Патрик Џ. Бјукенен: О третирању Путина као парије
„Господин Обама је усмерен на изоловање председника Владимир Путина тако што пресеца економске и политичке везе Русије са спољним светом … чинећи је државом паријом .“
Тако је написао Питер Бејкер у „Њујорк тајмсу“ од недеље. Ипак, ако се ишта да научити из историје, ова „паријска политика“, чак и ако се усвоји, неће дуго издржати.
Три године после слања тенкова у Мађарску, Хрушчов је био на турнеји по САД, са Ајком славећи нови „дух Кемп Дејвида“.
Пола године пошто је Хрушчов на Куби поставио ракете, ЏФК је одржао свој чувени говор о детанту на Америчком универзитету.
Три недеље пошто је Москва подбола Арапе на шестодневни рат, Линдон Џонсон се састао са премијером Алексејем Косигином у Њу Џерсију, где се „Дух Гласбороа“ родио.
Тако је било током целог Хладног рата. После кризе, амерички председници са совјетским лидерима. Јер су увиђали да је Русија превелика и сувише моћна да би била изолована и остракизована као Северна Кореја.
Тадашњи председници су схватали и то да амерички народ тражи сталан труд у смањивању напетости и избегавању рата са великом земљом са хиљадама нуклеарних оружја. И како су председници политичари, било демократе ЏФК или ЛБЏ, или републиканци Ајзенхауер, Никсон или Реган, одговарали су на политичку реалност.
Ми можда нисмо волели Совјете, али нисмо могли да их игноришемо.
Али ако је избацивање Путина из куће братства и из кампуса неодржива политика, шта тек рећи о кликтању соколова за повратак на Хладни рат и за предузимање војних контрамера против Русије ?
Па, хајде да то испитамо, редом.
Позвани смо да се вратимо изградњи ракетног штита у Пољској и Чешкој. Али ово је дугогодишњи пројекат. И пре него што се штит уопште подигне и постане оперативан, Москва би могла да распореди стотине нових офанзивних ракета усмерених ка Централној и Западној Европи.
Како то може наше савезнике учинити безбеднијим ? Како би одговорила Ангела Меркел ?
Међу Регановим достигнућима је било то што је Русију убедио да повуче СС-20С са по три бојеве главе из Источне Европе, у замену за наше уклањање першинга и крстарећих ракета из Западне Европе.
Да ли заиста желимо да поништимо Реганов тријумф из 1987 године ?
Неки конзервативци желе да у Украјину пошаљу оружје. Али с обзиром на показано украјинске војске у кризи око Крима, ми бисмо тиме испровоцирали рат који Украјина не може да добије, с тим да бисмо осигурали да број жртава буде већи.
И како готово да нема Американца који би желео америчку „чизму на терену“, резултат руско – украјинског рата који би наше оружје изазвало била би потучена украјинска војска а држава окупирана.
Други траже од Обаме да америчке трупе трајно стационира у Пољској, балтичким земљама и Румунији. Хоће ли Немачка, Шпанија, Италија, Француска и Британија такође послати своју војску ?
Постоји ли неки тренутак одавде до вечности у којем би најбогатији континент обезбедио војнике за сопствену одбрану ?
Наравно, енергетска независност САД и обнова наше у последње време изгубљене индустријске независности јесте добра идеја. Али одбити Европу од руског гаса од ког тешко зависи је још један пројекат што захтева године, ако његово остварење не би трајало и деценијама.
У међувремену, Русија би могла да изгради гасоводе до горива вечито жедне Кине и учврсти савез Москва – Пекинг, руптуру која је била Ричарда Никсона велико достигнуће.
Да ли смо тако остали без опција и као, Никсоновим речима, „јадни немоћни џин“, да спречимо руску апсорпцију Украјине ?
Никако. Али, као што Хенри Кисинџер тврди, „… демонизација Путина није политика. То је алиби за њено одсуство. “
Оно што морамо признати – остављајући по страни хвалисања из вашингтонских холова о нашим трупама на Балтику и ратним бродовима у Црном мору – јесте да Сједињене Америчке Државе неће ући у рат с Русијом због Украјине, или Естоније.
Јер не можемо одбранити ни Естонију. Уводили смо балтичке државе у НАТО и делили им ратне гаранције које ни један нормалан председник не би поштовао – као што су неки од нас тада упозоравали.
У Украјини смо слабија страна, треба пустити Путина да преузме вођство.
Ако Путин жели Украјину која није у НАТО -у, Украјину децентрализовану, у којој источни део задржава културне и економске везе са Русијом док западни има везе са Европом, то није претња по нас.
Шта да радимо ако Путин заузме јужну Украјину до Одесе ?
Шта је Ајк урадио у Мађарској 1956, или ЈФК када је освануо Берлински зид ? Шта је ЛБЏ урадио са Чехословачком 1968, или Реган када је сломљена Солидарност ?
Зрели лидери, војно су прихватили оно што нису могли да спрече.
Као што су ти председници, Обама треба да скине војну опцију с дневног реда и користи своје дипломатско, политичко и економско оружје, а да комуникације држи отвореним. Постоје крупни проблеми, као што је тероризам, где се још увек слажемо.
Аутор: Патрик Џ. Бјукенен
Извор: http://original.antiwar.com/
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп