ВИЂЕЊЕ ЈЕДНОГ ХАЏИЈЕ

Пре II светског рата, Господ је, Духом Својим Светим, запалио међу Србима пламен богомољачког покрета, свенародног хришћанског препорода на чијем је челу стајао Владика Николај Велимировић. У земљама Срба било је преко пет стотина богомољачких братстава око којих су се окупљали људи покајничког и молитвеничког настројења. Они су у главном били једноставни и са села, као негда рибари-апостоли Христови. Таквим душама Бог је давао истинска откривења. Један од богомољаца поклоник Гроба Господњег имао је у Јерусалимском храму 1930. године овакву чудесну визију о Богомољачком покрету у Србији. Ево сведoчења о тој визији (преузето из листа “Хиландар“ бр.46):

“На Велику суботу заноћили смо у храму на Гробу Господњем. Целе ноћи смо се молили Богу, како је ко умео, знао и желео по своме осећају и разуму. Ја сам се молио Богу да сачува нашу земљу, те да и мени у њој буде добро, јер сам знао, ако не буде добро нашој држави, неће бити ни мени добро. У једном тренутку осетих да сам добио духовну инспирацију и да ми се отворише вид и слух. У томе видех сотону који сеђаше на престолу свом као цар, окружен светло-тамном затвореном бојом и огромном непрегледном својом пратњом. Узе неки рог у виду трубе и затруби. Глас му беше огроман, јачи од грамљавине и поче долетати мноштво разних животиња, а највише црних птица и људи, те покрише готово цео простор око њега у ваздуху. Ја чух глас његов, и он изрече збору ове речи: “Синови пакла, данас је свечани дан, јер победисмо Православну Русију, као и друге народе. Њихове су старешине (свештеници) у нашим рукама, само се понеко од њих још по мало бори. Али се у Србији види нека мала заставица и над њом се налази Мати Распетога. Ја сам њеним вођама дао нашу науку и научио сам их да се отимају за земаљско богатство да би заборавили духовно, те сам успео да их у томе добро заведем. Они боље раде за нашу ствар боље него што се може очекивати.

Но Распети Христос, на место ових, узео је неке просте људе из народа и развио је заставу ено опет у Србији и дао им је за вођу Мајку своју, као најмилију и најоданију.

Синови моји, синови пакла! Пазите да са њима свештеници њихови не крену, јер ако оду са њима свештеници, изгубићемо народ и Распети Христос ће помоћу њих све од нас повратити, и ми ћемо сви поново морати ући у вечни огањ. Продужите своје деловање на свештена лица, уливајте им у разум гордост, славољубље, међусобне расправе и похоте, а пред народом претварајте се и сами као да сте свештеници и радите све против вере у делима да би тиме народ што више омрзли са свештеницима и на тај начин га одбили од цркве. Настојте да се народ не исповеда и не причешћује, јер га тако Распети Исус неће штитити од нашег утицаја.

Сада на посао устајте, да тај покрет уништимо што пре у народу. Њихове старешине ће нас и саме помоћи да се то ширење спречи, јер су ми такви помогли да и распетог Христа уклонимо са света. Моји су већ добили дозволу од власти, да верне себи привуку на неки начин, тек да се што пре уништи Православље у тој маленој Србији, која ми још даје знатан отпор.“

Један рече из гомиле:“Све би то било лако, али шта ћемо да радимо са славом Србиновом, јер их она силно штити од нашег утицаја?“ Он им рече на то: “Када безакоња њихова преовладају, престаће да славе; и слава ће сама побећи од њих. Док их она чува, дотле је немогуће ни душе њихове после телесне смрти сасвим придобити.“

Други глас чу се из гомиле: “Шта ћемо чинити да им спречимо гласове и везу с небом? Како ћемо им омести то да их Распети не обавештава о нашим плановима, јер што ми више радимо, све више Распети улива јеванђелску реч, те се читава побуна у народу диже против нас.“ Он им сада рече: “Наредићу њиховим старешинама да им забране скупове и разговоре, под изговором да је то на штету њиховог угледа да шире Јеванђеље они који га не разумеју и унећу мржњу међу њима што већу и учинићу да у њима охладни љубав те неће разумети и оно што им буде говорено. Наредићу свима мојим слугама који мене слушају да све гласове са неба огласе за моје дело, и на тај начин свет неће веровати оно што буде чуо и оно што му се буде говорило. Свет ће цео бити заведен и пасти у похотљивост, то моћно наше оружје. Тако ћемо сасвим угасити љубав у свету и отклонити то најјаче оружје Распетог које се још понегде налази. Успео сам у томе што сам уништио пост. Љубав сам заменио мржњом, а пост похотљивошћу“…

Вратимо се на тренутак у садашњост и погледајмо како се понашају они који заузеше трон Светог Саве (данашњи архијереји) и њихови послушници у мантијама: не признају Васељенске саборе и кажу да су екуменисти (јеретици), љубе крваву руку сатанином намеснику на земљи папи и позивају га да дође у Србију, моле се са римским јеретицима који су благословили убијање Срба, поклањају се гробу усташког злочинца Алојзија Степинца или се сликају испод његове слике, моле се сатани по римокатоличким храмовима (јер тамо није Бог) и при томе се извињавају усташким џелатима у име Србских новомученика покланих и побијених баш од тих џелата, истераше из дома владику Артемија са својом духовном децом само зашто су остали верни Богу и својој земљи, туку монахиње и народ док се Богу моле, прогањају и муче верно Христово стадо, друже се и госте србске џелате Тачија, Бајдена, Хилари, одричу се срца Србије КиМ, чине блуд, па чак и противприродни блуд содомију… А ти Србине ћутиш, гледаш њихове злочине, примаш их у кућу и молиш се са онима који навукоше проклетсво на ову земљу и овај народ.

Видовити хаџија видео је и следеће:

“На Богојављење 1932.године видео сам при молитви у својој кући Небеске прилике на Источној страни са мноштво грбова разних држава. Сви беху црним флоровима покривени, али се опет њихови шарени делови унеколико распознаваху. Међу њима беше и србски грб такође у црнини, само у њему беху два слова С.С. веома светла, што у другима не видех ни у једном. Ја упитах: “Шта то значи?“ Један ми глас рече: “Ово су грбови многих држава већих и мањих који су се изједначили. Само је на србском грбу остало нешто мало светлости. Борба је сада физичка и духовна толика да се и то мало светлости може угасити. “Но ја спазих једну особу која стајаше над србским грбом и изгледаше ми као да га раширеним рукама покриваше или од нечег брањаше.“

Док ти Србине мирно гледаш екуменистичко безакоње у СПЦ и издају срца Србије КиМ, док се ваљаш у брлогу греха и питаш се што се небо затворило над Србијом па све изгори од суше и пожара, док окривљујеш друге за своју несрећу, потруди се бар на трен да отвориш духовне очи да би видео оно што због греха не видиш:

Богомајка плаче и анђели плачу, плаче Свети Сава и цела небеска Србија и сви се моле да Бог спасе Србски народ, али Бог неће да чује нити да им услиши молитву, док се Србски род не покаје.

Дана 24.09/07.10.2012. лета Господњег

С љубаљу у Господа, верна браћа и сестре у Христу, Братство Светог краља Милутина- Шабац при катакомбној цркви у Бадовинцима

bratstvosvkraljmilutin@hotmail.rs телефон 066/352-536