Говор Вл.Артемија на Скупштини „Срби на окуп“, 8.9. 2012. у Обреновцу

Помаже Бог, браћо и сестре!

Како почети, којим речима обратити се у овом свечаном моменту, када смо се окупили са разних страна и меридијана.да заједнички прозборимо неку реч о судбини нашег народа. Много пута до сада се на многим форумима констатовало – проблеми кроз које пролазимо, невоље које подносимо, узроци који су до тога довели, много пута су и набројани и анализирани, али, врло ретко или никако није се понудио излаз из ове тешке ситуације. Кола Српскога народа, нашег националног бића, кренула су низ брдо пре 70 година, и непрекидно се убрзавају.

Још нисмо стигли до дна провалије у коју тонемо. Да би се та кола зауставила, или макар успорила у своме суноврату, потребно је да се неко осмели, да неко први притрчи и подметне своја леђа, будући свестан да ће бити поломљен, али,исто тако, да ће кола почети да се успоравају. Једини начин је тако променити смер нашега кретања. Наставак,. и .настанак овог изгласа(?), „Срби на окуп“, потекао је спонтано, према Његошевим речима: „Нове нужде рађ’у нове силе.“ Нужда, невоља кроз коју пролази наш Српски народ је позната свима, па, ето, по милости Божијој, јавља се та нова једна сила, снага, идеја, да се најзад Срби организују. Не по партијским линијама, не по странкама, јер то све означава деобу, дробљење националног бића, него да саградимо једну заједничку кућу, да подигнемо један заједнички кров за све Србе, без обзира где се налазе, где живе, и како живе. Отуда и назив „Срби на окуп“, јер та организација треба да окупи и оне Србе, и оне у другим деловима бивше наше државе, али и оне расељене по белом свету. Циљ ове организације јесте испуњење кратке, али језгровите молитве Св. Вл. Николаја, сажете у 3 речи : „Да се Срби сложе, умноже и обоже.“ Без та 3 услова ми ћемо изгубити свој национални идентитет, и биолошки престати да постојимо као народ Божији. Да се прво Срби сложе. Око чега? То је основно питање, јер многи су предлагали слогу. То је ушло и у знаке Српскога грба са она 4 оцила, СССС, која тумаче да „само слога Србина спасава“.

Зашто Срби много говоре о слози? Зато што је немају. Познато је да оно чега нема, да оно што човеку фали, да о томе мисли и сања и када спава и када је будан. Када је човек негде у затвору, лишен слободе, он мисли само о слободи- о слободи кретања, о слободи мишљења, о слободи рада. Ако је гладна година, па нема довољно хране и хлеба, или је неко осуђен да гладује у затвору, онда он само о хлебу мисли. Тако и Српски народ, будући да нема слоге, стално говори и понавља „ да само слога Србина спасава“. Да би дошли до те неопходне и потребне слоге, потребно је наћи центар нашега бића око чега треба да се сложимо. Постоје многе идеје, многи идеологије, али постоји, по мени, само 2 стуба, 2 вертикале, око којих се Срби могу и треба да сложе. То је питање вере и питање националног идентитета. Прва вертикала јесте наша вера Православна, позната као Светосавље, то јест, Православље прилагођено менталитету Српског народа, које је Свети Сава изрекао , и Србима у аманет оставио. Без тога јасног опредељења и сазнања о томе духовном стубу, о тој духовној вертикали, не може се даље говорити. Други стуб, друга вертикала, јесте национално питање, национална свест, нешто што нас све окупља. То је Српски Јерусалим, то је Косово и Метохија. Ако се око тога не можемо сложити, онда нема ствари која може све Србе окупити и ујединити око себе. Косово је било и остало та вертикала, или тај стуб на коме почива Српски народ, и Српска држава.

Говори се о Косову много, зато што је Косово у задње време то о коме брине не само Српски народ, него брину и они који су позвани и незвани- Међународна заједница. Око Косова се ломе копља- како решити проблем Косова.

У новије време чује се мисао да треба одржати народни референдум, да треба постићи неки консезус народа Српскога о питању и судбини Косова. То је погрешан приступ, и погрешно решење. Зашто? Зато што је статус Косова решен и опредељен још пре више од 600 година опредељењем Св. Кнеза Лазара и његових витезова, за Небеско Царство, јер „земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека“. За Св.Кнеза Лазара и његове витезове, Косово није значило само територију, није значило само земљу богату, са разним рудама и могућностима, него је означавало духовне вредности, оне идеале, које је Св.Сава усадио у наш народ, а то је- Вечне вредности вере Православне, коју је Господ Христос донео и предао људима преко Својих Светих Апостола и Светих Отаца. Дакле, то опредељење јесте та духовна вредност речи Косово. Међутим, говорити данас да треба решити статус Косово, проблем Косова, путем неког референдума, или косезуса, је неприхватљиво. Нема право ниједна генерација, ниједна влада, ниједна Скупштина, да решава, да доноси решење о судбини Косова. Ако ћемо консезус, онда треба питати цео Српски народ од Косова до данашњега дана, али и будуће генерације. Ми немамо право да у име оних који су животе своје положили за Косово и Метохију кроз 600 година, да у њихово име ми нешто одлучујемо, јер, они су се одлучили, они су гласали, они су се определили. Ми, или ћемо бити у њиховом друштву, или ћемо бити отпадници од њиховога сословија. И нико нема право да будућа покољења лиши тога духовног значаја Косова- тог Српскога Јерусалима. Нико нема право да им укине оно што су нам претци предали у аманет. Ми треба оно што смо примили да предамо млађим покољењима, а предајемо оно што смо примили. Ако смо примили злато, предајмо злато. Немојмо да уместо злата да им нудимо неке бакаруше, неки лажни новац и неке лажне вредности. То су та 2 стуба, драга браћо и сестре, то су та два центра на којима наш народ заснива свој национални идентитет. Без тога, без Православне вере Светосавске, и без јединства око одбране Косова и Метохије, ми нестајемо као народ. Али Срби треба не само да се сложе, него и да се умноже, а ми, ми, топимо се као грудва снега на пролећном сунцу, с том разликом, што снег се топи по свом природном својству , а ми нестајемо као свесна бића. Само један податак, једна чињеница. 2000. год. у основну школу уписано је 85 000 првака. Ове године 75 000. Пазите, за 12 година 10 000 деце мање него што је било pпре 10 година. Зашто је тако? Зато што су поједини властодршци, поједини идеолози, донели законе у којима је дозвољено , законом одобрено, уништавање деце у мајчиним утробама. И зато, познато је да у Србији сваке године се изврши по 200 000 абортуса, и то оних што су званично регистровани, што значи сваке године они населе..један велики град попут Ниша. Ако тако наставимо, онда заиста престајемо да постојимо као биолошка нација и народ, претварамо се у хазаре Некада ће неко писати о неким Србима, који су некада постојали, али нас неће бити. После ове 2 молитве, ако би се испуниле, долази и она трећа, да се Српски народ обожи. То значи, да његов живот буде заснован на Јеванђељу Христовоме, управљен је ка циљу нашега стварања, а Господ је човека створио да би му дао Живот Вечни и Царство Небеско. У томе је наше спасење и наше обожење.

Ова организација, „Срби на окуп“ има, дакле тај циљ, да на општем народном плану труди се на испуњењу ових својих задатака, који су разрађени и формулисани у Статуту ове организације, а који сте, надам се, сви пред собом добили, и који сте читали на време. Нека би дао Бог да после ове прве Скупштине организације „Срби на окуп“ да се виђамо сваке године и да у том међувремену радимо то ради чега смо се овде сабрали. Постоје органи ове организације, који ће се састајати много чешће, и решавати виталне проблеме, проблеме који надолазе и наилазе свакодневно у животу нашега народа.

Нека Бог благослови ово наше састајање, овај наш почетак рада, и да испуни молитвену жељу Светог Владике Николаја да се „Срби сложе, умноже и обоже.“ Амин.