Милојко Будимир: Хрватска наставља праксу својатања српске културне баштине и после уласка у ЕУ

Поводом иницијативе хрватских посланика у Европском парламенту да враћање културног блага буде дио преговарачког пакета око уласка Србије у ЕУ, Асоцијација избјегличких и других удружења Срба из Хрватске издаје за јавност следече саопштење.

Избјегли и прогнани Срби из Хрватске са огорчењем и запрепаштењем примили су иницијативу хрватских посланика у Европском парламенту (Дубравка Шуица испред ХДЗ-а и Тонино Пицула из владајуће Социјалдемократске партије), да враћање умјетнина буде дио преговарачког пакета за улазак Србије у чланство Европске уније.

Очекивали смо да ће након уласка Хрватске у ЕУ бити заустављено својатање српске културне баштине, али нажалост та се пракса и даље наставља. Током посљедњег рата у Хрватској из српских цркава и манастира нестало око 7.000 икона, од којих се неке и сада продају на црном тржишту и ван Хрватске, а с покушајем оснивања „хрватске православне цркве“ настоји се одузети и имовина Српске православне цркве. Осим икона и богослужбених предмета уништен је највећи дио споменичке грађе српске провенијенције, међу којом и 3.000 споменика НОБ-е, који су углавном везани за антифашистичку борбу Срба. Овакво планско уништавање културне баштине свакако не би могао издржати ни нећи бројнији народ а камоли Срби који су готово физички нестали са простора на којима су вјековима живјели. Нису само у питању иконе, него и богослужбене књиге, архивска грађа и све оно што је припадало Србима. То је тај културоцид /културни геноцид/, гдје су у Хрватској све књиге које су писане на ћирилици повадили из бибилиотека и оне су завршиле на ломачи.  Само мањи дио културног блага које је за вријеме прошлог грађанског рата пренијет у Србију спашен је од сигурног уништења.

Умјесто да се изрази захвалност за оно што је пренешено и сачувано од уништења и казне они који су починили културоцид са хрватске стране, сада траже да ови „остаци остатака“ („reliquie reliquiarum“) буду нова препрека за улазак Србије у чланство ЕУ. Ако се по јутру дан познаје онда се већ сада може закључити с чим ће све Хрватска условљавати улазак Србије у ЕУ.

Избјегли и прогнани Срби из Хрватске и даље стоје на становишту да се ово културно благо не враћа прије него што се створе услови за нормалан живот, обнове порушене и девастиране цркве и врате протјерани Срби. Хрватска не поштује ни мањински закон који је сама донијела – да треба сачувати мањинска права Срба на ћирилицу и на писмо. Зато ће они који донесу одлуку да се културно благо врати преузети на себе и одговорност од његовог даљег пропадања и нестанка.

НСПМ