде Франца, наглашавајућу његово „словеначко порекло“. По његовим речима тај утицај његовог деде (односно приче о „деди хероју“, која је у његовом уму попримила митолошке размере)- је по његовим речима утицала да се код њега развије „мржња за неправду“. Иначе он реч „мржња“ користи и у свом опису распада Југославије, за који очигледно не криви своје „словеначко-хрватске“ претке, већ „неке друге“!?

Наравно његова прича има „видљиве“ празнине, односно он свесно прикрива неке чињенице. Попут ове горње, ко је крив за распад Југославије, који је по његовим речима у њему развио МРЖЊУ(према коме?). Такође он упорно наглашава своје „словеначко порекло“- иако хрватски етимолози (из удружења „Име хрватско“) доказују, да је презиме Јуришевић хрватско и да води порекло из околине Умага у Истри. Они дозвољавају да су неки Јуришевићи у протеклих пар векова мигрирали у Копар (данашња Словенија), као и да су се неки под разним , углавном политичким утицајима изјашњавали као италијани, или словенци- али истовремено поткрепљују обимном документацијом да су Јуришевићи (који данас живе у четири хрватске жупаније, 17 општина и 29 насеља у Хрватској- регистровано је око 200 особа са тим презименом) чисти етнички Хрвати.

Овај горњи податак је битан, јер по мени др Јуришевић, иначе образован и веома информисан човек, свесно прикрива своје хрватско порекло. Тим пре што је у више јавних наступа и у својој књизи показао отворени анимозитет и мржњу (описијући тај свој став као „мржњу и осећај гађења“) према Србима- које је потом по властитом признању убијао, и то у двострукој улози: као борац терористичке ОВК, и као „лекар“ да би им наводно „скратио муке“! Наиме др Јуришевић зна веома добро да генерални однос Хрвата према Србима може комотно да се дефинише речју МРЖЊА, коју он често користи да би дефинисао свој став према новијим историјским збивањима у бившој Југославији (или прецизније речено- према Србима). По мени, његово резоновање јесте, да прикривањем свог стварног етничког порекла, и стављајући у први план више „неутрално“ словеначко- прикрива стварне мотиве иза својих монструозних злочиначких аката на територији Србије и Албаније, у време косовског „конфликта“ из 1999…

Други детаљ који је др Јуришевић покушао да иницијално прикрије у својим интервјуима за аустралијске и новозеландске медије јесте чињеница да је његов деда по мајци Франц, кога је он глорификовао као великог антинацисту и који је због те „своје борбе“ послат у нацистички концентрациони логор- управо био осуђен на дугогодишњу робију од стране послератних Југословенских власти због „колаборације са нацистима“. Када је тај податак угледао светлост дана у аустралијској штампи- др Јуришевић (који је ту чињеницу покушао претходно да прикрије) је то објашњавао тиме да је његов деда Франц био „велики борац“ против корупције, и да је због тога био осуђен од комунистичких власти. Ипак овде је тешко објаснити чињеницу, како се то његов деда вратио жив из нацистичких логора смрти Дахау и Матхаузен? Једино логично објашњење јесте да је деда устину био наци- колаборатор“- како друкчије објаснити не само његов повратак из логора смрти, већ и чињеницу да је од стране нациста деда Франц био „прекомандован“ из једног логора смрти у други, и преживео оба?). Наравно тај детаљ (који је он сам описао у свом интервјуу новинару Флори Бруки, у „Флорипресу“, у марту 2012) се није уклапао у Јуришићев покушај изградње перфектног породичног имиџа, па је покушао да заташка чињеницу да је његов „херојски деда“ суђен после рата као „наци-колаборатор“…

У прилог овој мојој теорији да је др Јуришевић, поред тога што је ратни злочинац и криминалац (убица), и патолошки лажов, иду и тврдње неких његових албанских сабораца. Наиме, у јулу 2012, амерички „Либертас“ је објавио чланак под називом „Хроника самопромоције интилигентног лажова Крега Јуришевића“, писан од стране Уке Лушија- у време „косовског конфликта“ 1999, потпарола Атлантског батаљона, у саставу терористичке ОВК. Луши описује др Јуришевића као веома лош морални карактер, поткрепљујући то чињеницом да је Јуришевић 1999 напустио супругу пред порођајем и оставио је саму са петогодишњим сином, да би отишао на „косовско ратиште“, да би тамо „правио материјал“ за своју будућу књигу и покушао да изгради имиџ плејбоја-хероја, који одлази у рат да „спашава“ тамо неке жртве, наводно „ужасног српског терора“…

Ука Луши не штеди речи да опише лош морални карактер др Јуришевића, кога назива између осталог и кукавицом, за кога каже да је био веома лош за морал, већ морално срозаних ОВК бораца. Луши каже да се пред албанским саборцима др Јуришевић у време напада Југословенске војске у рејону планине Паштрик тресао од страха, и ширио панику међу припадницима Атлантског батаљона. Уосталом, такав опис карактера се перфектно уклапа у профил једног кукавичког убице, типа Јуришевића, који је изгледа једино имао храбрости да убија беспомоћне и рањене Српске заробљенике- као и да „навија“ када су то албански терористи радили пред њим са заробљеним Србима.

Интересантан је детаљ који смо сазнали из нашег извора из „Јуришићевог окружења“, а то је да су му албански саборци у то време дали надимак НАЦИ. Сам др Јуришевић нигде у својим интервјуима или књизи не спомиње тај надимак- интересантно би било сазнати који су то били стварни мотиви да га чак и окорели терористи називају „нацијем“!? Према овим изворима, др Јуришевић је изазвао гнушање и код својих албанских сабораца, када их је наговарао да у рејону планине Паштрик, „борце“ који су подлегли ранама у борбама са Војском Југославије, уместо да достојно сахрањују, бацају у провалију!? Још ако знамо да је таква иницијатива долазила од стране једног „лекара“, онда све то само допуњује горњу слику веома лошег моралног карактера др Јуришевића.

Такође смо сазнали из наших извора, да је др Јуришевић био активни члан војних формација НАТО снага (самим својим статусом резервног официра аустралијске војске) и да је боравио у оквиру НАТО снага на босанском ратишту, у рејону Сарајева- податак који он нигде званично не спомиње(у његовој биографији је такође забележно да је „службовао“ у Афганистану, Источном Тимору, Гази…)!? Уосталом, како ћемо то документовати детаљније касније, према властитом признању др Јуришевића, у његовој књизи, он је у мају 1999 наводио ваздушне нападе на положаје Југословенске војске на село Планеја, у рејону планине Паштрик- том приликом је убијен и рањен неутврђен број цивила и припадника ВЈ(према хвалисању самог Јуришевића за аустралијске новине, у том нападу је убијено око 600 људи, где он признаје да је међу њима вероватно било и цивила?). Др Јуришевић је тада деловао као НАТО локатор. За такву комплексну улогу сателитског навођења авионских ваздушних удара, потребан је не само тренинг, већ и искуство (храброст- коју по горњим сведочанствима др Јуришевић није имао- за тако нешто није потребна, јер се то све чини са безбедне даљине).

Очигледно је да др Јуришевић неке детаље своје биографије комотно прећуткује, док друге или глорификује, или искривљује. Али исто тако је очигледно да др Јуришевић није оно за шта се сам приказује. Не само да није „борац за правду“ по угледу на нацистичког слугу, свог деду Франца, већ није ни оно за шта се приказује у својој „професионалној“ средини…

Поред тога што су његову јавно публиковану праксу „убиства из милосрђа“ на ратишу, јавно осудили многи светски и аустралијски медицински и етички стручњаци- попут његове колегинице Сузан Њухаус, професора хирургије на аделаидском универзитету, која је његове поступке назвала „деловањем изван медицинских и етичких оквира“. Или изјава председника Аустралијског медицинског удружења Едрјуа Пескиа, који је (зло)чињење др Јуришевића назвао као нешто „супротстављено његовој професионалној улози“, истакавши да др Јуришевић није смео да буде истовремено „у улози лекара и војника“!?

Такође смо сазнали да је др Јуришевић у 2007 био предмет тужбе од стране двојице својих колега Јана Роса и Џона Најта, који су отворено пред аустралијском лекарском комором оспорили његову стручност и етичност, о чему је писао лист „Аустралијанац“ у јулу 2007 године…

Очигледно је да је имиџ- хуманитарца, борца за правду, филантропа и „неприкосновеног“ медицинског стручњака- који је др Јуришевић покушао да створи у јавности, на веома климавим ногама. У следећим наставцима бацићемо више светла на његову контраверзну и проблематичну криминалну личност…

наставиће се…

Фејсбук Репортер