ОПЕТ И ОПЕТ- ЈАВНИ ГРЕХ ПАТРИЈАРХОВ У ПИТАЊИМА ВЕРЕ И ИСТИНЕ

Дакле, „опет и опет бесни Иродијада. Опет и опет хоће главу Св.Јована на тањиру.“ Овај пут је Иродијада „патријарх“ СПЦ-е, а Св.Јован је Српски народ и Српска Православна Црква. Опет хоће главу праведника на тањиру, и то да буде принета раскалашним грешницима и убицама. Ради задовољења њихове страсти, и ради умирења њихове непокајане савести. Историја се понавља, али неки од ње стварно не науче ништа.

Патријарх Српски, да ли је још Српски, и да ли је још патријарх- он хоће да се „превазиђу НЕПОТРЕБНЕ разлике КОЈЕ СПЦ ИМА“ са Римокатолицима и Протестантима!!!

Па да ли је могуће да тај човек стварно мисли да је СПЦ нешто крива, и уопште Православна Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква, која чува непромењено Свето Предање, од Христа?

Овај човек говори као неко коме се из памћења избрисало све што је научио о вери у својој кући, у Богословији на Факултету, у животу Цркве, све што је исповедао на својој хиротонији за епископа, на шта се заветовао и шта се обавезао да чува. Заборавио је и Символ Вере.

По његовим речима- СПЦ има разлике, као да је Православна Црква одступила од исправног учења, па Она треба да се каје и одриче тога, да би се ујединила са осталима, који су јеретици, и то непокајани, и без икакве тенденције да одступе од тога.

Као да је СПЦ нешто закерала, и изводила , да би се разликовала од Римокатолика, па ће сад он, након скоро 10 векова, да буде тај који ће да одбаци све догме, све каноне, све одлуке Васељенских Сабора, да би се ујединио са јеретицима!!! И што је најгоре од свега- он то сматра врлином. То је потпуна обмана. Он говори као човек који није верник, и не зна ништа о својој вери, па гледа по људски, да се нагоди, као на пијаци, са другим људима.

И опет и опет, погрешно тумачи 17. главу Јеванђеља по Јовану, Христову Првосвештеничку молитву, не цитиравши до краја реченицу, секташки од стране римо-католика злоупотребљену, где се не каже само „да сви једно буду“, него и то да „да сви једно буду, као што Си Ти у Мени и Ја у Теби, Оче.“ То се односи на КВАЛИТЕТ ОДНОСА А НЕ НА БРОЈ ЉУДИ, да тај однос буде такав између оних који су Христови, какав је између Оца и Сина, какав је у Богу. У истој тој молитви, Христос се моли Богу Оцу да одвоји оне који су Његови од света, „да их сачува од света“. Ко су ти други, тај свет, ако сви људи на свету треба да се уједине? Зашто је Дух Свети забранио Апостолу да иде у Азију, ако треба сви људи да се уједине? Зашто је Христос рекао да је дошао да донесе мач, да раздвоји, да би се показало ко је добар, а ко је зао, ко следи добро, а ко зло? Зашто говори у Светом Писму да ће се одвојити жито од кукоља, ако сви треба да се уједине?

Та реченица, тако тумачена погрешно, и тако често понављана и међу Православнима и међу Римо-католицима, као она која „оправдава“ њихову тежњу за уједињењем, тако је злоупотребљена, и доноси неко потпуно друго учење и другу логику о Цркви, која није Православна, и није од Духа Светога, јер Дух Свети сведочи само Истину.

Ко овако изврнуто проповеда ту реченицу, не говори у том тренутку од Духа Светога, него од човекоугодништва на коме се заснива та нова јерес екуменизма, која је само, увијено у обланду, унијаћење најширих размера, и у још сатанскијем служењу самоме непоменику да уништи сведочанство Истине на Земљи.

Патријарху, по његовим речима, „живот на то указује, и (живот нас) води да тражимо начин да то учинимо.“ Њега руководи живот, а не Дух Свети, не Господ. Он се руководи људским нормама без Бога, чисто рационалним, умовањем по људском разуму, као што би безбожни умовали, кад не верују у Бога, него просто желе да буду у добрим односима са људима око себе.

Патријарх као да је заборавио на Бога. Као да нема учење Цркве, канона, као да је „све дозвољено“.

Он говори о страху људи од сусрета са представницима других религија, и разговора са њима. Па, ко се тога страши, зар не преговарају и разговарају са њима већ преко 50 година? Па, има ли још и један здравомислећи, обичан верник, који нема никакве теолошке школе, а коме није јасно да од тих разговора нема ништа? Да су хтели да се поврате римо-католици у Православну веру, ваљда би за 50 година причања и преговарања учинили то.

Ко истински жели Христа и исправно учење, ко је искрен и тражи благодат, Господ му и даје. Има таквих часних изузетака и на Западу, има људи који су примили Православно крштење, као на пример. јм Серафим Роуз из Америке, и други. Али он није поверовао на некој конференцији, него је трагавши за Истином дошао на Богослужење у Православну Цркву.

Патријарх наводи „да по питању доласка папе у Србију није у мањини“. И ту је у потпуној обмани. Већина народа је против доласка папе, па чак и они који не верују свесно у Бога, исто су против тога, из родољубивих разлога.

И није истина да између нас и римокатолика има више сличности него разлика. То је нетачно. То је потпуно други дух и друга логика, други однос према Богу, другачије тумачење свега. Код њих влада човекопоклонство, и они немају Духа Светог, они искривљују учење о Духу Светом, о Пресветој Богородици, о Светој Причести, о Св.Тајни Исповести, покајања, о самој Цркви, о Светом Предању Цркве…Они се клањају папи, а ми Христу. Они љубе новац, а ми врлине, они су у непокајаном стању, а ми се стално смиравамо и кајемо. Ми се трудимо и постимо, они посте само један дан у години и то на млеку. Ми се причешћујемо квасним хлебом и вином, који су претворени Духом Светим у Тело и Крв Христову, а они бесквасним пљоскама на које не силази Дух Свети, јер Га и не призивају, а и да Га призивају не би им сишао док се не покају и одступе од јереси против Њега… Ми добијамо опроштај грехова покајањем, они парама… Ми водимо одбрамбене ратове, а они освајачке.

И страшно шта Патријарх говори :„…хајде да видимо ко је у праву“. Па зар он толике године живота у Правосллавној Цркви не зна ко је у праву.? Он клевеће Православну Цркву тиме. Овим речима он као да каже да имају и Православни погрешних учења, па да треба да ускладе са римо-католицима. Или је то упућено њима да они виде у чему греше, али овим речима он изједначава нас и њих, као да смо у истом рангу, као да смо и ми нешто погрешили.

Он упорно мисли да већина у Цркви мисли као он. Већина не мисли као он, а ако му неко „чеше по ушима“ уместо да га отрезни, лажно му приказујући као да се други слажу с њим, и тај је у греху, јер му приказује лажну слику. Народ неће ништа с римо-католицима, а понајмање с папом. Народ неће да он дође у Србију.

И ту упада патријарх у контрадикторност, јер каже да је већина његовог мишљења, а онда каже да би било опасно по папину безбедност ако дође. Како то, ако га већина жели у Србији, откуд опасност? Ако сви Срби желе тај дијалог што би била опасност ? Него, то није истина. Срби не желе да се клањају идолу, нити да одступе од Христа.

Патријарх би сад, у 80 година, да почне да разговара с њима. А шта су до сад радили све ове деценије? Колико је конференција било? И он би да виде „да ли је ко, и колико скренуо са пута“. Па, тоне и тоне књига је о томе написано, безбројни сусрети и сл. И ништа. Само је њихова тежња за владањем и ширењем постала све дрскија и безочнија. Кога не успеше силом, покушавају да придобе милом, и не само милом, него и митом, и парама, и ласкама, и убацивањем логике лажне кривице, и перфидним играњем.

И, наравно, патријарху нису ништа криви римо-католици, него зилоти, ревнитељи. Они, по њему, нису по Богу- јер, за њих каже да „имају изглед побожности, а силе су се њене одрекли“, а управо је то ГЛАВНА ОДЛИКА РИМО-КАТОЛИКА. А и оних који пристају на екуменизам. Изгледају као Православни, али се одричу силе Истине, силе Духа Светога, КОЈИ ИМ НЕ БИ ДОЗВОЛИО, ДА СЕ ДРЖЕ ЊЕГА, да улазе у заједничарење са јеретицима, у пристајање на њихове игре. Римо-католичка „црква“ историјски постоји као организација, али нема прејемство Духа Светог, не преноси се на њу Дух Свети, Који учи верне, надахује, чисти душе, срца и умове, Који освећује, Којим се врше Свете Тајне.

И опет, на крају, када говори да се у историји десио злочин, опет клевеће Србе, кад каже: „…а злочин је злочин , ма ко да га чини“, јер не говори отворено истину- да су злочин вршили римо-католици, него, тако формулисаном реченицом, изједначава у греху убицу и жртву, све зарад људске љубави, боље речено неке духовне опијености јереси Новог Доба, обмане која припрема зацарење непоменика. Страшно је да Српски патријарх у томе учествује.

Божидар Христивојевић