Пол Крејг Робертс: Вашингтон је највећи непријатељ човечанства

Како Вашингтон успева да се извуче са тврдњом да је земља којом влада демократска и да има слободу? Ова бесмислена тврдња спада у најнеоснованије тврдње у историји.

Нема ту никакве демократије. Гласање је маска иза које се крије власт неколико моћних интересних група. У две своје пресуде донете у XXI веку (Уједињени грађани и Мекачен[1]) Врховни суд Сједињених Држава је одлучио да задобијање утицаја над владом Сједињених Држава до кога долазе интересне групе путем мита није ништа друго до упражњавање слободе говора. Ове пресуде дозвољавају моћним акционарским и финансијским круговима да бирају власт која служи њиховим интересима на рачун општег благостања.

Контрола коју интересне групе остварују над владом толико је потпуна да интересне групе имају имунитет од кривичног гоњења. На забави поводом свог одласка у пензију, тужилац Комисије за хартије од вредности Џејмс Кидни рекао је да су кривична гоњења које је предузео против Голдман Сакса и осталих „банака превеликих да би пропале“ била обустављена од стране њему надређених који су „били усредсређени на добијање високоплаћених послова по престанку службе у влади“. Сам врх Комисије за хартије од вредности, каже Кидни, није „веровао да се безбрижнима и моћнима сме задати бол“. У свом извештају са Киднијевог опроштајног говора, Ерик Зесе указује да је Обамин режим објавио лажну статистику по којој су вођени процеси којих није било, како би се лаковерна јавност уверила да су преваранти са Волстрита кажњени. http://www.counterpunch.org/2014/04/09/65578/

Демократија и слобода захтевају независне и агресивне медије, независно и агресивно правосуђе и независну и агресивну Скупштину. Сједињене Државе немају ништа од тога.

Амерички медији непрестано лажу у корист власти. Ројтерс наставља да лажно извештава како је Русија извршила инвазију и анектирала Крим. Вашингтон пост је пласирао очито лажну причу којом Обамин режим сугерише да су масовни протести у некадашњим руским областима у Украјини плаћена руља[2] коју хушка влада Русије.

У то не верују чак ни вашингтонске марионете у Кијеву. Званичници власти коју је Вашингтон инсталирао у Кијеву признају да постоји потреба за успостављањем извесног степена аутономије у руским говорним подручјима и за законом који дозвољава референдуме, али је ова реалистична реакција на распрострањену забринутост међу Украјинцима очигледно угушена од стране Вашингтона и лаких медија[3]. Државни секретар САД Џон Кери и даље игнорише руског министра спољних послова и даље инсистира да „Русија мора удаљити своје људе са Југоистока [Украјине]“.

Врло је опасно то што се дешава. Вашингтон је погрешно проценио своју способност да преотме Украјину. Отпор вашингтонском преотимању је готово стопроцентан у руским говорним подручјима. Локална полиција и снаге безбедности прешле су на страну демонстраната. Обамин корумпирани режим и лаки медији безочно лажу да су протести симулирани и да представљају очиту оркестрацију „Путина који поново хоће да успостави Совјетску империју“. Руска влада упорно покушава да оконча сукоб и немир до којих је довео непромишељни вашингтонски пуч у Кијеву, више него што јој је потребно да поново обухвати некадашње руске територије као што је био случај на Криму. Али, Вашингтон наставља да игнорише руску владу и приписује одговорност за немире руском, а не вашингтонском утицају са стране. Видети http://rt.com/news/lavrov-kerry-ukraine-talks-200/, такође и http://www.informationclearinghouse.info/article38196.htm

Руска влада зна да Вашингтон не верује у оно што говори и да Вашингтон систематски провоцира продужавање и погоршање проблема. Руска влада се пита који дневни ред спроводи Вашингтон. Да ли је Вашингтон у својој арогантној глупости и охолости суперсиле неспособан да призна да покушај преузимања Украјине неће вредети и да му следује повлачење? Зар Вашингтон не схвата да руска влада није ништа спремнија да прихвати примену насиља против руског становништва у Украјини него што је то могла бити у Јужној Осетији? Ако се Вашингтон не опамети, руска влада ће морати да шаље своје трупе, као у Грузији. http://rt.com/news/ukraine-russia-operation-criminal-288/

Пошто је то и будали јасно, да ли је циљ Вашингтона да изазове рат? Да ли због тога Вашингтон гомила НАТО снаге на границама Русије и шаље ракетне бродове у Црно море? Вашингтон угрожава цео свет. Ако Русија закључи да Вашингтон намерава да украјинску кризу радије води ка рату него да је реши, да ли ће Русија седети и чекати, или напасти прва?

Могло би се помислити да ће немачки канцелар, британски премијер и француски председник увидети опасност ове ситуације. Можда и хоће. Међутим, велика је разлика између помоћи коју Русија даје другим државама и помоћи Вашингтона. Русија даје финансијску помоћ владама; Вашингтон даје џакове пара појединцима у влади свестан да је вероватније да ће појединци радити у свом интересу него у интересу државе. Стога европски политичари ћуте док Вашингтон усмерава кризу ка рату. Ако не стигнемо до рата, то ће значити да је Путин нашао решење које Вашингтон неће моћи да одбије, као што је успео у Сирији и Ирану.

Парадокс је што се Путин приказује као тежак, док се Вашингтон претвара да је шампион „слободе и демократије“. Вашингтон је у ХХI веку сваку манифестацију тираније учинио својим заштитним знаком: незаконите и неуставне ликвидације без одговарајућег законског поступка, незаконита и неуставна хапшења и задржавања грађана у затвору без одговарајућег законског поступка, незаконито и неуставно мучење, незаконите и неуставне екстрадиције, незаконит и неуставан надзор и незаконите и нелегалне ратове. Извршна власт успева да буде изузета од одговорности наспрам закона и Устава. Власт без одговорности је тиранија.

Уморан од шпијунирања и лажи којима је био подвргнут, Комитет за обавештајне службе Сената САД спровео је детаљну истрагу система мучења који спроводи ЦИА. Требало је четири године да би истрага била доведена до краја. Комитет је недвосмислено утврдио да је ЦИА лагала о степену мучења и киднаповања, да затвореници нису били подвргнути неком благом облику „појачане истраге“, већ су били изложени бруталном и нељудском мучењу и да ЦИА, насупрот својим тврдњама, није добила ниједну корисну информацију на основу својих тешких злочина против човечности. Амерички лаки медији су помагали ЦИА-и у лажном приказивању ефикасности и благости Гестапо метода ЦИА. Током целе истраге, ЦИА је тајно шпијунирала особље Сената које је спроводило истрагу.

Да ли ће јавност икада видети нешто више од делова овог извештаја који су процурели? Не, уколико ЦИА и Обама буду могли да је спрече у томе. Председник „промена“[4] Обама је одлучио да је на ЦИА да одлучи колики ће део истраге Комитета за обавештајне службе бити доступан јавности. Другим речима, не буде ли неко учинио да процури цео извештај, јавност то никада неће сазнати. А ипак, „имамо слободу и демократију“.

Сам по себи Комитет за обавештајне службе има власт да ризикује и скине ознаку поверљивости са целог извештаја и објави га. Требало би сместа то да уради пре него што чланови Комитета буду застрашени, угрожени и подвргнути пропаганди како доводе „националну безбедност“ у опасност и пружају основ за тужбу онима који су злостављани.

Влада САД је најкорумпиранија влада на свету. Нема независног правосуђа и медија, а Конгрес се прећутно саглашава док извршна власт задире у његове ингеренције. Мајкл Ретнер из Центра за уставна права представио је оца америчког грађанина за кога је Обама рекао да америчка влада треба да га убије због сумње да је био повезан са тероризмом. Када је Ретнер захтевао да федерални судови спрече незаконито и неуставно погубљење без одговарајућег поступка, федерални судија који је водио поступак донео је одлуку да отац сина који ће бити убијен нема правну основу[5] на основу кога би покренуо поступак у име свог сина.

Након што је председник „добар сам у убијању људи“ Обама елиминисао неколико живота, Ретнер је заступао сроднике жртава Обаминих ликвидација у одштетном захтеву. Према америчком закону било је јасно као дан да штета јесте причињена. Али, федерални судија је пресудио да се „влади мора веровати“.

Да ли неко има правну основу или не, у потпуности зависи од владе. ИРС[6] има потпуно другачији став по том питању. Деца имају правну основу на основу које ИРС конфискује њихове пореске накнаде уколико ИРС сматра да је превише платио бенефиције социјалног осигурања родитеља. http://www.cnbc.com/id/101576080

Дакле, у „слободи и демократији“ Америке, деца су одговорна ако ИРС „мисли“ – не тражи се доказ за то – да је родитељима преписао превелики чек социјалне заштите, али отац нема правну основу да поднесе тужбу како би спречио владу САД да екстремно законито убије његовог сина.

Захваљујући Републиканском федералистичком друштву и Републиканским судијама Федералистичко друштво је успело да буде постављено на федералну клупу, на федералне правосудне функције као заштитник тираније извршне власти. Дозвољено је све што извршна власт тврди и предузима, нарочито уколико се извршна власт позива на „националну безбедност“.

Данас у Америци извршна власт тврди да је „национална безбедност“ дефектна осим ако извршна власт може да делује незаконито и неуставно, и осим  ако су грађани спремни да одустану од сваког уставног права како би постали безбедни у тоталитарној полицијској држави која шпијунира и документује сваки аспект њихових живота.

Чак је неутралисана и Владина канцеларија за одговорност. Она је наложила ТСА[7] да елиминише свој програм провере понашања пошто је то расипање новца а нема ефекта. И шта је учинила ТСА? Зашто је, наравно, проширила бескорисно задирање у приватност путника?

То је Америка данас. Још се Америка и шепури около узвикујући „слобода и демократија“, а притом превазилази највеће тираније у историји.

Само лаковерни Американци очекују да лидери и елите или гласање постигну нешто у правцу подвргавања тираније друштвеним правилима и законима. Елите занима само новац. Све док систем производи више прихода и богатства за елите, елите неће бити брига ни за тиранију ни за оно што се дешава нама осталима.

Са енглеског посрбио: Иван Аћимовић
Стање Ствари

[1 ]Прим. ИА: Citizens United v. Federal Election Commission; McCutcheon v. Federal Election Commission – процеси пред Врховним судом САД. Уједињени грађани означавају пораст утицаја који новац може остварити над изборним процесом, за разлику од лимита који у другим развијеним земљама постоји у погледу изборних трошкова; Мекачен успоставља кумулативни двогодишњи лимит који појединци могу приложити странкама и кандидатима на савезном нивоу

[2] Прим. ИА: rent-a-mob

[3] Прим. ИА: presstitute – игра речи, press (штампа), prostitute (проститутка)

[4] “Change”, изборни слоган Барака Обаме

[5] Прим. ИА: locus standi – право странке да се појави и буде саслушана пред судом

[6] Прим. ИА: Служба унутрашњих прихода (Internal Revenue Service), служба прихода федералне владе САД

[7] Управа за безбедност у саобраћају