НЕОБЈАВЉЕНО ПИСМО БЛИЦУ

ПИСМО ЈЕ НАПИСАО АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ, КАПЕТАН-ПИЛОТ БОИНГА 747-400, А ТРЕНУТНО КАПЕТАН-ПИЛОТ БОИНГА 747-800, ТРЕНУТНО НАЈВЕЋЕ ЛЕТЕЛИЦЕ НА СВЕТУ (ТЕЖИНА 415 ТОНА, ВРЕДНОСТ 315 МИЛИОНАДОЛАРА). АЛЕКСАНДАР ЈЕ ПРЕЛЕТЕО ДО САДА 20 МИЛИОНА КИЛОМЕТАРА (ЗА 17 ГОДИНА НА БОИНГУ 747) И ОБИШАО ЗЕМАЉСКУ КУГЛУ МНОГО ПУТА, РАДЕЋИ ЗА ЈЕДНУ ОД НАЈВЕЋИХ КОМПАНИЈА ЗА ПРЕВОЗ ТЕРЕТА И РОБА СА СЕДИШТЕМ У ЛУКСЕМБУРГУ.

ДЕФИНИТИВНО СЕ РАДИ О ОСОБИ КОЈА ИМА ОСЕЋАЈ ЗА ГЛОБАЛНИ СВЕТ, ЧОВЕЧАНСТВО, ВЕЛИЧИНУ И ИСТОРИЈУ НАЦИЈА, ЊИХОВЕ СПЕЦИФИЧНОСТИ, ПРИНЦИПЕ И ЖИВОТ.

Поштовани из Блица,

Недавно сте господину Драшковићу омогућили веома велики медијски простор у вашим дневним новинама, а заузврат сте грађанима ограничили могућност да са само 1500 слова одреагују на његове реторичке манипулације. Стога вам пишем писмо, а ви сами одлучите шта ћете са њим.

Господин Драшковић већ по ко зна који пут користи вешто своје реторичко умеће да кроз метафоре и перфидно освртање на сегменте историје, криви слику реалности, на срећу само код обичног света.

Хајдемо прво на историју…

Милица Хребељановић јесте после смрти свога мужа послала своју 15огодишњу кћер Оливеру њиховом душману Бајазиту у харем. Уништила јој је материцу и јајнике да не би могла да добије турски пород. Направила је од свог тек стасалог сина Стефана Лазаревића отоманског вазала, са све преосталом српском војском…

Прославио се тај Стефан Високи, Бог да му душу прости, као велики борац, предводећи помоћну српску војску у биткама на Ровинама, код Никопоља и Ангоре. После битке код Ангоре добија титулу Деспота (1402), а пошто наставља вазални однос и са мађарским краљем Зигмундом, добија од истог на поклон Мачву и Београд, од којег 1405. прави своју престоницу. Важио је за једног од најбољих витезова и војсковођа.

Прича о Стефану и Оливери је веома тужна и болна. Само је он, Стефан, познавао тежину своје историјске улоге, чији су протагонисти били његова прагматична мајка и тренутни политички услови. Вероватно је бол свој и тужну улогу која му је наметнута у очају и патњи однео у гроб. Када су наступила времена мира, искористио је затишије да ојача Србију на свим пољима. Деспот Стефан Лазаревић је саградио манастир Манасију и манастир Копорин. Посветио је свој живот ширењу православља, цркви, књижевности. Давао је уточиште избеглицама које су бежале пред отоманским хордама. Постао

је један од највећих српских књижевника средњег века. Када су Турци поново кренули на Србију, изненада је преминуо од срчаног удара 1427. године.

Толико о историји.

Тужно је, господине Драшковићу, да тако перфидно користите страдање једне породице

за просте политичке побуде. Ја не знам шта је Вас овај део историје научио и како вас је инспирисао? Мени то свакако није битно коју поуку Ви лицно извлаците из тога. Овај народ мора да познаје своју историју и саслуша помно зов свога срца.

Овај народ не сме да прода оно што није на продају и што нема цену.

Милица Хребељановић је продала своју децу да би сачувала свој Крушевац и Косово.

Милица, која је била потомак Цара Душана Силног, а не њен супруг Лазар, који је служио на Душановом двору и ту упознао Милицу, она која је полагала сво право на те земље, радије је жртвовала свој пород, но своју груду.

Нека Вас, господине, та Милица научи да земља није никада на продају. Да се пре жртвује народ, рођена деца, а земља никада.

Како би сте Ви то могли да разумете, кад децу немате? Ја не купујем ту причу да сте Ви њену поруку схватили сасвим другачије. Појам лицемерја ми се појављује као прва идеја везана у том контексту. Пошто ни Ви господине, тако и нико из Владе Републике Србије није унук и потомак Душана Силног, произилази логично да немате приватну тапију на то имање на југу, по имену Косово. Оно што није Ваше, не можете да продате. Продајте Ви оно што сте од оца наследили, деде и прадеде. Продајте станове, столице у парламенту и директорске позиције које сте делили према коалиционим договорима. Ви нисте глас народа, јер не живите од 300 евра месечно. Косово је наше имање, заједничко предање наших предака. И наше успомене и наше проклетство. Наше и у добру и у злу. Па како нам Бог да. Толико проливене крви наших предака, уз веру у православље, толико одважних, поштених Срба, који су поносно одлазили у смрт у нади да остављају завет својој деци. Нису могли тада ни да сањају да ће њихова деца једнога дана почети

интелектуално да разматрају како да продају њихове крваве пашњаке Арбанасима са југа. Турци су их називали Арнаутима. Сада ћете ви књижевници, средњошколци, они са купљеним дипломама, они који пре политичких каријера нису ништа у животу радили, сви ви из зачараног круга, који немате никаквог додира са народом, да одлучујете о ономе што народу припада. Некада сте били заклети националиста, а сада сте мудри. Да сте тада имали 20 година, а сада 40, човек би могао да каже да сте сазревали и одрастали. На жалост већ тада сте били зрели човек, својеврсни реторичар, тиме опасни манипулатор маса. Због тога, овај преображај, не може се назвати сазревањем и одрастањем, већ само простом превртљивошцу. Почели сте да лобирате у потпуном раскораку са Вашим давним експонирањима. Лобисти са запада не жале огромне количине новца лобирајући за своје више циљеве. Већ смо озбиљно поучени о збивањима 27. марта 1941. и енглеског новца просутог по превртљивцима тадашње српске политике и елите. Упадаће у очи огромни станови, помпезне виле, прескупи сатови, колекције слика, многољудни бодигарди, који нису доказиви и у балансу са реалним примањима.

Могли су и наши преци све одмах да им дају. Могло је да се тада одлучи да нико не погине. Нудише им Турци кроз векове опсаде разне погодности. Услов је био да пређу у ислам. Али они, верујем да знате, нису никада хтели. Они срамотни Срби који су

то учинили, данас су познати као измишљени бошњачки народ.

Можда је једини разлог за то што достојни Срби то нису хтели, зато што им Турци тада нису понудили „европску Унију“.

Е па, хајде да видимо тог Србина или ту групу Срба, којих ће се стидети и заувек гнушати сва наша покољења, докле год Србља буде постојало.

Хајде да видимо ко је из редова вас бескичмењака спреман на трампу те врсте у којој нудите читав понос и идентитет једног народа, а заузврат добијате чланство и вазалне односе и срамно место у историји поред оних без прошлости, поноса и коренова.

Ко ће од вас, политичких штеточина, да преузме ту ексклузивно-јединствену, срамну, историјску улогу, у име свих нас. Та лажна прича о Унији, коју продајете обичном народу је јефтин политички трик и плагијат своје врсте. Прича о улагањима, инвестицијама и скупим пројектима је свесно површна и слатко пласирана, ласкава бајка, народу који то жели да чује. Толико имају пара, да једва чекају да дођу са поклонима и до нас. Долазе са чаробним штапићима и од сутра ће све бити другачије. Долазе да нам дају, а за узврат не траже ништа. Долазе да нам помогну зато што нас воле и желе нас уз њих.

Каква фарса.

Европска Унија има велике проблеме. Они већ сада знају да не могу више да спасу Грчку. Многе велике европске банке су дале насим комшијама огромне кредите, обезбеђене прерискантним, сада већ безвредним, државним, папирним опцијама. Грчка их је више пута преварила и није испунила разне услове, наметнуте од њих, тако да су тернутно изгубили преко 300 милијарди евра само на Хелене. Полако стиже економски суноврат Италије, Шпаније, Португалије. Сви се боре за спас својих економија, али хеј!!!

Ако Срби продају Косово, њима ћемо да одштампамо стотине милијарди евра са лепим каматама, па ћемо да их експлоатишемо до века. Увешћемо им хиљаде нових закона и објаснити шта смеју, а шта не. Избрисаћемо им идентитет са лица земље, саградићемо НАТО војне базе, оне које смо користили да их сравнимо са земљом и сломимо им кичму. Натераћемо због тога и Русе да их мрзе. До сада смо их мрзели само ми. Многе земље нису у Унији. Нисмо ни ми, никада били. И гле, живи смо, здрави, лепи, паметни. Немамо пуно, али имамо нас. Можемо да се гледамо у лице. Нисмо бедници, не продајемо душу врагу своме. И после свих недаћа, ја сам поносан сто сам Србин. Зато сто смо посебни, зато сто смо јединствени. Ми никада нећемо бити другачији, надам се. Можемо ми да будемо Европљани, што и јесмо и без уласка у Унију. Цена за чланство је једноставно превелика и неприхватљива. Нико други није ни грош платио. Патриотизам је узвишена форма, која изискује виши циљ, храброст, одважност, лојалност, жртву и поштење.

Гледајући Ваше говоре у ретроспективи Ваше политичке каријере, увидео сам да сте и добар драматург. Знате када да подигнете глас, појачате динамику, са тугом гледате и еуфорично скандирате. Знате када да заплачете и чију руку да љубите. Ви сте озбиљан интелектуалац, и ништа не зборите случајно и непромишљено. Изгледа да Вас је само неискреност и превтљивост спречила да у политичкој каријери успете. Због тога, господине Драшковићу, пишите и даље лепе романе. У тим водама се ипак боље сналазите.

Александар Јовановић

Pozdrav,