ШТА АМЕРИКА ЗАХТЕВА ОД СРБИЈЕ ИЛИ ПРИЗНАТИ КОСОВО, ШТО ПРЕ ТО БОЉЕ

Ако Србија дозволи Косову улазак у УН, то не би у потпуности задовољило, али би било добар корак

Пошто је именован за премијера Србије Александар Вучић, који је остварио упечатљив резултат на парламентарним изборима прошлог месеца, поставља се питање шта ће нова влада урадити по питању Косова. Прихватајући принцип да ће у новом мандату што је могуће пре повлачити крупне иако потенцијално непопуларне потезе, ово су моји савети, које сам артикулисао као одговоре на питања свог колеге.

Питање: Зашто би нова српска влада требало да призна независност Косова?

Одговор: Београд је много пута поновио да неће признати „једнострано проглашену независност“ Косова. Али нико не признаје независност, коју проглашавају они који је желе, у овом случају не једнострано, већ у сагласности са Европом и САД. Велика Британија није никад признала независност Америке, што је био драматичан и битан политички потез, али нема правно дејство.

Споразумом постигнутим са Приштином прошле године Београд је већ прихватио легитимитет уставног и правног поретка Косова на целој његовој територији. После тога, признање територијалног интегритета и легитимитета власти Косова неће представљати велики искорак.

Косово сада почиње да формира и своје оружане снаге. Биће формиране због Србије као највеће потенцијалне претње јер Београд не признаје суверенитет Косова и наставља, упркос споразуму са Приштином, да тврди како има суверенитет над косовском територијом. Ако би Београд признао независност, Приштина би могла да смањи капацитет својих војних активности и да их преоријентише на учешће у међународним мировним мисијама. То би омогућило и Србији да уради исто. Косово ће једног дана постати чланица НАТО. Признање би омогућило Србији да постигне то исто ако одлучи да се креће у том правцу.

Ако Србија не жели да ускоро призна Косово, најлакше би било да му дозволи приступање Уједињеним нацијама. То не би у потпуности задовољило, јер неће довести до успостављања (међусобних) дипломатских односа, али би сигурно представљало добар корак. На Косову често истичу преседан о „две Немачке“. Не сматрам да је то примењиво у овом случају јер Приштина не размишља о поновном спајању, али би Београд могао тај преседан да сматра веома привлачном опцијом.

Питање: Како ће признање независности Косова помоћи региону у процесу европских интеграција?

Одговор: Велика предност од признања независности, после чега би уследило успостављање дипломатских односа и уређење границе, била би и у томе што би се затворило још једно од отворених питања рата и мира на Балкану. То би пред Србијом уклонило велику препреку за чланство у ЕУ. Не знам за две суседне земље које нису међусобно признате, које немају дипломатске односе и уређене границе, као и добре суседске односе, што је неопходно за чланство у ЕУ.

Двадесеттри чланице ЕУ које су признале Косово неће прихватити чланство Србије пре него што Београд призна Косово и изгради с њим дипломатске односе. Довољно је да само једна чланица буде тог става, па да га наметне осталима. Разговарао сам са дипломатама из више земаља који су ме уверавали да је то њихов став. Истовремено, чак и ако би државе поступиле другачије, њихови парламенти не би ратификовали чланство Србије у ЕУ без признања Косова.

Питање: Како ће то помоћи економском развоју региона?

Одговор: Косово, упркос тренутно неповољним економским условима у Европи, и даље има релативно динамичну економију, делом због младог и растућег становништва. Србија стари и број њених становника рапидно опада. Србија би имала велике користи од трговине са Косовом и кроз Косово јер се оно последњих година више ослањало на Македонију и Албанију, од чега је Србија трпела штету.

Завршавање аутопута Драч-Приштина правцем до Ниша донело би велику корист и Косову и Србији, али су мале шансе да се то деси без признања Косова и успостављања дипломатских односа.

Србија је централна земља Балкана не само кад се ради о његовој географији већ и о судбини региона. Али она не може да стоји на путу напретка Косова, а да не наруши и сопствену будућност у ЕУ. Ако то питање остане нерешено наредне четири године, то ће за Србију и њене грађане значити слабији раст, мање радних места, мање инвестиција и смањене пензије. Признање Косова и успостављање дипломатских односа су горак лек за српске политичаре, али су потребни да би, уз заштиту Срба и српских крајева на Косову, излечили ране региона. Што пре, то боље.

Данијел Сервер

Аутор је експерт за Балкан и професор међународних студија на Универзитету Џон Хопкинс

Peacefare – Стандард.рс