Еди Рама: Признање независности Косова убрзаће пријем Србије у ЕУ

Тирана, Београд – – Не би требало преувеличавати или стварати велике историје око трвења између Албаније и Србије, зато што то није у складу са реалношћу, истиче у интервјуу за Данас Еди Рама, премијер Албаније. Он тврди да албанско јавно мњење у потпуности подржава званичну политику успостављања добрих односа са Србијом. Наш саговорник поздравља формирање специјалног суда за ратне злочине у Приштини и формирање војске Косова.

Пре извесног времена била је најављена ваша званична посета Београду, али је она одложена после расписивања превремених парламентарних избора у Србији. Да ли очекујете обнављање позива након формирање нове владе у Србији? Има ли сигнала када би могла да се догоди ваша посета?

– На почетку, дозволите ми да истакнем да сам веома радо прихватио позив који је стигао из Београда. Одлагање посете због политичког календара у Србији још увек онемогућава одређивање коначног датума зато што се у Србији и даље наставља тај процес. Али користим прилику да укажем да је за Албанију приоритет од великог значаја неговање блиске сарадње са земљама у региону и, без икакве двојбе, сарадње са Србијом. Мислим да постоји много неискоришћеног простора за сарадњу, координацију и разговоре са Србијом. Верујем да ће се посета реализовати у право време, надам се што скорије, када се за добробит српског народа успешно заврши политички процес који се одвија у вашој земљи.

Ви сте први премијер Албаније који посећује Србију после чак седамдесет година. Последњи пут је у Београду био Енвер Хоџа 1947. године, и то као гост Јосипа Броза Тита и ондашње југословенске федерације.

– Осећам се срећним у улози премијера Албаније који посећује Београд након споразума између Косова и Србије, који регион уводи у нову епоху. Осећам захвалност за сав труд и пожртвовање људи који су без обзира на националност, професију или политичко опредељење омогућили да дође ово време. Знам да има много фактора који су допринели променама које нас данас стављају у тај нови контекст, а ја сам посебно обрадован што ми се пружа прилика да представљам Албанију и допринесем промени односа између наших двеју земаља. Изгубили смо много времена. Али оно о чему размишљам данас нису године које су прошле, нити шта смо пропустили да урадимо, већ колико је година пред нама и који нас велики послови чекају да их обавимо.

Како објашњавате околности које су утицале на овакве односе, нарочито у последњих двадесет година косовске кризе? Верујете ли да је могуће, после свих лоших искустава из прошлости, да се догоди преокрет који ће донети нормализацију односа између две земље?

– Ја не знам како се може ићи напред, ако главу стално окрећете и гледате уназад. Ако би прошлост требало да одлучује о садашњости, онда свакако не би било будућности. Историја балканских сукоба је довољно позната, а можда смо се и превише бавили њоме тако да нам је постала као некаква заједничка мрља она позната изрека „Балкан као буре барута“, као место сталних сукоба и комадања. Не верујем да има иког међу нама ко жели да и у будућности наставимо са том мрљом, или дозволимо да се опет створи онај глиб од конфликата као историјска замка, у коју гурамо нове генерације у време када смо заправо кренули другим путем, и када имамо јасни заједнички циљ, а то је Европска унија.

Верујете ли да је могуће, после свих лоших искустава из прошлости, да се догоди преокрет који ће донети нормализацију односа између две земље? Питам вас ово и због тога што ће у Србији у новој влади поново бити партије и личности које су биле сарадници режима Слободана Милошевића. Како то коментаришете?

– Верујем да нам само тај пут може помоћи да учврстимо демократије у нашим земљама, а то онда значи да не можемо имати преубеђења о слободно израженој вољи српског народа, или уопште о слободним изборима било којег народа. Без сумње, није требало да се наши народи толико дуго лишавају неискоришћених могућности сарадње. Само што изражавање жаљења о томе треба да нам буде подстицај за опоравак, пошто су у међувремену створени сви услови да окренемо нову страницу у односима наших држава. Увођење нове динамике у односима између Албаније и Србије засигурно води ка већој сигурности и даје шансу више за афирмацију нове епохе у коју улази регион. Наша стремљења ка чланству у ЕУ, а у том оквиру и историјски споразум Косова и Србије, који симболизира нову епоху на Балкану, не би требало да оставе место за пребијање старих рачуна. У том погледу смо отворено изнели наше ставове о Милошевићу, а исто ћемо рећи свима који угрожавају мир, сигурност, прогрес и стабилност региона, али, наравно, ми немамо предрасуда. Ми верујемо у искреност проевропске оријентације српских званичника, и желимо да се заједно крећемо тим европским путем, као циљу по себи, који значи демократију, благостање и сигурност за наше земље и регион.

Да ли је било могуће да се преокрет догоди раније? У Србији су 2000. године дошле на власт демократске снаге, али није дошло до промене односа са Албанијом. Зашто је требало да прође 14 година да би један албански премијер званично посетио Београд?

– Као прво, верујем да у ових 14 година, које су део времена транзиције наших друштава из тоталитарног у вишепартијски систем, има много ствари које нисмо урадили и постигли, како у Албанији, тако у Србији, као и у осталим земљама у региону. У том погледу далеко смо од пожељног и у вези с регионалном сарадњом. Као друго, чини ми се да је највећи део српске политике, укључујући ту и снаге које су срушиле Милошевића, због многих разлога имао потребе за додатним временом да би прихватио нову реалност на Косову створену после 1999. године, а нарочито после 2008. године, када је Косово прогласило независност. Шта подразумевам под тим можда бих вам могао илустровати подсећањем на једну изјаву коју је пре неколико година дао бивши председник Борис Тадић, са којим сам, иначе, у пријатељским односима. Сећам се те изјаве не само зато што се служила жаргоном љубитеља кошарке – а ја сам се у младости бавио кошарком – већ и зато што је изражавала горчину српске политике у вези с непрежаљеним губитком Косова. Тадић је питање Косова упоредио са последњим минутом кошаркашке утакмице у којој противник води са 20 кошева разлике, а екипа Србије, да би добила меч у тој временској стисци, треба да постигне седам тројки, при чему противник може и да не постигне ниједан кош! Демократама у Србији, као и целом политичком спектру, можда је испрва било потребно време да признају, а затим и објасне да је Косово, у смислу онога што се желело, немогућа мисија, да је реалност тамо постала другачија. За Србију је то можда била незаобилазна фаза. Желим да подсетим да је Борис Тадић започео дијалог са Косовом, и на тим су премисама дијалог наставили Ивица Дачић и Александар Вучић.

Да ли је ваша посета Србији условљена мотивом које две државе имају у вези са осигуравањем напретка у процесу европских интеграција? Да ли је то уједно један од услова за бржу интеграцију у ЕУ?

– Европска унија је визија, идеја и контекст у којем се дешавају промене. У том смислу се јавља и неопходност радикалне промене у односима наших земаља. То је чињеница, као што је чињеница да Брисел има листу задатака и услова које захтева од нас да их испунимо. Али ја верујем да ЕУ не би била тако велика аспирација за наше народе ако ти задаци и услови не би били нешто што и ми сами видимо као наше унутрашње и неопходне потребе. Дакле, предузимање корака који за циљ имају ЕУ, а Брисел као позадину, на крају крајева није нешто што се тиче Брисела, већ нас самих, нешто што је од користи и води добробити наших народа. Стога је тачно да ЕУ даје подстицаје за јачање односа у региону, али њихов је резултат, као што је познато, од користи за регион. Коначно, ја верујем да је наш регион простор надопуњавања земаља које га чине, а не простор конкуренције и још мање сукоба. Стога немам никакве сумње да ће сарадња допринети да свака од земаља у региону као друштво брже напредује и тиме брже стигне и до чланства у ЕУ.

Који су приоритети у развоју односа између две државе? О чему ћете разговарати са српским званичницима? Које су главне теме које ћете ви изложити за дискусију?

– Као и код свих почетака ове врсте, верујем да на прво место долази идентификовање области и тема које су од заједничког интереса или око којих имамо проблем и за које треба да пронађемо начине како да им приступимо. Када се ради о продуженој транзицији и неким развојним аспектима, наше су земље у сличној ситуацији. Због тога верујем да ћемо имати доста тема за разговор. Једна од тема, коју издвајам као веома значајну, јесте посматрање региона као заједничког тржишта од којег можемо имати користи у многим пољима, ако успемо да га развијемо у јединствено тржиште и пре него што будемо интегрисани у ЕУ. Када се ради о проблемима с којим се можемо суочити током разговора, могу споменути разлике које имамо око Косова. Користим ову прилику да истакнем да албанска влада неће заступати некакав патерналистички став у односу на Косово. За нас је Косово држава равноправна са другим државама у региону. У нашим разговорима са Београдом, када се будемо дотакли те теме, ми ћемо инсистирати да се Косово третира као засебан субјект, што оно и јесте у суштини. У сваком случају, нема разлога да Албанија говори у име Косова. Наравно, има много ствари које се могу увезати у троугао односа Тирана-Приштина-Београд, али ће свакако у том троуглу бити три посебне државе које воде равноправни дијалог. Штавише, верујем да би за регион било боље ако би се што више земаља из региона укључило у што више заједничких иницијатива.

Да ли политичка ситуација у Албанији утиче на односе са Србијом или, другим речима, имате ли подршку албанске јавности за успостављање нормалних односа са Србијом?

– Коалиција на власти у Албанији, Савез за Европску Албанију, прошлог јуна победила је на изборима са историјски најубедљивијом већином, има две трећине мандата у парламенту. Изборе смо добили након што смо јасно истакли идеју о потреби интензивирања сарадње у региону, као и да Албанија треба да има активну улогу у јачању те сарадње. Програм наше владе тежи модернизацији и одрживом развоју земље, и ми смо убеђени да се то не може постићи без регионалне сарадње. Нову епоху која је започела у региону желимо да искористимо за добробит нових генерација. У албанском јавном мњењу не знам да постоји неки глас који има некакву тежину а да је против ове наше политике. Штавише, мислим да не треба преувеличавати или стварати велике историје око трвења између Албаније и Србије, зато што то није у складу са реалношћу. Ако се оставимо таквих историјских анализе, видимо, прво, да је увек постојала, иако у ограниченој форми, размена и трговина између наше две земље, а друго, имали смо и размене посета на министарском нивоу, на пример Илир Мета, председник друге странке у владајућој коалицији, посетио је Београд када је био на функцији министра иностраних послова, а касније смо имали и узвратну посету Тирани од стране Ивана Мркића, као министра иностраних послова Србије.

Како видите наставак дијалога између Косова и Србије? Који је ту, према вашем мишљењу, главни проблем и шта бисте издвојили као највеће достигнуће дијалога?

– Надам се да ће наставак дијалога водити ка напретку у вези с Бриселским споразумом. Верујем да ће се он спровести у целини. Такође, мислим да ће веома значајно бити да се као круна дијалога потпише декларација о добросуседским односима двеју држава, као чину нормализације односа између Србије и Косова. Овај чин би био подршка учлањивању Косова у међународне организације, као што су УН, а био би свакако и подстицај за интеграцију Србије и Косова у ЕУ.

Али, Србија не признаје независност Косова.

– Разуме се, код ове тачке се суочавамо с проблемом непризнавања независности Косова од стране Београда. Мислим да то није прави начин реакције на независност Косова јер представља само губљење времена. Ово је ипак ствар процене српске политике и баланса који она покушава да постави између непризнавања као одбијања и непризнавања као оклевања или одлагања одлуке за касније. Србија је на неки начин на путу да прихвати ову другу варијанту, пуну нормализацију односа са Косовом, али без изричитог изјашњавања о независности, пошто тиме не само да трасира свој пут за улазак у ЕУ, већ даје снажан и базичан подстицај и за улазак региона у нову епоху односа, о којем сам већ говорио. Свакако, да би се консолидовала ова нова епоха, биће потребно признање независности Косова, што ће верујем на радикалан начин убрзати пријем Србије у ЕУ.

Косовска влада је најавила одлуку о формирању косовске армије, док је Србија против због страха да би то водило милитаризацији косовског питања. Какво је ваше мишљење о томе?

– Као прво, дозволите ми да поново истакнем да је Косово независна држава, једнака у првима, слободи и аспирацијама колико су то и Србија или Албанија и понављам, Албанија нема и не може имати никакав патерналистички став о Косову. Као ни Србија, уосталом. Верујем, такође, да Србија не само што не треба да има страх од стварања косовске војске већ ће, напротив, општа заједничка сигурност у региону бити већа у оквиру заједничког процеса интеграције у ЕУ, као и природног процеса интеграције Косова у НАТО.

Скупштина Косова изгласала је одлуку о утемељењу специјалног суда за ратне злочине. Како то коментаришете? Имамо неразјашњен случај „Жуте куће“.

– Мислим да сама одлука Скупштине Косова изражава значај тог чина и европску одговорност Косова као државе. Државни органи Албаније сарађивали су и поново ће сарађивати у свим истрагама којима је циљ да се обелодане истине. Међутим, као што смо у прошлости порекли и одбацили неке ужасне спекулације око ослободилачког рата на Косову, нећемо се либити од таквих реаговања и убудуће, ако се оне опет појаве као такве. Сви имамо потребу за откривањем истине о прошлости, али оно што никоме није потребно јесте прошлост као извор спекулација на штету будућности.

Хоће ли ускоро неки српски званичник бити позван да посети Албанију?

– Свакако. Има много простора за разговоре и сарадњу које треба искористити како бисмо надокнадили изгубљено време. Желимо да имамо што више посета и то на свим нивоима и пољима сарадње.

Решити проблем албанске мањине у Србији

„Како на нивоу региона, тако и на билатералном нивоу верујем да ће значајна тема бити мањине. Српска мањина у Албанији, иако је бројчано веома мала, има сада једну школу у селу Хамил код Фиера, коју похађа око сто ђака српског и бошњачког порекла. С друге стране, у Србији живи албанска мањина у значајнијем броју, већина њих у Прешевској долини, где више хиљада ученика има проблема са уџбеницима, а у другим контекстима суочавају се и са незапосленошћу, економским проблемима, проблемима представљања, итд. Када се има у виду колико се Србија ангажује по питању права и сигурности Срба на Косову, а и другде, ја верујем да је отворени дијалог најбољи начин за решавање проблема у вези с мањинама на основу европских стандарда, имајући притом у виду добробит и развој читавог региона, истиче премијер Албаније.

Дачић и Тачи заслужују Нобела

Премијер Косова и бивши премијер Србије су, као што вам је познато, предложени за Нобелову награду за мир. Да ли они заслужују ту награду?

– Подржао сам јавно предлог чим је он био изнесен. Убеђен сам да би то била више него заслужена награда за храброст и далековидост коју су показали двојица премијера рушећи политичке, као и културне митове и табуе између два народа. То би била награда и за допринос који су дали промени слике о Балкану као месту сукоба, представом да он може постати и место где се пружају руке помирења. А то бесумње није само пука представа, већ и реалност која се сваким даном све више учвршћује.

Данас

Интервју је пренесен у изворном формату и уредништво сајта Срби на окуп не стоји иза квалификација новонара листа Данас као што су: премијер Косова, Влада Косова, Скупштина Косова и друго, које ниједна српска институција, међународно право и резолуција 1244УН не би требало да препознаје као такве.

СРБИ НА ОКУП