Отворена су врата за стратешко партнерство између Србије и Русије

Putin NikolicПре неколико дана је одржан сусрет на највишем нивоу у летњој резиденцији руског председника „Бочаров ручеј“ у Сочију, па је зато сада прави тренутак да се сумирају утисци и резултати разговора између Николића и Путина.

У најдужем граду у Европи, који се простире на преко 100 километара дуж обале Црног мора, у коме се налази преко 300 хотела испод бројних палми, у врелој суптропској клими, састали су се председници две државе да размотре даље правце српско-руске сарадње.

У прошлости су слични разговори углавном били ограничени на заједничку прошлост, културу, језик и религију, но овог пута су у разговору доминирала сасвим конкретна питања заједничке економске и енергетске сарадње, и то на обострану корист. То се пре свега односи на скори почетак грандиозног енергетског пројекта „Јужни ток“ који ће за неколико месеци почети да се гради, а почетак радова на целој његовој дужини, биће свечано обележен управо у Србији. На позив, упућен руском председнику, да својим личним присуством увелича тај догађај, Владимир Путин је с одобравањем климнуо главом, чиме је на дискретан начин дао до знања коју важност придаје изградњи тог мегапројекта.

Подсетимо, гасовод „Јужни ток“ ће омогућити енергетску безбедност Европе, а кроз Србију ће пролазити 411 километара тог магистралног цевовода. У току његове изградње биће ангажована српска грађевинска оператива и упошљен значајан део домаће привреде. Њиме ће гас за европске потрошаче кретати од црноморске луке Анапа у Русији, а завршаваће се у Аустрији и Италији. Капацитет гасовода ће бити 63 милијарде кубних метара гаса годишње, а процењује се да би изградња деонице кроз Србију могла привући једну милијарду и 500 милиона евра директних инвестиција у домаћу привреду. Такође, у следећих 25 година, Србија ће само од транспорта гаса преко своје територије зарадити 4 милијарде евра. Осим чисто материјалне користи, Србија ће свакако добити и на политичкој тежини, с обзиром на стратешку енергетску важност тог пројекта.

На разговорима два председника, разматрана је и сарадња у наменској индустрији, што ће за последицу имати обнову запуштеног војно-индустријског комплекса у Србији, који је раније био врло развијен, и доносио је држави огромне приходе. Као што смо раније писали, то је био један од главних темеља на коме се заснивао високи животни стандард у некадашњој Југославији. У то време је извоз наоружања, војне опреме и војног инжењеринга, чинио више од половине укупног извоза у тадашњој држави. Поновни развој наменске индустрије неминовно ће довести до повећања запослености становништва и подизања на ноге целокупне привреде у земљи, зато што је војна индустрија права локомотива привредног напретка, а то је доказано у многим развијеним земљама.

Оно што такође треба нагласити када је реч о одржаном сусрету Томислава Николића и Владимира Путина у Сочију, то је пристанак Русије да одобри кредит којим ће бити попуњен српски буџет, како би и даље могле бити исплаћиване плате и пензије. Важност тог кредита је огромна, зато што наслеђени мањак у српском буџету износи 1,5 милијарди евра, и по званичним изјавама, Србија ће се реално суочити са банкротом ако не успе да обезбеди спасоносна финансијска средства.

Осим тога, након овог сусрета се може очекивати и већи прилив руских инвестиција у српску привреду у будућем периоду, поред већ постојећих руских компанија које годинама успешно послују у Србији, а то се пре свега односи на Нафтну индустрију Србије, Лукоил и друге компаније, које су иначе велики пуниоци српског буџета, кроз порез који плаћају српској држави.

По речима председника Путина, Руска Федерација и Србија ће заједно радити на продубљавању свестране сарадње, што ће у будућности отворити врата стратешком партнерству.

Напослетку, без преувеличавања можемо констатовати да будући економски развој Србије и решавање горућих социјалних проблема становништва, у великој мери зависе од озбиљности и одговорности са којом ће учесници разговора у Сочију спровести у живот све тачке дневног реда о којима је било речи. А то је најмање што грађани Србије очекују од ових разговора.