БЕСЕДА ПАТР.ИРИНЕЈА на крају мисе у римокатоличкој цркви у Сарајеву, 9.9. 2012.

Имајући у виду речи Апостола Павла да у свему и свачему благодаримо Господу, и ја благодарим Господу што ми је дао прилику да се данас нађемо у „светоме храму“, са нашом браћом по вери, и да поздравим плирому „цркве“ Римо-католичке, заједно са домаћином, кардиналом Пуљићем, као домаћином ове бискупије, и да поздравим свештенство, које припада овом храму и граду, и верни народ, који и сада и увек испуњава лепоту овога „дома Божијег“ у коме се сви ми сада налазимо.

Мени је драго што могу, као Патријарх Српски, да посетим град Сарајево, у којем, поред наших Православаца, живе „браћа“ Римо-католици, и „браћа“ Муслимани, као један народ, као народ Божији, који носи слику, прилику и лик Божији у себи.

Зато смо дужни волети и љубити свакога, сваку личност човекову, у чијем се лику огледа лик Божији. То нам заповеда Господ Христос, Који нам заповеда да љубимо ближње своје, али не само ближње своје, него и да даљне, па чак и непријатеље своје. То може онај који носи Христа у себи, ко је испуњен благодаћу Божијом, истом силом, истом снагом духовном, и омогућености да чини и љуби и људе, све људе изреда, и твар Божију.

Благодарим Господу што сам данас у овом „светом и дивном храму“, и сећам се речи Псалмопевца Давида: „Како је лепо и дивно кад браћа живе заједно.“ Заиста, како је лепо и дивно видети, пре свега, нас, Хришћане, зближене и сједињене, у којима почива Дух Свети и благодат Божија,

Јер смо сви призвани да будемо браћа, а и деца Божија. Али, не може се бити дете Божије ако се не љуби оно што Бог највише воли и цени. Зато је молитва свих нас да се и ове „благодатне“ и „духовне“ заједнице чешће збивају и догађају у нашем животу.

Поготову у времену у коме живимо, у времену где зло тријумфује, где су вредности помакнуте на периферију људских интереса и идеологија, у свету у коме је врлина изгубила вредност, и много што-шта друго заузело њено место. У таквом свету у коме живимо, пред нама, Хришћанима, је велики задатак да ширимо Реч Божију, да ширимо Истину, Коју смо примили, и Коју смо обавезни да на Њој темељимо свој живот, али исто тако да будемо и апостоли своме народу и другим народима, да би преко нас Реч Божија дошла и продрла до свакога бића, до сваке личности људске.

Зато, посматрајући вечерас на овој „светој служби“ ову заједницу нашу, молим се Господу да нас зближи.

Много је прошло времена како смо ми, Хришћани, подељени.

Наш народ има пословицу, када каже: „ Подељена кућа је осуђена на пропаст.“ Дакле, да не би били подељени, морамо учинити све да би били ближи једни другима. Много времена је прошло у тој подељености…Да се зближимо ми, Хришћани, који имамо једно исто Јеванђеље, које смо чули вечерас овде, и многе друге истине које су нам једне јединствене, и на том би требали да градимо нашу духовну будућност, будућност „цркве Христове“, чији смо чланови, и ми смо позвани да ширимо, и утврђујемо у овоме свету.

Ја Вас све поздрављам, на челу, као што рекох, са домаћином ове бискупије, и са свима онима, и све оне који се труде и раде на делу Божијем, на делу Јеванђелском .

И, имам слободу да са овог „светог места“, пре свега представницима „црквене јерархије“ и свој „браћи“ Хришћанској, упутим један апел, а то је да се потрудимо, да учинимо, да град Сарајево не остане без Хришћана. Ово је древни, хришћански град, и обавезни смо, и позвани смо да сачувамо оно што смо наследили. Да дамо свој допринос томе што смо примили и сачували, и да генерацијама које долазе после нас оставимо оно што смо наследили. А Хришћанство је највећи дар Божији, зато морамо учинити све, пре свега својим животом, својим односом према својим ближњима, како према Хришћанима, тако и према онима који нису Хришћани, да им покажемо својим животом зашто смо Хришћани, и оно што нас одликује као оне који носе и лик Божији, а који носе Истину, Христом објављену.

Са таквим жељама и молитвама Господу ја Вас још једном поздрављам, и молим се Господу, заједно са свима Вама да нам Господ да МИР, МИР БОЖИЈИ, оно што нам је најпотребније у нашем времену, узбурканом и хаотичном времену, да нам Господ да „Свој Мир“, да у томе миру, и у „тој благодати“ проживимо своје време, које живимо. Да прославимо Бога својим животом, својом речју, и да тако учинимо све оно што смо као Хришћани дужни да чинимо у времену у коме јесмо и у Цркви Христовој, Која постоји и дела у овоме свету.

Све Вас поздрављам, на челу са „преузвишеним“ надбискупом, „браћом“ епископима и архијерејима нашим, свештенством, са жељом да нас Господ благослови, и да нам додели „Свој„МИР“, а ми смо овде једним дивним поводом, да разговарамо о „миру“, и да видимо који је наш допринос и наша могућност да допринесемо „миру“, толико важном, и свету у коме живимо.

Нека је благослов Божији на свима нама, сада и увек. Живели. Амин.

{youtube}S6kbkT2yr0g{/youtube}