Свети Николај Србски о дугу Срба према Русима

Са особитом љубављу и поштовањем Свети владика Николај упоређује жртвовање Светог цара Николаја са жртвом србског кнеза Лазара: „Савест наша нас приморава да плачемо,када Руси плачу,и да се радујемо,када се Руси радују.Велики је дуг наш пред Русијом.Може човек бити дужан човеку,може и народ – народу.Али дуг,којим је Русија обавезала србски народ 1914.године,тако је огроман,да њега не могу вратити ни векови ни покољења.То је дуг љубави,која свезаних очију иде у смрт,спасавајући свог ближњег.Нема веће љубави,него да ко положи душу своју за другове своје – то су речи Христа.

Руски Цар и руски народ,неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије,нису могли не знати,да иду у смрт.Али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти.Смемо ли ми икада заборавити,да је Руски Цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду србског народа?Смемо ли прећутати пред Небом и земљом,да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас?Морал светског рата,нејасан,сумњив и са разних страна оспораван,испољава се у руској жртви за Србе у еванђелској јасности,несумњивости и неоспоривости.А мотив самоодрицања,неземно морални осећај при жртвовању за другог – није ли то прилепљење к Царству Небесном? Руси су у наше дане поновили Косовску драму.Да се Цар Николај прилепио к царству земном,царству егоистичних мотива и ситних рачуница,он би,највероватније,и данас седео на свом Престолу у Петрограду.Али он се прилепио к Царству Небесном,к Царству небесних жртава и евангелског морала;због тога се лишио главе и он сам и његова чеда,и милиони сабраће његове.Још један Лазар и још једно Косово!Та нова Косовска епопеја открива ново морално богатство Словена.Ако је неко на свету способан и дужан то да разуме,то Срби могу,и обавезни су да разуму.Блажени ви,плачући у те дане са Русијом,јер ћете се са њом утешити!Блажени ви,тугујући сада са Русијом,јер ћете се са њом ускоро и радовати.“