Пол Крејг Робертс: Све ближе рату
Обамин је режим, огрезао у охолости и ароганцији, лакомислено ескалирао украјинску кризу у кризу са Русијом. Без обзира да ли намерно или из глупости, пропагандне лажи Вашингтона кризу претварају у рат. Не желећи даље да слуша бесмислене претње Вашингтона, Москва више не прихвата телефонске позиве од Обаме и америчких високих званичника
Криза у Украјини је проистекла из америчког збацивања изабране демократске владе и њеном заменом пробраним марионетама Вашингтона. Марионете су наставиле да речју и делом наступају против становништва бивших руских територија које су лидери Комунистичке партије привезали за Украјину. Последица ове глупе политике је притисак на део популације која говори руски да се врати у Русију. Крим се већ вратио Русији, источна Украјина и други делови јужне Украјине ће вероватно тај пут следити.
Уместо да увиди њихову грешку, Обамин режим је охрабрио вашингтонске марионете у Кијеву да користе насиље над становништвом руских говорних подручја које агитује за референдум да би могло да гласа за повратак у Русију. Обамин режим је охрабрио насиље упркос јасној изјави председника Путина да руска војска неће заузети Украјину, осим у случају да се против демонстраната користи насиље.
Можемо са сигурношћу закључити да Вашингтон или не слуша када му се говори, или да Вашингтон жели насиље.
Вашингтон и НАТО нису у позицији да у овом тренутку покрену значајне војне снаге у Украјину с којима би се сукобили са руском војском. Зашто онда Обамин режим покушава да испровоцира њену реакцију ? Могући одговор је да, пошто је план Вашингтона да избаци Русију из њене црноморске базе пропао, „План Б“ Вашингтона је да жртвује Украјину за руску инвазију, тако да Вашингтон може да демонизује Русију и изнуди велики пораст војних трошкова и распоређивање снага НАТО-а.
Другим речима, План Б је нови хладни рат и још трилиона долара добити војно-безбедносном комплексу Вашингтона.
Шачица војника и нешто авиона што их је Вашингтон послао да „увери“ режиме у тим вечитим кризним жариштима – Пољској и балтичким земљама – и неколико ракетних бродова послатих у Црно море, нису ништа друго до симболична провокација.
А економске санкције примењене на поједине руске званичнике сигнализирају само импотенцију Вашингтона. Стварне санкције би нашкодиле НАТО марионетским државама Вашингтона далеко више него што би биле штета за Русију.
Јасно је да Вашингтон нема намеру да у било чему сарађује са руском владом. Захтеви Вашингтона чине да је овај закључак неизбежан. Вашингтон тражи да руска влада извуче тепих испод ногу протестаната у источној и јужној Украјини и натера руско становништво у Украјини да се подчини марионетама Вашингтона у Кијеву. Вашингтон такође захтева да Русија поништи поновно уједињење са Кримом и преда га Вашингтону, тако да оригинални план избацивања Русије из њене црноморске поморске базе може бити остварен.
Овај захтев је толико нереалан да је ван значења и описа ароганције. Луда Беле куће говори Путину : “ Зезнуо сам ствар с отимањем твог дворишта. Желим да поправим своју ситуацију и да осигурам успех стратешке претње коју сам намерио да унесем у твоје двориште.“
Западне преститутке и европске марионетске државе подржавају овај нереалан захтев. Следствено, руски лидери су изгубили сво поверење у речи и намере Запада, а тако започињу ратови.
За које добро европски политичари своје земље стављају у велику опасност ? Да ли су их толико уценили, претили или их платили врећама новца, или су навикли да следе вођство Вашингтона и нису у стању да чине било шта друго ? Како Немачка, Велика Британија и Француска могу извући корист од тога што су у сукоб са Русијом натеране од Вашингтона ?
Ароганција Вашингтона је без преседана и достатна је да одведе свет у пропаст. Где је европски осећај самоодржања ? Зашто Европа није издала налоге за хапшење сваког припадника Обаминог режима ? Без услуга Европе и преститутки, Вашингтон неће моћи да утера свет у рат.
Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: http://www.paulcraigroberts.
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
