И БИЋЕ ДВОЈЕ ЈЕДНА ПЛОТ

Поштовани читаоци, доносимо још један превод из наше радионице, овог пута изузетну беседу св. Луке Војно-Јасенецког на тему брака и породице. Колико је нама познато, текст се појављује први пут на србском језику.

О узајамним односима мужа и жене у браку, свети апостол Павле казао је велике речи: Жене, покоравајте се својим мужевима као Господу. Јер муж је глава жени као што је и Христос глава Цркви. Но као што се Црква покорава Христу, тако и жене у свему својим мужевима. Мужеви, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу. Тако су дужни и мужеви да воле своје жене као своја тијела; јер који воли своју жену, самога себе воли. Јер нико никад не омрзну на своје тијело, него га храни и његује, као и Господ Цркву. Јер смо удови тијела његова, од меса његова, и од костију његових. Тога ради оставиће човјек оца својега и матер и прилијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело. Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви. Тако и ви. сваки да воли онако своју жену као и себе самога; а жена да се боји својега мужа. (Еф. 5, 22–25, 28–32).

Како је узвеличао апостол Павле брачни савез! Да ли постоји више поређење брака од његовог поређења са савезом Христа и Цркве? То је узвишавање на недостижну висину светости брачних уза између мужа и жене. Господ возглављује Цркву, као што глава венчава наше тело, јер се у њој налази мозак, најважнији од свих органа нашег тела. Од Христа, као из корена, хране се светим божественим соковима сви чланови Цркве – у Њему је живот наш, зато је и света Црква. И у браку, од мужа, као из главе, исходи све најбоље, неопходно за процветање породице.

Видови љубави су различити: постоји љубав мужа према жени, жене према мужу, љубав родитеља према деци, љубав деце према родитељима. Постоји и виши облик љубави – према свим људима, јер ми треба у сваком човеку да видимо образ Божији. Постоји најсавршенији степен љубави, највиши и најсветији – љубав према Богу.

У сваком делу треба постепено усходити од простог ка вишем. Зато брак треба да нам послужи у циљу обуке у љубави. Љубав супружника је лака јер се она подржава силним непрестаним стремљењем једне плоти ка другој, она се укрепљује нераскидивом телесном свезом. Тела мушкарца и жене узајамно допуњују једно друго и кроз то произилази рађање новог човека у свет. Али не треба плотска љубав да буде циљ брака. У њему ми треба да се научимо вишој љубави: своју жену треба волети не због тела, већ због њене чисте душе и доброг срца. Жена има оно што муж нема; она га духовно допуњује, и обрнуто. Зато у односима међу супружницима са огромном силом треба да се пројављују те особености духа, ума и срца, које су својствене само мужу и само жени.

У браку мушкарац налази велико испуњење своје суштине, ризнице свога духа из ризнице душе своје жене. Грубост мушког срца се испуњава нежношћу и чистотом срца жене, јер је срце жене много тананије, способније за духовну љубав.

А жена треба да памти да је Бог у почетку дао мушкарцу телесне силе више него њој, силе ума у већини случајева далеко превасходе силе женског ума. При општењу са мужем, она треба да испуни свој недостатак снаге, дубине ума његовим знањима, његовом крепком вољом. Мушкарац и жена треба да постану у браку једно тело и једна душа. Из њиховог савеза треба да се роди нешто више, сјединивши све добро и велико што постоји у сваком од њих. Зар то није обогаћење?! Зар то није благодат Божија?! Зар није у томе сва тајна брака , најдубље значење брачног савеза?

Жене, повинујте се својим мужевима као Господу, зато што је муж глава жени. То значи да жена треба да буде у љубавном, тихом, слободном потчињењу мужу. Када говоримо о потчињености, сада људи горди, а нарочито горде жене бурно негодују. Они неће да слушају чак ни о повиновању у љубави, захтевају пуну једнакост између мужа и жене.

И у нашој земљи, која толико не личи на све друге земље, које имају друге законе и обичаје, жена је постављена у свим односима једнако са мушкарцем. Њој су дата сва права: политичка, грађанска, породична.

Је ли добро то што је жена добила пуну слободу? Благословена је пуна слобода жене у духовном односу, али зар не треба да постоје нека ограничења те слободе? Јер је жена и по свом телесном устројству раличита од мушкарца. Особености анатомије и физиологије жене у многоме опредељују њене духовне особине. Бог, који је створио жену после мужа, саздао је њу као његову помоћницу. У жени, у складу са најдубљим особеностима њеног телесног устројства, постоји велико назначење које мушкарац нема – рађање деце и следствено – васпитавање деце. Јер не сме се родити дете и одбацити; на родитељима, а пре свега на мајци, лежи најсветија обавеза – да одгаји дете и да му да васпитање. Та обавеза је –најтежи дуг жене.

Све велико, вечно, свето, увек треба ставити у главу угла. Зато је неопходно да у животу жене тај најважнији задатак заузима прво место. Жена одговара за васпитање деце пред државом и пред друштвом. Више од тога, она од те обавезе не може и не сме да се одрекне јер ће савршити тешки грех. Нека се занима она наукама и свим тешким пословима у истој равни са мушкарцима, али притом нека никада не заборавља своје основно призвање.

На жалост, као последица установљења потпуне једнакости жена са мушкарцима у свим областима физичког и умног рада, васпитање деце у породици налази се у плачевном стању. Школа не може да замени неупоредиво важније породично васпитање.

Па ко васпитава децу у таквим породицама где и отац и мајка заузимају важне друштвене дужности, од јутра до мрака су на послу и немају ни времена ни снаге, ни могућности да се баве децом? У огромном броју случајева – нико.

Добро је када васпитачица у кући бива стара, добра дадиља. Али далеко од тога да у свакој породици постоји благочестива старица. А таква породица у којој нема ко да се бави васпитањем деце, не сачињава једну нераскидиву духовну целину, од чега не може бити благостања ни у друштву, ни у држави. Зато што је држава силна када се састоји из јаких, морално здравих породица. Као што људско тело које се састоји из засебних ћелија, само тада живи пуновредним животом, када све ћелије организма функционишу нормално, тако и друштво, које се састоји из мноштва засебних породица. Ако део ћелија буде погођен неким недугом, то ће се неизбежно одразити на цео организам.

Није добро за породицу ако жена узима на себе улогу мушкарца, отказујући се од тих светих породичних обавеза које јој је предназначио сам Бог. Ако је брак тако велик, да га свети апостол сравњује са савезом Самог Христа и Цркве, зар он не треба да буде освештан благодаћу Божијом, благословом Цркве? Зар нема неопходности у томе, да највеће од људских дела – брачно јединство између мужа и жене – има у својој основи потпуно повиновање Богу? Ти људи, који дају себе у потпуно повиновање Богу, осећају потребу да сваки њихов корак, свако њихово дело, буде освећено благословом Цркве, молитвом и Таинством.

Црквени брак ни за кога сада није обавезан и много породица живи у грађанској регистрацији. А вама, хришћанима, који чините најважнији корак у вашем животу, зар није потребан благослов Цркве при ступању у брак? Зар ваш савез не треба да буде освештан Таинством Венчања?

У дубокој древности, у Израиљском народу су се односили према браку са дубоким благочашћем, сасвим не тако као сад. Људи нису могли да замисле могућност брака неосвећеног молитвом. Када је велики наш праотац Аврам хтео да нађе за јединог свога сина, Исака, достојну жену, он је позвао свог омиљеног слугу и послао га у ту далеку земљу, из које је сам изашао по заповести Божијој, и рекао му да тражи тамо у његовој родбини супругу за његовог сина (Пост. 24). Он је молио Бога да пошаље као пратњу ангела Свог, молио је за заштиту Божију, предајући тој заштити велико дело брачног савеза свога сина. А добри слуга, дошавши у Месопотамију, где су живели рођаци Аврамови, зауставио се код кладенца да напоји своје камиле, и обратио се Богу са предивном молитвом: Господе, Боже господина мога Аврама! Пошаљи ми је данас у сусрет и сотвори милост са господином мојим Аврамом. Ево, ја стојим у источника воде и кћери житеља града излазе да узимају воду; и девојка, којој ја кажем: “Наклони крчаг твој, да се напијем“, и која ми каже: “Пиј, ја ћу и камилама твојим дати да пију“ – то је та коју си Ти назначио рабу Твоме Исаку; и по томе ћу знати да Ти твориш милост са господином мојим Авраамом (Пост. 24, 12–14).

И тек што је он узнео ту молитву, Ревека је пришла кладенцу и испунила све то што је он молио Бога. Он је то прихватио као знак да она и јесте изабрана Богом невеста за Исака. И она је позвала њега у дом оца свога Ватуила и брата свога Лавана. И он им је тамо испричао зашто је дошао, ко га је послао, да је Бог услишио његову молитву, и да је он схватио да Ревека треба да буде Исакова жена. А на то су Ватуил и Лаван одговорили: Од Господа је то дело; ми ти не можемо рећи насупрот ни лошег ни доброг. Ево Ревеке пред тобом; узми је и пођи; нека она буде жена сина господина твога, као што је и рекао Господ (Пост. 24, 50–51). Ето како су закључавали и освећивали бракове у древна времена.

Сетивши се тога, упоредимо пун благочешћа и покорности Богу однос ка браку Израиљћана са данашњом грађанском регистрацијом. Шта произлази из тих бракова који немају Божији благослов?

Како често сада побуда ка браку бива само похота, плотско стремљење мушкарца према жени, без било каквих моралних обавеза, без дубоког поимања значења брака. А ето, Господ је Својим присуством осветио брак у Кани Галилејкој (Јн. 2, 1-11). И ако је Он Сам сматрао нужним да тако уради, зар не треба сви ми да освештамо свој брачни савез великим Таинством Венчања?

Једном су приступили Господу фарисеји и питали да ли је из било ког разлога дозвољено човеку да се раведе од своје жене? Он им је одговорио: “Нисте ли читали да је њих Творац од почетка створио мушко и женско?“ И рекао:“ Због тога ће оставити човјек оца својега и матер, и прилијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело, тако да нису више двоје, него једно тијело; а што је Бог саставио човјек да не раставља.“ (Мт. 19,3–6). Ето шта је брачни савез у очима Господа. Он наређује да се не разводи, осим када је нарушена супружничка верност.

А како је много данас међу нама несрећних прељубника. Колико има немилосрдних мушкараца који, да би задовољавали своју похоту са другом нечистом женом, бацају своју жену и децу на произвол судбине.

И ви, несрећни прељубници, даћете Богу страшан одговор за ту крв, којом се обливало срце ваше жене, остављене ради прељубнице. Јер вас је Бог сјединио са вашим женама. Вама су невине, добре девојке дале све драгоцено што су имале, а пре свега своју девственост, чистоту тела и срца, своје стремљење ка љубави, не само породичној него и вишој љубави – Љубави Божественој.

Оне су чекале и чекају да ви будете њихови чувар, да им помажете да иду путем светости, целомудрија. Са њима сте ви били дужни да идете заједно цео живот по тешком каменитом путу који води у Царство Божије. А ви сте пошли у дом блуднице. Зар никада нисте чули речи апостола Павла: Брак у свему да буде частан и постеља непорочна; јер ће блудницима и прељубницима да суди Бог (Јевр. 13, 4).

Како ви смете да газите ногама чистоту женског срца!? Шта радите ви, заборављајући да вас је Господ Бог учинио једном плоти са вашом женом!? Шта радите ви, који сте постављени Богом за главу породице!? Зар не видите какав ужас произилази са вашом децом када ви одбацујете жене!? Зар ви сами не видите мрачно потуљене у земљу дечије очи, не видите страдање дечијег срца: “Како то може бити, да отац остави моју мајку!?“ И плачу и ридају а потом се озлобљавају, а затим, видевши такав ружан пример код оца, окрећу очи ка другим ружним примерима: иду на улицу, на тргове, тамо црпе из извора нечистоте, зла, несреће и гину вечном смрћу.

Зар вам није страшан предстојећи вам Суд!? Сада вам можда он није страшан, зато што га не замишљате у свој сили. А када будете предстали пред њим, задрхтаћете свим срцем. И проклећете нечисту жену са којом сте осквернили ради задовољења похоте, брачну ложницу уготовљену вам од Бога. Ви, који гинете, ако не послушате моје речи, можда ће вас уразумити и задржати од пада у бездан речи Светог Писма, речи Самога Господа Исуса Христа: шта је Бог саставио, човек да не раставља! – и убојте се Суда Христовог!

Схватите обавезу, пре свега пред Богом, а затим пред друштвом и државом, која вам је додељена у брачном савезу. Сећајте се речи о важности брака и градите га тако да он буде савез благословен Самим Богом, Коме слава и держава у векове векова! Амин.

СВЕТИ ЛУКА ВОЈНО-ЈАСЕНЕЦКИ

Извор: Предание.ру

Превод: Православна породица, април 2014.