Лазански: Русија је на Криму рекла „доста“ ширењу НАТО лажи

Амерички конгресмени, на челу са Мајком Роџерсом- председником комитета за питања обавештајне делатности Конгреса САД, јуче су упозорили да је велики део поверљивих података које је Едвард Сноуден изнео из земље, вероватно доспео у руке руских обавештајаца. Са своје стране, Сноуден је за лист „Њујорк тајмс“, прошле године у октобру изјавио да је све документе оставио новинарима у Хонг Конгу пре него што је одлетео за Москву.

Подсетимо, Сноуден је обелоданио тајни програм Националне безбедносне агенције (НСА) који прикупља телефонске метаподатке (податке о подацима) већине Американаца. Осим тога, он је обелоданио и да САД прислушкују своје партнере из Европе, што је изазвало буру негодовања са ове стране океана.

Сноуден је у августу прошле године добио привремени једногодишњи азил у Русији и на њега је од онда полако почео да пада заборав… Ипак, зашто су га се амерички конгресмени управо сад сетили? На ово и друга питања у вези са случајем Сноуден, добили смо одговоре од српског војног аналитичара Мирослава Лазанског….

Дакле, по Вашем мишљењу, зашто сад опет Сноуден?

То је, наравно, у вези ове кризе са Кримом. Покушава се изненађење америчких обавештајних служби операцијом Крим, објаснити тиме као да је Сноуден дао неке специјалне тајне помоћу којих је руска восјка извела акцију на Криму- а то благе везе нема. Ово је само покушај Запада да спинује ствар и да медијски сакрије бруку коју су доживели. Не можете ви сад расположење народа Крима, који се плебисцитарно изјаснио за прикључење Русији, објаснити појавом Сноудена и његовим обавештајним подацима. Са друге стране, у том смислу постоје извиђачки сателити који непрекидно, 24 сата надгледају читав простор Русије и Црног мора итд. Ово је једноставно медијски и политички покушај Запада да пораз који се тиче њихових интереса на Криму, прикрију постојањем Сноудена и његовим обавештајним подацима.

Каквој врсти докумената је Сноуден имао доступ и колико је он уопште заиста „опасан“?

То да НСА слуша све, то знамо годинама, то зна сваки новинар професионалац који се бави овом тематиком. Дакле, преко база у Енглеској и на Криту слушају све што се дешава у Европи. Па, то сви знају.

Лично сам заправо био изненађен „изненађеношћу“ неких на Западу који су сад одједном открили топлу воду и сад су сви они фрустрирани што их НСА слуша. Зна се да слушају све телефонске разговоре, прате комплетне телекомуникације, интернет комуникације. То је мање- више све познато…Ако слушају своје политичаре у Америци, зашто не би слушали неке у Немачкој или Француској? Па, све их слушају!

Није могао Сноуден да понесе неку велику количину тајних или супер тајних података. Сноуден није био неки оперативац НСА или ЦИА високог ранга, он је био обични службеник на Хавајима, стога он није ни могао да познаје врхунске тајне. Не може Сноуден да зна, на пример, шифру како се издаје наређење за нуклеарни напад атомским подморницама или како се степенују нивои узбуне у нуклеарном систему САД. Те врхунске војне тајне, због природе свог посла, он није могао да зна. Али је зато однео прегршт тајни ниског и средњег нивоа важности…

Помињете изненађеност оних који би због природе посла морали знати да их прислушкују. У европској штампи се дигла велика прашина око случаја Сноуден. Без намере да се позивамо на било какве теорије завере, да ли постоје шансе да је можда Сноуден подметнут?

Не можете до краја искључити ни ту могућност, да је све то урађено од стране Запада, односно да је Сноуден гурнут са одређеним подацима да би се друга страна навела на одређено размишљање. Али, кад су обавештајци-појединци у питању, мислим да су Руси ту највећи мајстори на свету и да они веома добро могу то све да истраже.

Коначно, појединачна, људска шпијунажа је увек била јача страна руских, односно совјетских обавештајаца него америчких. Заправо и не знам у историји, након Другог светског рата да је ико Русима могао да подметне појединца, човека агента, као рецимо пребега са западне стране, а да је он заправо намерно гурнут….

Па чак и да је подметнут, гурнут руској страни, са овим стварима које је он открио да су Американци прислушкивали канцеларку Меркел или председника Оланда, он је нанео и доста штете савезничким односима унутар НАТО-а. Са друге стране, расписали су се немачки и остали западни листови у Европи, који су поставили то питање- како савезници могу да буду шпијунирани од стране највећег савезника односно САД. Дакле, нанета је одређена политичка штета.

Сада, у вези са дешавањима око Крима, а нешто раније била је присутна доста негативна кампања у вези са Олимпијадом у Сочију – делује као да западни партнери намерно кваре односе. Чиме тумачите овакав став западних медија и званичника?

Негативна кампања око Олипмијаде у Сочију је део једне атмосфере на Западу, која види да Русија напредује, да је Русија пробуђена. Такође они виде да ће Русија са својом територијом, економским потенцијалима, ресурсима бити велики противник, она то већ јесте. Виде да је у војном смислу Русија и даље светска супер-сила, поготову у нуклеарној компоненти. То је не само љубомора и завист, већ и страх. Имате на Пацифику Кину, у Европи имате Русију, а имате је и на Пацифику.

У условима велике економске кризе и у Европи и у САД, није нелогично са тог аспекта гледајући, да је цела кампања била таква каква јесте.

И за крај, имајући у виду све до сада речено, како Ви видите даљи развој политичке ситуације на релацији Русија- Запад?

Односи ће вероватно бити, можда још неко време, затегнути због овога свега што се дешавало. Ипак, мислим да ће економија то брзо испеглати – јер, економски интереси су обострани. Ако Русија наручи 30 путничких авиона Боинг од Американаца, да видите како ће односи да буду добри. Русија се пробудила из дугогодишњег зимског сна, стала је на своје ноге, она је и даље светска супер-сила.

Русија је сад на Криму постигла потпуно национално јединство, остварила потпуну подршку председнику Путину. И уопште урадила је праву ствар, рекла је – доста више ширењу НАТО-а на Исток, доста више лажи.

Наравно, сад су на Западу изненађени што је неко рекао „њет“, јер су дуго година после распада СССР били навикли на другу врсту комуникације са Москвом.

Глас Русије