Вилсон: Путин помогао да Црна Гора можда добије позив за чланство у НАТО

Црна Гора је спремна да постане чланица НАТО-а, али још није могуће предвидјети да ли ће јој позивница бити упућена већ на самиту у Велсу, казао је потпредсједник америчког Атлантског савјета, Дејмон Вилсон.

Он је за Глас Америке рекао да се дебата о пријему нових чланица води и у Вашингтону.

„У Вашингтону је у току отворена расправа о томе да ли је ово право вријеме за Алијансу да настави да се проширује. Ја вјерујем да јесте, али постоје одређени аргументи да због забринутости у погледу одбрамбених обавеза постојећих чланица, Алијанса мора да се фокусира на своју будућност након Авганистана и сређивање својих одбрамбених питања док се припрема да размотри пријем нових чланица“, навео је Вилсон.

Према његовим ријечима, није ријеч о дугорочном негативном ставу у погледу проширења.

„Само је питање да ли ће Црна Гора бити позвана да постане чланица раније или мало касније. То су тренутно оквири дебате у Вашингтону“, појаснио је Вилсон.

Он је казао да вјерује да је Црна Гора спремна да постане чланица, и да би наставак проширења био важан доказ виталности НАТО-а.

„У одређеном погледу, ово има везе са Црном Гором, али је истовремено ријеч о много већем питању – да ли и даље имамо заједницу која вјерује у инклузивност, у прихватање оних европских држава које ће поштовати одговорности и обавезе чланства. Тешко је предвидјети исход те дебате“, навео је Вилсон.

Он је додао да се нада да ће се то догодити у Кардифу, а ако не буде тако, онда на наредном самиту.

„Мислим да је (Владимир) Путин можда помогао Црној Гори у том погледу“, оцијенио је Вилсон.

Према његовим ријечима, црногорски премијер Мило Ђукановић је током недавне посјете Вашингтону обавио изванредан посао приказујући слику Црна Горе која је спремна да буде савезница Сједињених Држава и НАТО-а.

„Мислим да је учинио велику услугу својој земљи, отвореним и искреним разговором о изазовима с којима се Црна Гора суочава на унутрашњем плану. Присутан је снажан осјећај подршке заједнице у Вашингтону, која постаје више упозната са Црном Гором, промјенама које се догађају у земљи и гаји све већи ентузијазам у погледу Црне Горе која ће наћи своје мјесто у евроатлантској заједници“, навео је Вилсон.

Он је оштру реакцију званичне Москве поводом Ђукановићеве посјете Сједињеним Америчким Државама оцијенио као нови развој ситуације и интезивни притисак.

„Путин практично проглашава рат уређењу Европе након Хладног рата. Ријеч је о веома неправедним оптужбама, сматрам да Црна Гора уопште није анти-руски настројена. Црна Гора јасно ставља до знања да жели будућност утемељену у демократским институцијама и слободном тржишту“, казао је Вилсон.

Истовремено, како је навео, Црна Гора препознаје да јој предстоји дуг пут када је ријеч о спровођењу реформи на унутрашњем плану, у областима владавине права и слободе медија.

„Али и чврсто поручује да жели да буде дио демократске заједнице, коју Путин нажалост више не представља. Уколико би се ово претворило у сукоб, то не би био избор Црне Горе, већ Русије“, рекао је Вилсон.

Он, међутим, не сматра да је ријеч о директној пријетњи црногорском премијеру.

„Ријеч је о упозорењу да се у Европи одвија нова игра и да су многе наше претпоставке доведене у питање“, оцијенио је Вилсон.

Због тога је, како је навео, ово историјска прилика да се земље у региону дугорочно вежу за заједницу у којој желе да буду, зато што ће се улози промијенити.

„Мислим да би се многи у Црној Гори осјећали сигурније када би знали да су дугорочни суверенитет, независност, безбједност и просперитет њихове земље чврсто везани за европске институције“, закључио је Вилсон.

Извор: МИНА