Поводом одласка Патријарха Иринеја у Сарајево, на међурелигијски скуп за „мир“ , 8.9. 2012.

Patrijarh IrinejOдлазак Патријарха Иринеја на међурелигијски скуп у Сарајево, још једно је у низу његових одступања од Православне вере, и њених догмата о Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви, а и учења Господњег да „није дошао на Земљу да донесе мир , него рат“, у смислу да се покаже шта је добро а шта зло, и да се добро одвоји од зла. Господ доноси мир, али не овакав мир, у безакоњу, и уз истеривање Духа Истине, него мир унутрашњи , у човеку, мир који долази од Духа Светога.

Овај скуп на који позива римо-католичко братство Светог Егидија, из Италије, плакатом на ком су под једним голубом са маслиновом гранчицом нацртане и Православна црква, и Римо- католичка, и џамија, а испод свега тога дуга, дугине боје, сведочи о томе ко стоји у позадини тога. На списку је прво стављена Муслиманска верска заједница, па СПЦ, па Римо-католичка, па јеврејска. Све се сервира по људским мерилима овога света. Прво место је дато најмлађој заједници, јер су они владајући у земљи-домаћину.

Голуб у Православљу симболише Духа Светога, али овај голуб овде има други смисао- он не доноси Небески мир, који долази од Духа Истине, и сведочења Истине, него је то голуб који хоће демонски-учињен спољашњи мир на основу уједињења Истине и лажи (што је немогуће), и који хоће на тај начин да убеди Православне да одустану од Истине, па да буде само лаж. Та религија коју доноси такав мир је велика обмана, и покушај победе зла над Добром, лажи над Истином, и покушај антихристовог „превредновања свих вредности“ ради омогућавања његовог зацарења. То је покушај уништења Изворног Хришћанства- Православља, и свега оног што је Божијим Откровењем остављено као Свето Предање. То је покушај обезвређења Црквених Канона, Истинитих Догмата Православне Цркве, а све ради зацарења лажног „бога“.

Неко је то лепо написао- на енглеском се Бог пише „Год“, а за Западне, који хоће Нови Светски поредак „год“ је голд, оил и дајмондс- Г., О. и Д. – почетна слова ове три речи формирају на енглеском именицу „Бог“. У преводу- то су : злато, нафта (уље) и дијаманти, и над овим трима стварима владају три човека.

Та религија Новог Доба има тенденцију да убеди представнике свих религија да одустану од својих посебности зарад зацарења једне- антихристове, а све се то догађа зато што им је сам сатана рекао ( по сведочењу једног Прозорљивог Светог Старца) да не може да оствари своје глобално царство док год има Православних, док се служе Свете Литургије. Зато је план и покушај да се увуку Православни у такву једну смесу , у којој би требало да одустану од сведочења своје вере, и да признају јеретичке „ цркве“ и верске заједнице основане на заблуди, или јереси, као равноправне са собом, чак неку и изнад себе- као надређену, и да тиме отерају Духа Светог од себе, огреше се о своју веру, а можда да је чак и изгубе, ако благодат, због приклањања јереси и учествовања на скуповима, који су Светим канонима забрањени, одступи од њих.

Зашто садашњи Патријарх срља у то можемо само да нагађамо, то само Бог зна- да ли је обманут, да ли је хипнотисан, да ли је уцењен нечим, да ли је силом приморан…? Бог зна. Да ли је прелашћен идејом о људском заједништву, за коју је пре припремљен терен комунистичком идеологијом? Да ли га је неко убедио да је он нешто посебно, па ће након стотине Српских Патријараха он бити тај који ће да учини нешто велико- али ваистину велико у злу, што никад до сад није бивало у Српском народу?

Задатак екуменизма је да се Православни огреше о догмате своје вере, да почну онда погрешно да мисле, да изгубе ум Христов, да онда тиме изгубе и благодат Духа Светог, Који их руководи и Који их учи Истини, да тиме изгубе Крајеугаони Камен и чврсти темељ своје вере и исправно расуђивање, а кад остану онда осакаћени духовно, само са људском памећу, без просветљења Духом Светим, онда ће почети да мисле без Бога, по људски, и да не осећају исправно шта се догађа, и биће предмети велике обмане.

Први корак у веровању у ту обману је прихватање „Њу ејџ“ „догме“ да сви треба да будемо једно, и да се то односи на бројчано уједињење свих људи на Земљи, не читајући целу ту 17. главу Јовановог Јеванђеља, него истргавши тај део реченице из целог контекста и тумачивши је нетачно. Христос није пропагирао такву заједницу у којој није битно шта је лаж, а шта је Истина .

Не моли се Господ да сви људи на Земљи буду у јединству, јер Он тамо моли Бога Оца за оне који су Његови: „сачувај их од света“ , „одвој их од света“…(ко је тај свет ако сви људи на свету треба да буду у јединству- ко су ти други?…), него се моли да они који су Христови буду у таквом јединству у каквом су Отац и Син, а то је у Духу Светом. А то је могуће само међу Православнима, који имају Духа Светога.

Такво уједињење, које Запад пропагира, је уједињење по телу, а не по Духу, уједињење по људској природи- да се ујединимо сви зато што смо људска раса. Ту се обрћу Хришћанске вредности, па се друга заповест Господња, о љубави према ближњима, ставља као прва, изнад заповести о љубави према Богу, чиме се унижава Бог, као да је човек важнији и достојнији љубави од Бога, и фаворизује се идолопоклонство према човеку. Па се истиче и заповест о љубави према непријатељима, и погрешно тумачи – као да треба да љубимо непријатеље више него Бога и себе, и да им допустимо да нам униште и веру и душу и спасење. То је потпуно нетрезвено, и опијено романтичарским духом узношења о својој изабраности – као да смо ми већи од Бога, као да ћемо ми створити тај глобални мир на Земљи, као да Бог то није могао и Сам да учини. Он није чинио то јер је Савршена Љубав, Која даје савршену Слободу, и не насилује ничију вољу, нити жели некога насиљем да привуче Себи. Нити Он икада на силу улази у човека, већ поштује избор свакога- хоће ли с Њим у заједницу или не.

Уједињење с јеретицима је немогуће јер су они другог духа, јер су у стању непокајаног греха, и та демонска сила им не да да приме Бога док се не смире и не покају, јер не могу у исто време да служе и Богу и мамону.

Не могу се ујединити различити духови, јер они истерују један другог. Јер Дух је сила. Где је Дух Свети, Божија сила, она спречава улазак демонске логике, демонског духа, и обрнуто- где влада демонски дух у човеку, ту нема простора за Духа Светог док год човек својом слободном вољом не одбаци демона, и покајањем се отвори да прими Духа Светога.

Дух Свети је Кротак, Смирен, Он не врши насиље над човеком.

Да би човек одустао од демонске силе, он мора да се смири и покаје. Ђаво не подноси смирење, и одступа од човека. Тад човек почиње да прогледава.

Да би било оно уједињење , које је једино исправно за Православне, требали би представници свих других верских заједница да одустану од својих верских убеђења, да се покају и приме Православље и да приме Православно крштење. А тиме нису већ више друге религије, већ би тада и они били Православни, и то би било њихово прихватање Православља, а не уједињење различитих религија у „Њу ејџ“ антихристову „цркву“.

Али, то се не догађа у екуменизму, нити на овом међурелигијском скупу. Тамо Запад жели да прогласи све религије једнако истинитим, а своју истинитијом, и изнад и од Православља- што је јерес.

Ти екуменски скупови форсирају јеретичко учење против Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Они оформљавају једну нову верску организацију , у којој није Христос Глава Цркве, нити Дух Свети, него римски папа, као изасланик антихриста. Ту организацију није основао ни Бог Отац, нити Христос, нити Дух Свети, нити њоме руководи Дух Свети. То је лукаво смишљена творевина да би се они који исправно мисле саблазнили, збунили, убедили да треба да одустану од своје вере, и да им важнија буде заједница са другим религијама, него сведочење Истине Духом Светим и чување исправне вере .Карактеристична је прелесна опијеност људским заједништвом и узношење. На ту људску слабост хватају Православне. По принципу- кад сам ја у јами, хоћу и тебе да срушим у њу, тебе, који си горе на Светлости, и убеђује те да и ти скочиш доле да саучествујеш са њима, уместо да се смире ,и затраже од тебе помоћ, да им ти пружиш руку и да их извадиш из мрака на Светлост. Православни који се пређу да оду на те скупове, почну погрешно да расуђују- као, ето, и они су људи, и њих је Бог створио…и сл.

Одлазећи на овакав скуп Патријарх исповеда својим поступком јерес те новооформљене „Њу ејџ квази- „цркве“, у којој су све религије заједно да би се негирала Истина о Богу и о Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви.

Какав је то мир у којем би се заједно молили и кољач и жртва, у којој би жртва тражила опроштај од кољача што ју је убио, или што је убио њену породицу, док би се кољач и без свог покајања, и без одустајања од зла осећао оправдан, и спреман да и даље коље?

Тихомир Топаловић