САД су навикле да Србија испуњава све услове

Београд – У јавности постоји перцепција да је нова влада отишла корак даље у односу с Русијом, а у ствари се ради само о политичкој реторици. Још не постоји опредељење којим путем ће се кренути даље у спољној политици и такву одлуку ова власт неће донети до краја мандата – категоричан је Обрад Кесић, политички аналитичар из Вашингтона.

Разлог за одлагање одлуке којој сили се приклонити је што политичка елита у Србији читаву деценију покушава неку врсту балансирања и импровизације у односу с великим силама, које карактерише одбацивање било какве озбиљне одлуке око правца државне политике.

Тако се једнога дана у реторици иде у загрљај Бриселу, а другог дана Русији или некој трећој сили. На разне форе се покушава направити минимално задовољство свим великим силама и у том смислу ова влада наставља стару праксу. Зато је њена највећа дилема да се определи и тренутно је под великим знаком питања куда она заправо иде – каже у интервјуу за „Блиц“ Кесић.

Постоји ли оправдање за такву политику?

Она је донекле и логична јер је с једне стране много већи комфор у односу с Москвом него у односима с Бриселом и Вашингтоном. С руске стране не постоји политичко условљавање као што постоји од ЕУ и САД-а у погледу признавања независности Косова.

На ком питању се најбоље види да и влада Ивице Дачића „седи на више столица“?

Око Косова. Барем до сада, представници нове власти су слали сигнале да се залажу за неку врсту поделе Косова. Међутим, у тренутним изјавама у којима се говори да Приштина не сме да добије све, а Србија ништа, а другом приликом се истиче да Србија мора да примени све договорено између Београда и Приштине. То је контрадикторно јер је у преговорима Приштина добила све, а Србија скоро ништа.

Да ли је најава Владе да ће убудуће одлазити на скупове с Косовом и уколико на табли испред представника Приштине осим „Косово“ не стоји и фуснота – даљи корак ка признавању независности?

Оваква одлука је пре свега прагматична. Иначе представља само наставак досадашње политике према Косову уз поштовање свега што се договорила претходна влада.

У чему се ова влада разликује од претходне у спољној политици?

Разлика је у реторици, јер садашња постава барем реторички отвара могућност за другу државну политику, али се суштински иде путем претходне владе, а то је по сваку цену избегавање било каквог сукоба са силама. Да би се нешто стварно променило у односу према Вашингтону и Бриселу, морала би да постоји одлучност да се иде у политички сукоб с једнима и другима када је то у интересу Србије. То значи да је немогуће остварити било какав напредак не само што се тиче одбране државних интереса, него и унапређивања односа са силама да би нас третирали као озбиљну државу.

Како се у Вашингтону гледа на смену власти у Србији?

У суштини им је свеједно, барем оном делу администрације који се бави спољном политиком. Генерално, америчка администрација је навикла да власти у Србији испуњавају најважније услове, па и с променом власти очекују исто. И сада постоји комфор у смислу да ће Србија и убудуће задржати исти курс јер већ дуже време постоји добра комуникација с напредњацима, од чијег врха неколико година уназад добијају гаранцију да уколико дођу на власт неће мењати политички курс према САД. Најаве у којима се указује на већу блискост Србије и Русије можда су довеле до мало већег неповерења Вашингтона, али је то још безначајно.

Извор: Блиц