Отворено писмо Т. Николићу – проф. Љубомир Т. Грујић
Господин
Томислав НИКОЛИЋ председник Републике
Андрићев венац бр. 1, 11000 Београд
За поштену Србију
Томислав Николић и СНС
Доставља се преко интернета:
ДРЖАВЉАНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
у Републици Србији и ван ње
ПОЛИТИЧКИМ СТРАНКАМА/ПАРТИЈАМА/ПОКРЕТИМА
СРЕДСТВА ЈАВНОГ ОБАВЕШТАВАЊА
Поштовани господине Томиславе НИКОЛИЋУ, председниче Републике
Честитам Вам на поверењу које су Вам пружили бирачи. Ви сте после 6. маја били изјавили да не намеравате да учествујете у другом кругу избора као кандидат због изборних крађа 6. маја. Потом сте обавестили јавност да Вам је речено да ће Ваше име бити на изборној листи кандиата за председника Републике 20. маја и ако Ви одустанете од кандидатуре. Тиме сте били доведене у парадоксалну ситуацију. Решили сте је потврђивањем своје кандидатуре. Омогућили сте држављанима Републике Србије да јасно одбију противуставну кандидатуру Бориса Тадића (Додаци 1 и 2). Хвала Вам на томе.
Молим вас, у име свих потписница и потписника текста који вам се сада овде упућује, да свој мандат почнете часно, поштено и достојанствено поштовањем Устава, закона, слободе и права бирача: поништавањем избора од 6. и 20. маја о. г. и расписивањем нових општих избора.
На основу (Чланова 1 – 3, 18, 19, 21, 23, 25, 43, 46, 50 – 56, 97, 114, 116, 166, 168 и 194) Устава драговољно смо и добровољно, ми потписнице и потписници, потписали следећи текст који упућујемо Народној скупштини с надом да народни посланици поштују истину, правду, Устав, закон и свој народ:
„НЕ ПРИХВАТАМО ПРЕВАРЕ, ОБМАНЕ, ЛАЖИ, ПОТКУПЉИВАЊА И КРАЂЕ.
Т Р А Ж И М О
на основу (Чланова 1 – 3, 18, 19, 21, 23, 25, 43, 46, 50 – 56, 97, 114, 116 и 194) Устава и (Чланова 12, 34 и 35) Закона о председнику Републике
ДА НАРОДНА СКУПШТИНА
због неприхватљивих нерегуларности избора од 6. и 20. маја 2012. године огласи њихове резулате неважећим,
да распише по Уставу и закону опште (од локалних до парламентарних и председничких) изборе за 1. јули 2012. године, и
да их Републичка изборна комисија спроведе по Уставу и закону поштено, равноправно и слободно за све држављане Р. Србије.“
ПОТПИСНИЦИ И ПОТПИСНИЦЕ:
Оригиналан списак од 11 листова са 132 потписника својеручно потписаним је у Додатку 4.
Нерегуларност избора и њихово поништавање
Група грађана ДВЕРИ су први јавности објавили низ дубоких непрегуларности (преваре, обмане, лажи, поткупљивање гласова, уписивање имена непостојећих лица у бирачке спискове, претварање важећих у неважећем гласачке листиће, замене важећих фалсификованим гласачким листићима,,…) у току избора 6. маја. Потом су Бошко ОБРАДОВИЋ из ДВЕРИ, Ви Томиславе НИКОЛИЋУ као председник Српске напредне странке, Милош АЛИГРУДИЋ, председник посланичке групе Демократске странке Србије, Иштван ПАСТОР, председник Савеза војвођанских Мађара даље јавно навели неприхватљиве нерегуларности избора. Видети и у отвореном писму Николе АЛЕКСИЋА (Додатак 3).
Данас на интернету могу да се погледају са било ког краја планете докази о тешким изборним подвалама. Довољно је да се кликне на једну од следећих иадреса:
http://www.izbornakradja.com/index.html
https://izborivranje2012.wordpress.com /
http://facebookreporter.org/2012/05/08/изборна-крађа-2012-како-су-у-врању-купован/
http://facebookreporter.org/2012/05/08/изборна-крађа-2012-у-нишу-бачен-џак-са-пре/
http://facebookreportermonitor.wordpress.com/2012/05/14/дсс-једино-у-земљи-србији-могу-да-фале/
http://mcleskovac.com/index.php?option=com_content&view=article&id=693:cvetanovi-sns-paketiima-kupovani-glasovi&catid=34:leskovac
http://jugmedia.info/2012/05/13/destani-presevu-bilo-krade-glasova/
http://forum.krstarica.com/showthread.php/553215-Da-li-je-RTS-snimio-krađu-glasova?p=21632787#post21632787
http://mcleskovac.com/index.php?option=com_content&view=article&id=684:dr-cvetanovi-imamo-dokazi-o-krai&catid=34:leskovac
http://www.fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/svm-mnogo-laznih-svetloplavih-listica-a-gotovo-na-svima-zaokruzena-ds
http://www.youtube.com/watch?v=T–77_nHBmM
http://www.dverisrpske.com/sr-CS/dveri-na-delu/2012/maj/dveri-na-televiziji.php
http://izborivranje2012.wordpress.com/
http://kradjaizbora.wordpress.com/
Уставном суду су били пружени докази 3. маја о.г. (било вам је достављено) и 16. маја о.г. (Додатак 2) докази о противуставности изборне листе кандидата за председника Републике. Пошто Уставни суд није јавно објавио свој став по предлогу да оцени уставност и законитост те листе зато му је 18. маја о. г. поднета Уставна жалба (Додатак 3). Ова два документа (од 16. и 18. маја о.г.) се сада износе у јавност.
Када човек открије крадљивца и украдени предмет па, уместо да предмет врати власнику кога познаје, човек за себе задржи тај предмет зар није онда он већи лопов од самог првог крадљивца?
Сада је покраден народ. Украдени су му гласови. Они треба да му буду враћени тј. морају да буду расписани нови избори.
Ако би на основу нерегуларних избора људи и странке заузели водеће државне положаје, онда би то био пример целом народа да се исто тако понаша, осим ако не сматрате да само људи на владајућим положајима могу да имају ту „привилегију“.
Прихватање објављених резултата, упркос целом свету јавно обелодањених тешких неправилности у спровођењу избора, срозава углед, престиж и достојанство Републике Србије као и поверење у њу. Истовремено понижава бираче и обезвређује њихов глас, Ниподаштава њихово људско достојанство и изазива у њима психичке трауме. Одузима им слободу одлучивања и тиме срозава њихово људско право на поштено учешће у гласању. Представља неравноправност пред Уставом и законом. Уништава поверење у људе на водећим државним положајима и у државне институције. Руши државу.
Финансијске последице
Финансијски је далеко повољније дасе распишу избору него да се људи домогну владајућих положаја на основу нерегуларно спроведених избора.
Конституисање нове скупштине и Ваше инаугирисање за председника Републике само на основу регуларних нових општих избора. Молим Вас да учините да се оствари следеће исправно решење:
да се огласе неважећи сви избори од 6. и 20. маја о.г.,
да се распишу општи (од локалних, општинских, покрајинских до републичких и председничких избора),
да се ти избори у потпуности спроведу по Уставу и закону, поштено, равноправно и слободно за све држављане Републике Србије у њој и ван ње.
Београд, 7. јуни, 2012. Године
ДОДАЦИ (Додатак 4 је био достављен 30. маја в. д. председнику Републике и председници Народне скупштине госпођи професор др Славици ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ)
Допис Уставном суду од 16.05.2012. г. Др Љубомир Т. Грујић
Уставна жалба од 18.05.2012. г.. ЈМБГ 2910939710225
Отворено писмо господина Николе АЛЕКСИЋА Џона Кенедија 31/15. 11070 Београд
Оригиналан списак потписника 062/8399 – 551 од 10:00 до 19:00
ДОДАТАК 1
УСТАВНИ СУД
Немањина 26
11000 Београд
Доставља се, без додатка, ради обавештености:
Средства јавног информисања и јавност
Предмет*: Предлог Уставном суду да без одлагања покрене поступак оцене уставности и законитости изборне листе кандидата за други круг председничких избора по којој је Борис ТАДИЋ кандидат за трећи председнички мандат.
* Изоставља се почетак прве реченице који гаси: „У преамбули овог дописа цитирани“ у тачки I. дописа по овом предмету поднетом Уставном суду 14. маја ове године. На страни 5 тог дописа је «устав» написан овде великим почетним словом: «Устав». Других измена у тачкама I. до XII. тог дописа нема у овом тексту. Уставном суду се извињавам што нисам био раније уочио те штампарске грешке.
На основу (Чланова 1 – 3, 18, 19, 21, 23, 25, 43, 46, 50 – 56, 97, 114, 116, 166, 168 и 194) Устава и (Чланова 12, 34 и 35) Закона о председнику Републике подноси се Уставном суду
П Р Е Д Л О Г
да Уставни суд покрене и спроведе поступак оцене уставности и законитости изборне листе кандидата за председника Републике за поновљено гласање 20. маја 2012. године по којој је Борис ТАДИЋ кандидат за свој трећи председнички мандатни период.
О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е
I. Надлежност Уставног суда
Први став Члана 166 Устава Републике Србије, као и т. 1, т. 3, т. 5 Члана 167 Устава јасно обавезују Уставни суд, и дају му пуно уставно право, да штити уставност и законитост, људска и мањинска права и слободе, и равноправност пред Уставом и законом, те да провери уставност и законитост изборне листе кандидата за председника Републике по којој се прихвата кандидатура Бориса ТАДИЋА за његов трећи председнички мандат.
II. Изборна листа кандидата за председника Републике за гласање 20. 5. 2012. г.
Републичка изборна комисија је јавно објавила на http://www.rik.parlament.gov.rs/cirilica/propisi_frames.htm
следећу изборну листу кандидата (краће у даљем тексту: изборна листа или листа кандидата) за председника Републике за поновљено гласање 20. маја 2012. године:
„На основу чл. 14. и 20. Закона о избору председника Републике („Службени гласник РС“, бр. 111/07 и 104/09 – др. закон) и тачке 3. Одлуке о понављању гласања за избор председника Републике 02 Број 013-891/12 од 10. маја 2012. године,
Републичка изборна комисија, на седници одржаној 10. маја 2012. године, утврдила је
ЛИСТУ КАНДИДАТА
ЗА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ НА ПОНОВЉЕНОМ ГЛАСАЊУ
20. МАЈА 2012. ГОДИНЕ
I
За кандидате за председника Републике на поновљеном гласању 20. маја 2012. године, утврђени су:
1. БОРИС ТАДИЋ, кога је предложио Избор за бољи живот, и
2. ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ, кога је предложила Српска напредна странка.
II
Ова листа објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије“.
02 Број 013-893/12
У Београду, 10. маја 2012. године
РЕПУБЛИЧКА ИЗБОРНА КОМИСИЈА
ПРЕДСЕДНИК
Предраг Гргић“
III. Државност Републике Србије и њена непрекидност
Република Србија је демократска држава свих грађана који у њој живе, заснована на слободама и правима човека и грађанина, на владавини права и на социјалној правди.
(Члан 1 Устава Републике Србије из 1990. године.)
Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима.
(1. Члан Устава Републике Србије, 2006. година)
Оба Устава утврђују да је Република Србија држава, да је демократска држава и да њен темељ чине слобода и права човека, владавина права и социјална правда. Они показају њену непрекидност као државе и непрекидност начела на којима је она установљена од 1990. године до сада.
Територија Републике Србије је јединствена и неотуђива.
О промени границе Републике Србије одлучују грађани референдумом.
(Члан 1 Устава Републике Србије из 1990. године.)
Територија Републике Србије је јединствена и недељива.
Граница Републике Србије је неповредива, а мења се по поступку предвиђеном за промену Устава.
(8. Члан Устава Републике Србије, 2006. година)
Границе, територија, и основа начела државности Републике Србије су остала иста као и 1990. године. Од 1990. године су држављани директно бирали председника Републике. Основни атрибути државности су остали непромењени.
Република Србија је део својих ингеренција пренела Савезној Републици Југославији. По оснивању Државне заједнице Србије и Црне Горе, Република Србија је одлучила да поврати своју меродавност по питањима за које је своју компентентност пренела СР Југославији. Република Србија је била самостална у одлучивању по питањима која њу интересују.
Државна заједница Србија и Црна Гора је постојала од 4. фебруара 2003. године до 21. маја 2006. године. Компетенције Савезне скупштине и Владе Савезне Републике Југославије (која је постојала до 4. фебруара 2003. године) су скоро све пренете на републичке Скупштине и Владе Републике Србије и Републике Црне Горе. Уместо савезног Уставног суда је створен Уставни суд Србије. Савезна Народна банка је подељена на републичке. Степен самосталне државности Републике Србије је достигао близу 100%. Република Србија је суштински деловала као самостална држава.
Потпуну самосталност (100%) Република Србија је остваривала од 21. маја 2006. године до подношења пријаве 2009. године за учлањење у Европску Унију.
Ново смањивање самосталности Републике Србије настаје добијеним статусом кандидата ове године за члана Европске Уније. Њена несамосталност је постала дубља него у Државној заједници Србија – Црна Гора,
У току свог првог мандата (27. јуни 2004. године до 15. фебруара 2008. године) је председник Републике Србије Борис Тадић, у име Владе Републике Србије, потписао 7. септембра 2006. године међудржавни споразум са Владом Сједињених Америчких Држава. То показује самосталност државе Републике Србије пре доношења Устава 8. новембра 2006. године. Тај споразум Република Србија и сада поштује и признаје. Самим тим признаје и тај мандатни период Бориса Тадића за његов први председнички мандатни период.
Садашњи Устав Републике Србије је донет на основу Устава Републике Србије из 1990. године. Републику Србију по Уставу из 1990. године је правно наследила Република Србија одређена по Уставу из 2006. године. Прва је била темељ за другу, а друга је надградња прве и представља даљи развој прве. Друга је свој интегритет, своју територију, своје држављане наследила од прве. Република Србија од 1990. године до данас нема државну идеологију (док је Социјалистичка Република Србија имала социјализам као државну идеологију истакнуту у самом имену државе). Многа битна опредељења држављана важе непрекидно од 1990. године до сада, као што је опредељење за број председничких мандата једног лица да може да буде бирано највише два пута за председника Републике. Борис ТАДИЋ је био председник држављанима Републике Србије у два мандатна периода, од 2004 до 2008 и од 2008 до 2012. године
IV. Носилац суверенитета и његова непрекидност
Народ Републике Србије је непрекидно извор и носилац њеног суверенитета:
Cyвepeнocт припада свим грађанима Penyбликe Србије.
Грађани остварују сувереност референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника.
Члан 2 Устава Републике Србије из 1990. године.
Сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника.
Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана.
Члан 2 Устава Републике Србије из 2006. године,
Ове одредбе оба Устава утврђују да су држављани извор и носилац суверенитета Републике Србије. У томе се огледа непрекидност носиоца њеног суверенитета од 1990. године до данас.
V. Непрекидност народног опредељења
Држављани Републике Србије су референдумским одлукама усвојили Устав Републике Србије и 1990. године и 2006. године и тада јасно, недвосмислено и изричито, без икаквих изузетака одредили следеће:
Исто лице може бити изабрано за Председника Републике највише два пута.
(3. став Члана 86 Устава Републике Србије, 1990. година)
Нико не може више од два пута да буде биран за председника Републике.
(3. став Члана 116 Устава Републике Србије, 2006. година)
Закон о председнику Републике искључује сваку дилему о томе да ли неко под неким околностима или према неким тумачењима може да буде и трећи пут изабран за председника Републике.
Нико не може више од два пута да буде изабран за председника Републике, без обзира на то колико су му трајали први и други мандат.
(Члан 12 Закона о председнику Републике, 2007. година)
Ово доказује непрекидност народног опредељења да једно лице може највише два пута да буде председник Републике Србије.
У првом кругу текућих председничких избора Борис ТАДИЋ је добио подршку само од 14,62 % од укупног броја бирача. То је убедљиво мање од референдумске подршке. Држављани Републике Србије нису дали референдумску подршку Борису ТАДИЋУ да по трећи пут буде председник Републике Србије. Другим речима, 85,35% од укупног броја бирача нису за трећи избор Бориса ТАДИЋА за председника Републике. Само би референдумска већина бирача својим гласовима за трећи избор Бориса ТАДИЋА могла да оправда прихватање његове кандидатуре за трећи председнички мандат. Убедљива већина држављана Републике Србије није да Борис ТАДИЋ по трећи пут буде председник Републике Србије. Његов трећи председнички мандат би било дубоко огрешење о непрекидно опредељење држављана Републике Србије и тиме би било драстично деловање супротно Уставу Републике Србије, супротно демократском опредељењу. Такво кршење Устава и омаловажавање народне воље и народног опредељења до сада није себи дозволио ни један председник ни Србије ни Југославије.
VI. Непрекидност статуса председника Републике
Председник Републике коме је престао мандат има право на почасни назив „бивши председник Републике“ и право да присуствује државним свечаностима у складу с протоколом.
(Члан 34 Закона о председнику Републике, 2007. година)
Право на почасни назив „бивши председник Републике“ имају сви председници Републике Србије бирани почев од 9. децембра 1990. године, односно од одржавања првих вишестраначких избора, као и председници Савезне Републике Југославије и председници заједнице Србија и Црна Гора који су били из Републике Србије.
(Члан 35 Закона о председнику Републике, 2007. година)
Ове одредбе Закона о председнику Републике јасно показују непрекидност статуса председника Републике од 1990. године и само од 1990. године. Она показује да Република Србија поштује и признаје председнички статус, значи и сваки председнички мандат, од 1990. године до данас. Република Србија даје иста права председницима Републике Србије од 1990. године до данас као и председнику Републике Србије по важећем Уставу. Из тога следи да је обавезно да се при примени 3. става Члана 116 важећег Устава председнички мандат Бориса ТАДИЋА стечен по Уставу Републике Србије из 1990. године поштује, признаје и цени као његов први председнички мандат.
Први пут је Борис ТАДИЋ био изабран за председника Републике Србије 27. јуна 2004. године, а други пут је председник Републике био од 15. фебруара 2008. године до 4. априла 2012. године када је својевољно и добровољно поднео оставку пре истека председничког мандата. У току свог првог мандата председник Републике Борис ТАДИЋ је, у име Владе Републике Србије, потписао 7. септембра 2006. године, у време важења Устава из 1990. године, међудржавни споразум са Владом Сједињених Америчких Држава. Тај споразум и сада важи, што доказује непрекидност, не само државности Републике Србије, већ и статуса председника Републике. То показује да Република Србија признаје и прихвата деловање председника Републике Бориса ТАДИЋА из његовог мандатног периода 2004. – 2008. као пуноважног председника самосталне државе Републике Србије. Зато је то његов први мандатни период који признаје Република Србија данас.
Иако је садашњи Устав био донет још 8. новембра 2006. године, Борис ТАДИЋ је остао председник Републике Србије све до 15. фебруара 2008. године. Његов први мандат је трајао још 15 месеци после усвајања новог Устава. Ово такође потврђује да је Република Србија први мандат председника Бориса ТАДИЋА стеченог по Уставу из 1990. године уважавала као пуноважан председнички мандат. Република Србија прихвата и признаје тај мандат за први његов председнички мандат и када је у питању примена 3. става Члана 116 Устава.
VII. Доказ противуставности и противаконитости изборне листе кандидата за председника Републике за председничке изборе 20. маја 2012. године
У претходном тексту је доказана непрекидност државности Републике Србије од 1990. године до данас, непрекидност статуса председника Републике и да Република Србија поштује и признаје мандатни период Бориса ТАДИЋА од 2004. до 2008. године за његов први мандатни период када се примењује наведени 3. став Члана 116 Устава Републике Србије из 2006. године
Цитирани:
– 3. став Члана 86 Устава Републике Србије из 1990. године,
– 3. став Члана 116 Устава Републике Србије из 2006. године,
– Члан 12 Закона о председнику Републике из 2007. године
јасно и изричито утврђују да нико нема права да по трећи пут буде биран за председника Републике. Оба Устава, претходни из 1990. године и сада важећи из 2006. године, као и Закон о председнику Републике из 2007. године изричито исказују јасну вољу и опредељење народа да нико не може да буде више од два пута биран и изабран за председника Републике Србије. Никакав изузетак није учињен. Ни под којим околностима.
Садашње кандидовање господина Бориса ТАДИЋА за његов трећи мандат је противуставно и противзаконито. Такође је противуставно и противзаконито прихватање те кандидатуре.
Решење 02 Број 013-221/12 од 7. априла 2012. године Републичке изборне комисије да прихвати његову кандидатуру је противуставно, противзаконито и ништавно (3. став Члана 116, 2. и 3. став Члана 194 Устава Републике Србије из 2006. године и Члан 12 Закона о председнику Републике из 2007. године). Зато је Уставном суду био поднет предлог још 3. маја 2012. године, пре првог изборног круга, да оцени уставност и законитост изборне листе с 12 кандидата за председника Републике за изборе одржане 6. маја 2012. године.
То Решење Републичке изборне комисије потпуно игнорише Устав Републике Србије и Закон о председнику Републике. Изборна листа кандидата овде цитирана под II за председника Републике је зато противуставна, противзаконита и ништавна јер је и само то Решење противуставно, противзаконито и ништавно. Акт, у овом случају то Решење и та листа, који су супротни Уставу и закону не могу да постану пуноважни после 24 часа од тренутка њиховог доношења само зато што нико није у том року ставио приговор. Њихова противуставност постоји докле год важе садашњи Устав и Закон о председнику Републике. Републичкој изборној комисији није упућен приговор јер она није меродавна да оцени уставност и законитост свог акта. За то је меродаван и позван Уставни суд.
Свако давање подршке овој трећој кандидатури господина Бориса ТАДИЋА за председника Републике Србије је противуставан акт, дело против суштинског народног опредељења, против државе, против слободе и против равноправности пред Уставом и законом.
VIII. Однос према правима и слободи држављана, социјалној правди и демократији
Владавина права је основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима.
(1. став 3. Члана Устава Републике Србије, 2006. година)
Људска и мањинска права зајемчена Уставом непосредно се примењују.
(1. став 18. Члана Устава Републике Србије, 2006. година)
Јемства неотуђивих људских и мањинских права у Уставу служе очувању људског достојанства и остварењу пуне слободе и једнакости сваког појединца у праведном, отвореном и демократском друштву, заснованом на начелу владавине права.
(19. Члан Устава Републике Србије, 2006. година)
Пред Уставом и законом сви су једнаки.
(1. став 21. Члана Устава Републике Србије, 2006. година)
Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе.
(1. став Члана 166 Устава Републике Србије, 2006. година)
Укључивање кандидатуре Бориса ТАДИЋА у изборну листу председничких кандидата за његов трећи председнички мандат поражава права других кандидата, омаловажава начело равноправности пред Судом и законом, делује против људског достојанства и слободе држављана, против непрекидног слободног народног опредељења. Задатак Уставног суда је да заштити уставност, законитост, равноправност пред Уставом и законом, и слободно изражено опредељење народа.
Трећи председнички мандат Бориса ТАДИЋА би био суштинско остваривање социјалне неправде чиме би се деловало супротно 1. Члану садашњег Устава Републике Србије.
IX. Однос Члана 18 Уставног закона према Уставу и народу
Члан 18 Уставног закона из 2006. године гласи:
Избор председника Републике из члана 3. став 2. овог закона сматраће се првим избором у смислу члана 116. став 3. Устава.
Тај Члан не утврђује нити поштује истину већ захтева да се сматра да је први мандат председника Републике по 3. ставу Члана 116 Устава мандат који је започео после доношења Устава 8. новембра 2006. године. Истина је да је први мандат Бориса ТАДИЋА као председника Републике трајао од 27. јуна 2004. године до 15. фебруара 2008. године. Истина је да је Државна заједница Србија и Црна Гора постојала од 4. фебруара 2003. године до 21. маја 2006. године. Истина је да је Република Србија вратила себи све своје ингеренције после 21. маја 2006. године. Истина је да је од тада њена самосталност била 100% што илуструје и потписивање међународног споразума с Владом САД 7. септембра 2006. године. Истина је да је споразум потписао председник Републике Борис ТАДИЋ. Истина је да је то све било пре доношења садашњег Устава 8. новембра 2006. године. Истина је да је то све било у току првог председничког мандата Бориса ТАДИЋА. Истина је да је тај његов мандат трајао и после усвајања Устава све до 15. фебруара 2008. године. Истина је да је Република Србија и после доношења Устава поштовала и признавала први председнички мандат Бориса ТАДИЋА стеченог по Уставу из 1990. године. Зато је захтев Члана 18 Уставног закона из 2006. године супротан истини и самим тим неодржив. Тај члан представља запањујуће подешавање одредби Уставног закона да би се задовољавала амбиција Бориса ТАДИЋА да продужава свој председнички статус и положај супротно опредељењу народа исказаном јасно и изричито, без икаквог изузетка, 3. ставом Члана 116 Устава.
Устав је највиши правни акт Републике Србије.
Сви закони и други општи акдти донети у Републици Србији морају бити сагласни са Уставом.
(2. и 3. став Члана 194 Устава Републике Србије, 2006. година)
Пошто је Члан 18 Уставног закона из 2006. године супротан 3. ставу Члана 116 Устава из 2006. године зато је према 2. и 3. ставу Члана 194 истог Устава Члан 18 Уставног закона ништаван. Члан 18 Уставног закона је супротан народном опредељењу.
X. Стварање култа личности
Прихватање кандидатуре за трећи председнички мандат би омогућило господину Борису ТАДИЋУ, а касније и сваком другом Председнику, да у свом другом или трећем мандату спроведе промену Устава тако да би могао да буде Председник још 2-3 или више мандата. На пример, Р. Србија постане члан ЕУ. Мења се њен државни статус и Устав и зато би се тумачило да претходни мандати господина Бориса ТАДИЋА не треба да се рачунају. Тако би он могао да буде Председник Републике Србије још најмање 3 мандата, па да се не бисмо много мучили око његовог реизбора, онда би, као 1974., могло да се деси да се донесе одредба да он може доживотно да буде Председник. Као Јосип Броз по Уставу СФРЈ из 1974. године.
Подешавање Члана 18 Уставног закона да би се омогућило треће кандидовање господина Бориса ТАДИЋА, прихватање те кандидатуре и његово званично, службено, увршћавање у изборну листу кандидата за председника Републике за његов трећи мандат представљају почетак стварања култа личности Бориса ТАДИЋА.
XI. Однос према европским вредностима и начелима
Немањичка Србија је била европска перјаница у поштовању правде, слободе људи и равноправности пред законом. Од тада се у Србском народу посебно поштују те опште људске вредности, које људски род издвајају од осталог животињског света. Природно је што су то и садашње европске вредности и европска начела.
У следећим европским државама једно лице може највише два пута да буде Председник те државе: Албанија, Аустрија, Бугарска, Грчка, Естонија, Ирска, Кипар, Летонија, Литванија, Мађарска, Македонија, Малта, Молдавија, Немачка, Пољска, Португал, Румунија, Словачка, Словенија, Србија, Финска, Француска, Хрватска, Црна Гора и Чешка Република. У свим тим државама, осим Србије, се поштује и спроводи та уставна одредба и тиме се уважава опредељење свог народа. Од одлуке Уставног суда зависи да ли ће и у Републици Србији да се поштује Устав по овом питању.
Кандидатура за трећи председнички мандат и евентуални трећи избор господина Бориса ТАДИЋА за председника Републике Србије су супротни начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским начелима и вредностима на којима се заснива Република Србија (1. Члан Устава Републике Србије, 2006. година).
XII. Деловање Уставног суда
Друга етапа председничких избора је заказана за 20. мај. Молим да Уставни суд без одлагања покрене и спроведе поступак оцене уставности и законитости изборне листе кандидата за председника Републике Србије за председничке изборе 20. маја ове године.
НАПОМЕНА
Јавно потписивање је трајало три дана. Почело је у петак 11. маја и завршило се у недељу 13. маја ове године. Укупно је 239 држављана Републике Србије потписало овај Предлог Уставном суду. Овај допис је састављен у четири истоветна оригинална примерка. Уз сваки примерак се прилаже копија списка потписника. Три примерка се подносе Уставном суду пошто је оригиналан списак потписника био прилoжен уз један примерак дописа Уставном суду 14. маја ове године. Четврти примерак оверен у Уставном суду, заједно с копијом списка потписника, остаје код потписника овог дописа.
ДОДАТАК: Копија целог списка потписника. Др Љубомир Т. Грујић
Београд, 16. мај, 2012. године ЈМБГ 2910939710225
Џона Кенедија 31/15
11070 Београд
ДОДАТАК 2
УСТАВНИ СУД
Немањина 26
11000 Београд
Доставља се, без додатка, ради обавештености:
Господин Томислав НИКОЛИЋ, председнички кандидат
и председник Српске напредне странке
Господин Борис ТАДИЋ, председнички кандидат
и председник Демократске странке
Средства јавног информисања и јавност
БОЖЕ ПРАВДЕ
Боже правде, ти што спасе
од пропасти досад нас,
чуј и одсад наше гласе
и од сад нам буди спас.
Моћном руком води, брани
будућности српске брод,
Боже спаси, Боже храни,
српске земље, српски род!
Сложи српску браћу драгу
на свак дичан славан рад,
слога биће пораз врагу
а најјачи српству град.
Нек на српској блиста грани
братске слоге златан плод,
Боже спаси, Боже храни
српске земље, српски род!
Нек на српско ведро чело
твог не падне гнева гром
Благослови Србу село
поље, њиву, град и дом!
Кад наступе борбе дани
к’ победи му води ход
Боже спаси, Боже храни
српске земље, српски род!
Из мрачнога сину гроба
српске славе нови сјај
настало је ново доба
Нову срећу, Боже дај!
Отаџбину српску брани
пет вековне борбе плод
Боже спаси, Боже брани
моли ти се српски род!
Предмет: Уставна жалба против радње неизвршавања уставних дужности Уставног суда
На основу (Чланова 56, 166 до 168 и 170) Устава подноси се Уставном суду
УСТАВНА ЖАЛБА
против радње неизвршавања уставних дужности Уставног суда да одговори јавно на предлоге од 3. и 14. (исправљено 16.) маја ове године да Уставни суд покрене и спроведе поступак оцене уставности и законитости изборне листе кандидата за председника Републике за поновљено гласање 20. маја ове године по којој је једно лице (Борис ТАДИЋ) кандидат за свој трећи председнички мандат.
О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е
XIII. Надлежност Уставног суда
Први став Члана 166 Устава Републике Србије, као и т. 1, т. 3, и т. 5 Члана 167 Устава јасно обавезују Уставни суд, и дају му пуно уставно право, да штити уставност и законитост, људска и мањинска права и слободе, и равноправност пред Уставом и законом, те да провери уставност и законитост изборне листе кандидата за председника Републике по којој је прихваћена кандидатура једног лица (Бориса ТАДИЋА) за његов трећи председнички мандат.
Члан 170 Устава дозвољава уставну жалбу против појединачних радњи државних органа којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска права и слободе зајемчене Уставом. Уставни суд је такав државни орган и пошто је у питању његова радња неизвршавања уставне обавезе којом се повређују људска права и слободе зато је (на основу Чланова 166 до 168) Уставни суд једино меродаван да размотри ову уставну жалбу.
XIV. Радња неизвршавања уставне обавезе Уставног суда и уставна жалба
На основу (Чланова 1 – 3, 18, 19, 21, 23, 25, 43, 46, 50 – 56, 97, 114, 116, 166 до 168, и 194) Устава и (Чланова 12, 34 и 35) Закона о председнику Републике били су поднети 3. маја и 14. маја (16. маја су исправљене две штампарске грешке) ове године предлози Уставном суду да покрене поступак оцене уставности и законитости изборних листи за кандидате за председника Републике за изборе 6. маја и 20. маја ове године, следствено. Предлог поднет 14. (поновљен с две исправке 16.) маја је потписало 239 држављана Републике Србије.
Према листама кандидата за председника Републике, Републичка изборна комисија је прихватила кандидатуру једног лица (Бориса ТАДИЋА) за његов трећи председнички мандат. У тим дописима Уставном суду је доказано да нико, (те ни Борис ТАДИЋ), не може да буде биран више од два пута за председника Републике Србије и да је (његова) кандидатура за (његов) трећи председнички мандат противуставна те ништавна. Прихватањем његове кандидатуре спречено је учешће другог кандидата у следећем изборном кругу 20. маја о. г. Свима који су за њега гласали мислили су да он има право на трећи мандат. Повређена су људска права и слобода кандидата и бирача.
Данас, петак, 18. мај 2012. године, је последњи радни дан пред заказане председничке изборе за 20. мај о.г. Уставни суд до подношења овог дописа није јавно заузео став по том предлогу.
Својим ћутањем Уставни суд чини радњу неизвршавања своје основне уставне обавезе и доводи држављане у ситуацију да се суоче с противуставном листом кандидата за председника Републике, тј. с листом на којој је име и презиме само једног кандидата који има уставно право да се сада кандидује за председника Републике Србије.
XV. Последица и избор
Последица досадашњег одбијања Уставног суда да јавности изложи свој став у складу с Уставом и законом и на основу Устава и закона у овом случају је прихватање листе само с једним председничким кандидатом (Томиславом НИКОЛИЋЕМ) који има уставно право да се кандидује за председника Републике. Први кандидат на листи (Борис ТАДИЋ) нема уставно право да се кандидује за трећи председнички мандат, што је доказано у поднетим предлозима наведеним у тачки II. oвде,
Радњом неизвршавања своје уставне обавезе до сада по овом предмету Уставни суд држављане Републике Србије принудно ставља у ситуацију да се определе:
или за једног од та два кандидата са листе кандидата коју је противуставно и противзаконито (што је доказано у предлозима Уставном суду наведеним у тачки I. oвде) утврдила Републичка изборна комисија,
или да гласа чинећи изборни листић неважећим чиме тајно протествује против одузимања уставног права и слободе да бира између два кандидата који имају уставно право да буду бирани,
или да уопште не гласа чиме јавно исказује свој протест против противуставне изборне листе са само једним кандидатом који има уставно право да буде председнички кандидат.
Радња Уставног суда неизвршавања уставне обавезе да јавно заузме став по предлозима Уставном суду наведеним овде у тачки II. сваког држављанина Републике Србије увлачи у један противуставни поступак и навикава га да не поштује ни Устав ни закон.
XVI. Време подношења уставне жалбе
Ова уставна жалба се подноси сада, на крају последњег радног дана, два дана пре избора, да би била јасна њена непристрасност и њена важност без обзира на резултат избора у недељу, ако Уставни суд својим ћутањем дозволи њихово одржавање 20. маја ове године.
XVII. Радња извршавања уставне обавезе Уставног суда
Уставни суд треба без одлагања, најбоље пре избора, на свом (ванредном и хитном) заседању, да заузме и јавно објави свој став о предлогу да покрене и спроведе поступак оцене уставности и законитости изборне листе кандидата за председника Републике Србије за председничке изборе 20. маја ове године. Уставни суд је имао довољно времена да утврди свој став по овом предмету, а с обзиром на његову важност и далекосежне последице става Уставног суда. У овом случају и у постојећој ситуацији, неизношење у јавност става Уставног суда значи његову јавну сагласност да једно лице (Борис ТАДИЋ) може да буде биран више од два пута за председника Републике Србије.
Београд, 18. мај, 2012. године
Др Љубомир Т. Грујић
ЈМБГ 2910939710225
Џона Кенедија 31/15
11070 Београд
ДОДАТАК 3
28. мај 2012. 18.22, ANTIC.org-SNN је написао/ла:
ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЕДНИЦИМА СНС АЛЕКСАНДРУ ВУЧИЋУ И
ПРЕДСЕДНИКУ ДСС ВОЈИСЛАВУ КОШТУНИЦИ
Поштована господо,
Парламентарни и председнички избори 2012 у Србији су били покрадени и као такви нерегуларни, односно ништавни.
Председник ДС се противуставно и незаконито кандидовао по трећи пут чиме је дао основни тон нерегуларности изборима на свим нивоима.
Бирачки списак садржи најмање 700.000 непостојећих бирача, што се видело по неубичајеној излазности, разлици између пописа становништва из 2002 и броја бирача из 2012. године и енормном броју позива упућених покојним бирачима који 2008. године нису добијали позив за гласање. Значи да су поново уписани после брисања са бирачког списка после смрти.
Откривени су гласачки листићи различите грамаже и нијансе боје што указује на илегално штампање гласачких листића изван званичне контроле чиме се доказује изборна крађа, јер је сваки илегално штампани листић заменио званични употребљени гласачки листић, нађеним у контејнерима или уништен на други начин, али са преправљеним опредељењем гласача у корист режимских странака.
На биралиштима је било неслужбених лица из режимских странака, транспорт гласачких листића је вршен у отвореним џаковима и ковертама, на пјединим биралиштима у извештају о гласању је наведена излазност већа од 200%!
Гласачки листићи са Косова и Метохије се нису бројали на лицу места, него транспортовани на друго место са сумњивим резултатима.
Гласови бирача су јавно куповани, на биралишта су организовано довожени…
Победа Томислава Николића на председничким изборима представља математички доказ да је први круг парламентарних избора покраден, јер по резултату првог круга избора, Томислав Николић математички не би могао победити и у случају смањене излазности од 11%, колика је била разлика између првог и другог круга избора.
О свему горе наведеном постоје бројни докази и видео снимци који су обишли Србију и постали више него јавни.
Поред свега тога, наставља се најгрубље кршење уставних права грађана који по Уставу имају право на своје представнике у локалној самоуправи што су им политичке странке узурпирале пропорционалним изборним системом.
Овим набрајањем нерегуларности протеклих избора постаје јасно да ће све одлуке Народне и Покрајинске скупштине бити ништавне ако се режим обори и последњег дана следећег мандата са свом кривичном и материјалном одговорношћу за донете одлуке у нерегуларном мандату.
Више од крађе избора и свих нерегуларности, нас и вас треба више да брину разлози због чега су избори покрадени и народна воља погажена, а то су задаци које издајнички режим није спровео у протеклом мандату по налогу страних агентура које ће значити смрт за Србију и брисање српског народа са лица земље.
Ако, ви, поштована господо, као одговорна лица две најпокраденије политичке странке прихватите резултате нерегуларних избора, постајете сагласни са свим набројаним неправилностима, односно саучесници преваре и гажења изборне воље грађана Србије каква се у њеној историји досад није догодила.
Ви, само ви, имате могућност да Србији спасете част и грађанима улијете наду да се могу ослободити тираније једне интересне групе и њеног, влашћу опседнутог председника, пре него постане неповратно касно, касно за народ, прекасно за државу Србију.
По Уставу Републике Србије, чл. 101, Народна скупштина се конституише када две трећине посланика верификује своје мандате. Ако одбијете да верификујете мандате својих посланика, а имате их заједно више од једне трећине, Народна супштина се не може конституисати и нови избори се морају поново расписати на свим нивоима. До нових избора се бирачки списак мора ревидирати и очистити од покојника и непостојећих бирача, усагласити са Уставом на локалном нивоу и обезбедити услове за спровођење законитих избора.
Одбијете ли ову једину и последњу могућност спасавања народа и Србије, вас нико неће моћи ослободити одговорности да сте свесно, зарад личних интереса продали будућност Србије.
Ваши поступци у наредних неколико дана одредиће вам место у историји, али и на оптуженичкој клупи уколико се одлучите да изневерите народну вољу.
Само вас молим да не заборавите народну изреку, ничија свећа до јутра није горела, јер народ нико није победио.
С поштовањем,
Директор
Никола Алексић, с.р.
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
