Богдан Мијушковић – ТРЕЋА МОЛИТВА ЗА ПАТРИЈАРХА

Замолница редакцији сајта Срби на окуп

Најљубазније вас замољавам, поштован редакцијо, да ми омогућите да се преко вашег сајта обратим нашем Патријарху, господину Иринеју Гавриловићу. Ово зато што немам други начин, с обзиром да ми је познато да Патријарх може да дође само до оних инфомација, које су прошле кроз филтер Иринеја Буловића.

Ваша светости,

И ја ћу се придружити молитви за Вас, али ћу и Вас замолити да се присетите оне приче о утопљенику који је вапио светом Николи: Свети Николаје, помагај! А свети Никола му одговара: Хоћу, али мани и ти рукама.

Ето, дакле, и ја ћу се од данас, попут сестре Наде Обрадовић, молити за Вас, али Вас молим да послушате гласове оних које Вам, поменута Нада, дотури.

И још Вас молим да послушате глас народа свога, који Вас годинама обавештава да је Ваш налогодавац Иринеј Буловић утонуо у јеретичку поган, у коју би да увуче српски народ (што му не дао Бог) и Вашу светост (што му је Бог допустио).

Питаћете, Ваша светости, кад је народ тај глас подигао? Обавештавам Вас да је група благочестивих аутора: књижевник Момир Лазић, универзитетски професор Милан Мићуновић, светосавци Славко Радовановић и Горица Тркуља објавила већ Треће издање књиге „Тајна безакоња“ коју је уредила Др Десанка Крстић, и чији рецензент је Косара Гавриловић. У тој књизи ће те на странама од 213 – 241. видети шта народ из епархије бачке и шире, из целе Србије и дијаспоре, тражи и захтева од Светог архијерејског сабора, а што је од Сабора а можда и од Вас(?) сакривено!

Зашто?!? Зашто Свети архијерејски сабор не саслуша нити разматра вапајне молбе и захтеве верног народа? Ако неко мисли да ће затискивањем ушију и покривањем очију успети да превари народ, вара се. Љуто се вара!

Пошто сам Вам цитирао књигу из које се можете обавестити о невери, која Вам седи уз колено, овде ћу Вам навести само Апел верног народа упућен СА Синоду и свим архијерејима СПЦ на мајском заседању САС ове године:

„АПЕЛ ВЕРНОГ НАРОДА УПУЋЕН СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ И СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ“

Годинама се трудећи да живимо по Закону Божјем, како нам је сам Господ оставио у свом светом Јеванђељу и како нам је то остало од наших предака, почев од светогa Саве до данас, ми, православни верници Епархије бачке, а са нама и велики број православне браће и сестара целе наше Помесне цркве, читајући речи Јеванђеља „А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их.“(Јн.10,12) – схватили смо и препознали, расуђујући сходно јевађелској истини, пред Богом и пред својом савешћу, да на челу наше Епархије не седи пастир, већ управо „најамник, који није пастир“, а то је бачки епископ Иринеј Буловић.

Потврда овоме, пак, нису наше речи, већ управо речи и дела самог епископа бачког Иринеја Буловића.

Када те речи, које годинама слушамо у његовим беседама и читамо у његовим јавним обраћањима, било оним које је писао у своје лично име, а много више у оним које је писао у име Синода Српске православне цркве, премеримо освештаним догматским и канонским предањем наше свете Цркве, видећемо да оне представљају апсолутно и недвосмислено јеретичко исповедање и савршено одсуство православне догматске и канонске свести и одговорности једног епископа, санаследника апостолске благодати и прејемства.

Наиме, већ деценијама овај епископ без икаквог зазора, јавно, недвосмислено и упорно исповеда екуменистичку јерес, која бунца о постојању, не Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, како смо од светих отаца примили, већ о постојању више тзв. „сестринских цркава.“

Проучивши свештено и свето Предање Цркве, онако како су нам свети и божанствени апостоли и њихови наследници, свети и богонадахнути оци Цркве оставили, ми разумемо, схватамо и исповедамо да је такво, екуменистичко учење потпуно страно и супротно освештаном учењу Цркве православне, утемељене на светом Јеванђељу Господњем и на светом Предању Цркве, тј. на целокупном апостолском и светоотачком предању, писаном и неписаном.

И не само да је супротно предању Цркве, већ је тиме противно самој суштини Цркве, с обзиром да ова јерес хули на Христову, јеванђелску, апостолску и светоотачку истину о једнакости, јединствености, интегритету, светости и саборности Цркве Божје.

Осим што ову јерес јавно и упорно проповеда и намеће као званично учење Цркве Божије, дакле квари здраву јеванђелску и спасоносну светоотачку истину о њој и у њој, епископ бачки Иринеј, својим антипредањским деловањем и, у црквеном смислу, неодговорним поступањем покушава да васпостави и утврди ову јерес у нашој Помесној, српској цркви као њено званично догматско исповедање.

Такво његово деловање огледа се у бестидном, антиканонском молитвеном општењу са свим јеретичким и антихришћанским сектама и заједницама, присутним у нашој земљи и шире, почев од римокатоличких и протестантских јеретика, закључно са хоџама, муфтијама и активним учешћем у синагогалним, јеврејским празновањем Хануке и паљењем свећа приликом тог празновања. Колико је такво, пастирски неодговорно поступање канонима запрећено и забрањено, не треба ни помињати.

Његово проповедање истиноодричуће, патетичне, душегубне и нејеванђелске, лицемерене љубави приликом тих сусрета, постало је главни фактор духовног загађења наше црквене јавности.

Такво његово, антицрквено и антипредањско деловање огледа се такође и у вишедеценијском наметању Српској цркви стране праксе новачења у богослужбеном смислу и у смислу предања у нашој Помесној цркви везаног за пост, свету тајну исповести и свету тајну причешћа. Та новачења представљају отворено наметање ново-тарских и јеретичких богослужбених и пастирских тековина тзв. „Другог ватиканског концила“, као и прихватање неправославних богословских утемељења тзв. „Париске богословске школе“ и неправославна, антипредањска богословска становишта фанариотског митрополита Јована Зизјуласа.

Дакле, видимо да је у Српској православној цркви на сцени антисаборско самовољно мењање вековног богослужбеног поретка, а тиме стварање савршеног богослужбеног беспоретка, који се огледа у потпуно различитој пракси богослужења, не само од епархије до епархије, већ и од парохије до парохије и од свештеника до све-штеника, какав је случај у нашој и многим другим епархијама.

Даље, од стране епископа Иринеја самовласно и самовољно, упркос предању наше Цркве, избацивање праксе исповести и поста у овом непокајаном, посткомунистичком српском народу, представља прави духовни геноцид над тим народом, који је у тако тешком духовном стању.

Исповедањем јереси екуменизма и практиковањем молитвеног заједничарења са јеретицима и тиме гажењем канона, као и самовољним и самоиницијативним мењањем вековима освештане и чуване богослужбене праксе и предања наше Помесне цркве, епископ Иринеј и његови следбеници уносе релативизам у оне сегменте предања Цркве у којима је сваки релативизам, било из самовоље, било из неукости и заблуде, апсолутно недопустив.

Свако мењање догмата и исповедање вере различито од Светим васељенским саборима установљеног исповедања одводи директно у јерес и аутоматски пропагаторе те јереси одваја од саме Цркве и лишава их спасења. Такође, свако деловање унутар Цркве упркос установљеном канонском предању представља отворено нарушавање њеног јединства и њеног интегритета, што за собом свакако повлачи осуде и анатеме Светих васељенских сабора на којима су ти канони установљени.

Следствено таквом, предањски утемељеном ставу, епископ Иринеј захваљујући свом јеретичком исповедању и антиканонском деловању престао је практично бити чланом Цркве Божије и удом Тела Христовог, показавши и делом и речју да није судеоник јванђелске и светоотачке, догматске истине Цркве, а самим тим ни благодати Божје у њој, што је главна претпоставка за сваког ко жели да буде члан Цркве Божје и део Тела Христовог.

Као таквог, ми епископа бачког Иринеја Буловића нити осећамо, нити препознајемо, нити признајемо за свог канонског архипастира, већ га као таквог сматрамо вуком и најамником, а не пастиром и духовним оцем.

Сходно томе, особито је недопустиво да такав човек заузима високи положај у институцијама наше званичне црквене администрације, као што је тренутно не само члан Синода Српске цркве већ и његов портпарол.

Епископ Иринеј је и делом и речју деценијама уназад прекршио многе догмате и погазио многе каноне, о њима је детаљно написана оптужба упућена Светом архијерејском синоду, коју прилажемо, скупа са нашим потписима, уз ово обраћање вама, члановима Светог синода Српске православне цркве, са надом да ћете га крајње озбиљно схватити и одговорно размотрити и сходно Уставу Српске православне цркве и његовим одредбама проследити Светом архијерејском сабору и Великом црквеном суду.

Све овде поменуто деловање овог епископа је у њему повреној Епархији створило духовну пустош, која је допринела стварању устаљене праксе присуства јеретичких клирика на богослужењима у православним храмовима наше Епархије, што многе вернике онемогућава да мирне савести посећују таква богослужења и храмове са таквим духовно отпалим и богоборним посетиоцима. Та духовна пустош наводи многе вернике Бачке епархије да на црквене службе одлазе у суседне епархије, у којима се бар донекле чува устаљена и предањска богослужбена пракса и предање Цркве. Све то верници чине будући саблажњени екуменисањем и неодговорним реформисањем богослужења и предања Цркве, од стране епископа Иринеја и њему верног свештенства у њиховој матичној Епархији.

Већина тог свештенства то све чини из човекоугодништва према свом епископу, али и из страха, због логорашке и казаматске духовне атмосфере коју је епископ Иринеј створио својим неканонским и непастирским, нејеванђелским деловањем и праксом бескомпромисног, аутократског и тиранског спровођења своје самовоље, која, као и свака самовоља у Цркви, има апсолутно неканонско и неуставно утемљење. Та самовоља простире се и на читаву Српску православну цркву, будући да епископ Иринеј своју духовно ретроградну и јеретичку еклисиологију и непредањско догматско и литургијско новачење распростире и намеће читавој нашој Помесној цркви, посредно и непосредно. У том смислу посебно жалимо због духовне и административне окупације коју је овај епископ спровео у читавој нашој Помесној цркви, пре свега наметањем себе на положаје у високој црквеној администрацији, а особито на Богословском факултету наше Цркве, духовно трујући младе душе и будуће пастире Цркве својим неправославним духовним отровом.

Његово слугеранство свим прошлим и постојећим режимима у Србији и његове сумњиве везе које са свим досадашњим режимима и са несрећним Ватиканом и читавим Западом негује, омогућиле су овом епископу да као злодух запоседне Српску патријаршију и кроз управне институције наше Помесне цркве, злоупотребљаване од стране овог епископа, своју духовну пустош и отпадију шири по читавој нашој Поме-сној цркви.

Није тајна да је епископ Иринеј један од најодлучнијих спроводиоца захтева Америчке амбасаде у Београду која је инсистирала на безаконом уклањању епископа Артемија са његовог епископског трона. У том прљавом послу епископ Иринеј је поново „заблистао“ као бескомпромисни газитељ канона и кршиоц Устава Српске православне цркве, чинећи све да угоди не Богу већ овосветским моћницима.

Забринути за будућност наше Помесне цркве и нас који се у њој спасавамо, притом гледајући потпуну духовну оронулост бачке Епархије, која се као зараза шири по читавој нашој Цркви, умољавамо Ваше пастирско старање и одговорност пред Богом и Вашим савестима, да предузмете све мере како би епископа Иринеја спречили да и надаље спроводи свој паклени наум деградирања наше Цркве, како догматског, тако и канонског.

Није тајна да се тај епископ увелико спрема да, сходно својој режимској сервилности, у датом моменту скупа са остварењем војвођанских сецесионистичких планова, „обнови“ Карловачку митрополију и себе промовише као њеног митрополита. Његово умишљено самовлашће и погубна самовоља, како по питању догмата, тако и по питању канона, допире дакле, и до самог раседања и расипања наследства светог Саве, тј. наше Српске православне цркве, њене аутокефалности, њеног јединства и целовитости, како догматске, тако и канонске.

Свим поменутим овај епископ се показује као инструмент глобалистичких, западних сила које отворено раде на нашем духовном и физичком уништењу.

Надајући се у молитве светога Саве да ваша пастирска одговорност, коју пред Богом и пред њим имате, неће затајити у овом пресудном моменту, те да ће овог, више најамника него епископа, више вука но пастира нашег светосавског стада, позвати на канонску одговорност и пред Црквеним судом одмерити канонске мере и санкције за сва непочинства којим деценијама угрожава нашу Помесну цркву и наше спасење у њој, те да ћете саборно потврдити и озваничити оно што је епископ Иринеј практично од себе учинио, тј. лишити га епископског чина и искључити из црквене зједнице и тиме брод наше Цркве сачувати од потпољења.

У противном, уколико ово наше обраћање не схватите крајње озбиљно, заједно са овим епископом и свим глобалистичким окупаторским фактором, носићете одговорност за цепања наше Цркве, рушења догмата, гажења канона, погибије на милионе душа, уништење наше државе, и, не дај Боже, потпуне историјске и духовне пропасти српског народа у целини.

Верни народ Српске православне црквe

Прилог: Пријава о црквеним кривичним делима.“

Ваша светости,

Ваш народ Вам, као што видите, поручује:

„…уколико ово наше обраћање не схватите крајње озбиљно, заједно са овим епископом и свим глобалистичким окупаторским фактором, носићете одговорност за цепања наше Цркве, рушења догмата, гажење канона, погибије на милионе душа, уништење наше државе, и, не дај Боже, потпуне историјске и духовне пропасти српског народа у целини.“

Напомена:

Још је Сава Јањић, настојатељ ман. Високи Дечани, (док не продаде веру за вечеру и не предаде душу ђаволу), како Вас обавести „Молитва друга за Патријарха“ о Вашем наредбодавцу Иринеју Буловићу рекао: „Они који су се удаљили од благочешћа и оставили отачке и правоверне догмате наше вере и заједничког Предања Цркве, павши и скренувши у новотарије и туђе идеје као и (друге) неправославне обичаје, и који кривотворише и оскврнише истину благочешћа, такви више нису нити се могу називати истинским хришћанима, већ се као неправославни и иноватори одсецају и одељују од хришћанске и црквене заједнице и избацују из свештеног тора, као заражене овце и сатрулели удови, те подлежу крајњим и највећим црквеним казнама, и будући потпуно отуђени од божанске благодати са ђаволом на вечни пакао бивају осуђени“.

Не дозволите, Ваша светости, да Вас Иринеј Каранушић-Буловић увуче у смрад сопствене трулежи ( што би рекао Сава Јањић) и да вас одсече од рода нашег и вере наше.

У Шапцу, 25.10.2012.

С поштовањем, Богдан Мијушковић