Како се рушење српских гробаља на Косову уклапа у европске стандарде?

На Задушнице, дан када православни хришћани посећују гробља и пале свеће за покој душе својих преминулих, и прогнани Срби са Косова и Метохије су у складу са безбедносним могућностима, у мањем броју него што су хтели, обишли места на којима су некада живели и бивали сахрањивани.

Они који су упркос ризицима ипак успели да обиђу та света места, били су као и претходних година, запањени и повређени када су видели у којој мери су српска гробља намерно уништена и девастирана. Зато се намеће питање – колико се такав нецивилизацијски однос према гробљима и верским објектима уклапа у европске стандарде?

Наиме, када је око 300 људи из северне Косовске Митровице стигло на православно српско гробље у јужном делу града, могли су да се увере да је порушено 90 процената или преко 500 надгробних споменика. Они су ужаснуто испричали да је ситуација сваке године све гора и да су споменици у све већој мери поломљени и уништени. Иначе, и поред тога, у северном српском делу града на тамошњем албанском гробљу нема ниједног уништеног или оштећеног споменика.

Слична ситуација са српским гробљима је виђена и на многим другим местима, као у Приштини, Ораховцу, Жачу и другде. Тамо су поломљени надгробни споменици, раскопани гробови, разбацано је разно смеће, као и остаци угинуле стоке.

Чак и до тако оштећених српских гробља је веома тешко стићи, зато што прогнани Срби само за Задушнице и само уз полицијску пратњу имају јединствену прилику да безбедно обиђу своја гробља. С обзиром да бројним аутобусима није одобрена пратња косовске полиције, од посета неким гробљима се одустало, а тамо где је то ипак било могуће, као у наведеним случајевима, видели су само нове трагове девастирања.

Један званичник косовских власти је тим поводом изјавио да је косовско министарство расписало тендер за уређење српског гробља у Приштини да би оно, како се изразио, личило на европско.

Зато би било занимљиво погледати каква су европска искуства са гробљима која се налазе на простору где живи становништво које је некада било у сукобу или непријатељским односима према људима који су тамо сахрањени. И то не само када је реч о цивилима и мирном становништву, него штавише, и када се ради о војним гробљима.

На пример, у Француској постоје најмање три велика гробља на којима се налазе немачки војници из Првог светског рата, и још седам гробља са немачким војницима из времена Другог светског рата, а највеће од њих је Невил Сен Васт у северној Француској близу Калеа. И у Русији, која је имала убедљиво највише жртава од хитлерових освајача, постоје два велика гробља, једно поред Москве, и друго још веће, Сологубовка код Петербурга, на којима леже окупатори који су директно криви за смрт милиона недужних људи. Па ипак, у складу са православном традицијом, ни њихове гробове нико не дира, нити је било покушаја њиховог скрнављења.

Међутим, у 21. веку и поред присуства бројних мисија Европске уније на Косову, тамо је уништено мноштво заштићених објеката, међу којима је 7 српских манастира и више од 120 цркава са великим верским, културним и историјским значајем. Такође, по последњим подацима, на Косову је уништено и оштећено најмање 5.250 надгробних споменика на 254 српска православна гробља, док на преко 50 гробља више не постоји ниједан читав споменик. Иако Европске конвенције и препоруке у области културног наслеђа обавезују све стране да ће спречавати скрнављење, пропадање или уништавање заштићених добара, изгледа да се нецивилизацијско понашање понекад намерно не примећује и не осуђује.

Обзиром да се и даље наставља процес званичног приближавања Косова Европској унији, а да европски званичници не постављају гласно питање заштите српских сакралних објеката, онда се чини као да је, на жалост, рушење и скрнављење српских гробља и цркава, сасвим у складу са важећим европским стандардима.

Глас Русије