Патријарх Иринеј и Јован Вранишковски у Бечу (видео)

Током боравка у Бечу септембра 2010. године, у пратњи Патријарха Иринеја налазио се и Јован Вранишковски, који је, као што је познато, постављен на чело ПОА.

Посета Патријарха Иринеја са делегацијом Бечу, о којој је већ доста писано, и која је на површину изнела многе ствари, била је карактеристична и по учествовању на миси заједно са јеретицима, тј. по заједничкој молитви на јеретичком зборишту. О томе се може погледати видео запис у наставку.

Познато је да филопапистички и екуменистички Јован Вранишковски по умовању следи своје учитеље и менторе, већ злогласну Тројку, као и да се не разликује по томе од Патријарха Иринеја.

За разлику од тога, веома чуди нешто друго. Како је Јован Вранишковски, будући да на себи има терет међународне потернице Интерпола, могао да уђе у Аустрију, да се слободно креће по њој, и да је безбрижно напусти – а да притом не буде ухапшен!? Ко је то толико моћан да га је могао спасити хапшења од стране полицијских службеника на аустријској граници, који су без сумње имали тај податак чим су у компјутер укуцали његово име! И не само то. Како се Јован Вранишковски могао безбрижно вратити у Србију, а да приликом уласка не буде ухапшен по међународној потерници Интерпола! Зар и у Србији постоји неко толико моћан, ко га може спасити сигурног хапшења? И то је само један од многобројних улазака у Србију, и излазака из ње, током последњих година, будући под теретом међународне потернице! Уосталом, већ годинама непрекидно слушамо о прогону (или „прогону“?) Јована Вранишковског, и да је против њега расписана међународна потерница Интерпола, због чега се већ више година налази у Грчкој. Али, и у Грчкој се Јован Вранишковски слободно креће, прелази често границу, потпуно неометано, ни једног тренутка не бивајући угрожен претњом хапшења од стране грчке полиције! Како је могуће да ни грчка полиција не поступа по међународној потерници Интерпола!?

Уза све то, Јован Вранишковски прогласио је Солун за привремено седиште свога трона! Изненађења у случају Јована Вранишковског су све већа једно од другог. Зашто је Јован Вранишковски, поставља се логично питање – будући да је морао да напусти Македонију уклањајући се од хапшења – отишао у страну земљу, и у туђу Цркву, тј. Грчку Цркву, а није прибегао Српској Цркви и настанио се у држави Србији!? Могао се настанити у Врањској епархији, ако је већ желео да буде близу своје резиденције, што му је чак и ближе него Солун. Али, јасно је да просторна и временска удаљеност у овом случају не игра никакву улогу. Још је Епископ врањски веома близак са његовим ментором, Епископом Буловићем, те би сигурно имао пристојан третман. Уз то, Јован Вранишковски је члан Сабора Српске Цркве, и учествује редовно у раду Светог Архијерејског Сабора СПЦ! Зашто би онда одлазио и настањивао се на територији туђе помесне Цркве, када је природно упућен на Српску Цркву? Нема никакве дилеме да би му Српска Црква могла омогућити више него пристојан смештај у Београду.

И да се неким случајем, што би било сасвим природно, настанио у Врањској Епархији (у Врању рецимо) – да ли би и у том случају прогласио Врање за привремено седиште свога трона? Свакако да не. Али је из неких разлога очигледно било неопходно да се Солун прогласи за привремени трон једног Македонца Јерарха, уз то предстојатеља Македонске Јерархије, македонске државе! Играјући притом пред Грцима и Грчком Црквом улогу жртве, прогоњеног, коме се на врату налази међународна потерница Интерпола! И истовремено безазорно проглашавајући Солун за своју привремену престоницу! Да ли са перспективом да ће је претворити у сталну? У складу, наравно, са територијалним аспирацијама македонске врхушке.

Након повратка из Беча септембра 2010, Јован Вранишковски отишао је поново у Солун у Грчку, у привремено седиште свога трона. Да би затим половином новембра 2010. кренуо из Грчке за Србију како би учествовао у раду јесењег заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Цркве. Парадоксално је наравно да има привремено седиште свога трона на територији Грчке Цркве, а да не учествује у раду њеног Сабора, него напушта своју привремену резиденцију, пошто је претходно напустио и сталну, и одлази сада у Србију – да би тамо учествовао у раду Сабора СПЦ! Какве су то интриге и сплетке које непрекидно приређује злогласна Тројка?

На путу из Грчке за Србију, у Бугарској бива ухапшен 16. новембра 2010, на основу међународне потернице Интерпола! Првостепени Суд доноси одлуку о његовом изручењу Македонији. Након жалбе на ову одлуку, Другостепени Суд га ослобађа 4. јануара 2011. Више је него чудно, скоро немогуће, да се ова процедура, која не може бити обављена без неколико месеци, заврши за само месец и по дана, при чему су у том периоду у Бугарској посредовали и Божићни и Новогодишњи празници! Из Бугарске Јован Вранишковски 5. јануара 2011. улази у Србију, при чему не бива ухапшен од стране српске полиције на основу међународне потернице! А из Србије поново одлази у Грчку, неометан наравно било каквим радњама полицијских органа.

Још је невероватније да су македонски конзулат и македонска амбасада на питање како је могуће да се дотични слободно креће у страној држави, и како то да они ништа не предузимају да полицијски органи дотичне државе поступе по међународној потерници Интерпола, одговорили истоветно – како њима такав случај није познат, и како у њиховој држави (Македонији) не постоји такав случај, нити такав траженик!

Након свега тога, пак, Јован Вранишковски децембра 2011. добровољно улази из Грчке у Македонију, знајући да ће бити ухапшен (чак и најавивши то претходних дана на јавном и званичном месту) – и заиста, моментално бива ухапшен од стране македонске полиције на граници!

Првих дана јула ове године били смо сведоци нове представе, тродневне посете Митрополита Амфилохија Македонији и ПОА. Али како је могуће, многи се питају, да Митрополит Амфилохије неометано кружи Македонијом и даје подршку ПОА, коју пак, сагласно званичним информацијама, македонска држава и македонска црква тако немилосрдно гоне? Да би одмах након његовог одласка, у посету ПОА дошле монахиње манастира Ормилије из Грчке, које су такође неометано могле изражавати своју подршку. Још је чудније, примећују многи, како је могуће ширење и рад Јерархије ПОА у Македонији, а прогон да је притом усмерен само на једнога члана те Јерархије.

За очекивати је да се сада у јавности огласи г-н Буловић (можда преко сајта www.spc.rs) и мало појасни ствари у вези свога питомца.

Питања у вези Јована Вранишковског и ПОА су многобројна, и без одговора, при чему никако не треба занемаривати и његово отворено заступање екуменизма, као и следовање начелима зизјуловске теологије, заступајући притом новаторску – у суштини јеретичку – теорију хијерархије божанских Лица Свете Тројице.

Преузето са сајта ЕРП и КМ у егзилу

{gallery}Patrijarh_u_Becu{/gallery}

{youtube}L3MMiyOuMTE{/youtube}

{youtube}2ADC8yhUX_A{/youtube}