МАНИПУЛАЦИЈА СВЕШЋУ: Екрани – убице душе

Ekrani ubice dusa

Посебно опасан вид поробљавања, кроз манипулацију свешћу, се спроводи преко екрана – убица душе, који су свуда и у неограниченом броју.

Много година пре Христа и многобожачког филозофа Платона је мучило то својство људске природе– да јаркој светлости истине и сложености стварног света претпостави фантастичан свет театра сенки. Али никада се још његова алегорија није остварила толико тачно као сада. ТВ за човека ствара такво позориште добро начињених сенки да се у поређењу с њим управо стварни свет чини као сива сенка, и то још знатно мање истинита од приказа на екрану. И човек који је од детињства прикован за телевизор више не жели да излази у свет, он потпуно верује управо шарлатанима који манипулишу фигурицама идугмићима и спреман је да убије пријатеља који га убеђује да изађе на светлост..: „Човек боје стварног света признаје за стварне тек пошто их види на екрану“.

Тако гледалац разорене свести лако постаје апсорбер свега онога што глобална мрачна сила жели да нам утуца у мозгове.

ТЕЛЕВИЗИЈА

Многи кажу како нема ништа на ТВ, а стално раде екрани, по више комада на једну породицу: ја само гледам спорт, серије..итд, а не примећују да је то по оној старој: Народу хлеба (с канцерогеним адитивима) и игара; да су екрани стално укључени; да је то врхунска манипулација: вести уз спорт, рекламе уз филмске серије; серије с најнижим људским поривима стомакоугађања, блуда, среброљубља, славољубља, криминала, убијања.. ; риалити шоуи с уздизањем егоа, глупости, баналности и др. бљувотина; да је то одлична комбинација вести– формираних по потреби глобалне мрачне силе, реклама– чик да не купиш кад је тако укусно, филмова – с тачно циљаном тематиком; да све телевизије својом повезаношћу одлично покривају све циљне групе.

Начин на који се информације преносе: вестима -да народ стално држе у жељеном правцу, да просто пожелиш учлањење у ЕУ; рекламама -да не пропустиш да купиш озрачене шунке с брдо адитива за само __ ,99 дин.; филмским серијалима -да прихватамо Јеврејске, Турске и др. обичаје, окупацију Немачке и сл. – безбожних народа који су нас вековима убијали и затирали.

Деца су стравично угрожена: од најбезазленијих, кретенастих цртаћа, до сурових где крв пршти, а сатана се смеје у лице. Такође покривају све профиле дечје психе, са сублимираним порукама које остају трајно (осим ако се не излече дуготрајним боравком у природи). Рогате наказе, роботи, магијске, ванземаљске сподобе на све стране. Деца су већ одлично припремљена за владавину антихриста и роботску цивилизацију која је планирана од новог светског поретка.

    

      КОМПЈУТЕРИ, таблети и др.

Много је речи потребно да опише пошаст овог доба која се огледа кроз садржаје који се могу пратити уз помоћ компјутера. Интернет је створио могућност за брзо преношење информација које су у добу у којем живимо већином саблажњујуће: уздизање егоа кроз Фејсбук и сл.портале, све могуће светске ненормалности кроз Јутјуб, порнографске садржаје лако доступне и деци, игрице коју децу селе у виртуелну стварност по сатаниној вољи4°, а да не помињемо зрачење самог екрана и сигнала којим примамо интернет.

Као и код конзумирања ТВ-а, компјутерски садржаји још више изазивају наркотичку зависност која код деце има директан утицај на физичко, и још више психичко здравље, а пре свега на обогаљеност душе5°. Има ту наравно и корисних садржаја, али за особу која у Христу живи то је занемарљиво или непотребно. У једном истраживању мале деце је доказано да би деца на пусто острво пре понела свој комп него маму или тату. Зависност од екрана и отуђеност међу ближњима је огромна -по Тарабићевој: „Прече ће му бити његово сокоћело неголи брат рођени“. И заиста, не ретка је слика да су у истој кући тата на свом мобилном, мама на таблету, једно дете на компјутеру, а друго на ТВ-у. Тужно.

При томе је најгоре што родитељи у својој хипнози екранима нису свесни тога, колико су се удаљили од Бога и, да и себе и своју децу лишавају могућности спасења душе7°.

МОБИЛНИ ТЕЛЕФОНИ

Младој генерацији су и телефони и интернет, може и ТВ и све друго. Могу се купити за 1 дин., разговарати бесплатно; само је битно да си што дуже на фреквенцији, повезан на океан електромагнетних таласа око нас (у урбаним целинама).

 

Тајне обавештајне службе су обучене да могу да прислушкују: разговоре мобилних телефона потенцијално „опасних“ особа за реализацију новог светског поретка; преко интернета (програми нон-стоп претражују по задатим кључним речима) који су саме створиле, између осталог, и због тоталне контроле човечанства, екрани нових плазма ТВ-а имају могућност да снимају, кад буде инсталирана дигитална телевизија (која је свесрдно финансирана из фондова ЕУ) и чија се реализација очекује ове године.

Следећа фаза је да ти преко наочара, или монокла натакну екран на главу да стално будеш у етру (као неки од оних роботизованих хуманоида из филмова).

Тесла не би веровао шта се од његовог бежичног преноса десило.

Узимајући у обзир зрачење екрана и зрачење при преносу ЕМ импулса бежичним путем и све уређаје која једна „савремена“ породица данас поседује: бар по један мобилни по члану, телевизори, компјутери, таблети и др. долазимо да застрашујућих количина зрачења у једном дому. Додамо ли при том ефекат Фарадејевог кавеза у зградама, солитерима с армираном челичном конструкцијом, као и зрачење потенцијалног ХАРП система за који се каже да ради и у Србији, добро је да има тако мали проценат оболелих од тумора мозга.

Једино решење за тиранију екрана јесте да свесно и одговорно, због себе и деце своје, решимо да их поизбацујемо из куће. У то се одлично уклапа и исељавање из урбаних целина и насељавање цветних ливада и шума дивне нам земље Србије.

За зависнике од екрана предлажемо да уведу молитвено правило тако што ће у време вечерњег дневника искључити ТВ, окачити преко екрана икону и помолити се за спас Србије.

 

О Господе Исусе Христе, помози нам да се ослободимо хипнозе електронских вражјих кутија и задобијемо милост Твоју у тешким годинама које нам следе. Амин.

 

07.03.2014.                                                                             
СРБИ НА ОКУП

Месни Одбор Чачак    
________________________________________________________________

Манипулација свешћу, Сергеј Кара-Мурза, 2008., стр.331-2: Најснажнију метафору која објашњава улогу ТВ у наше доба, доба видеократије, изнео је Платон у IV веку пре н.е. Он је у седмој књизи свог дела „Република“ дао задивљујуће поетску и богату алегорију. Ево је, укратко и штуро препричане:

У пећини где не допире светлост, ланцима су приковани људи. Они су ту одавно заробљени, још од детињства. Иза њихових леђа, на узвишењу, гори ватра. Пред њима је камени зид на коме, као у луткарском позоришту, шарлатани покрећу фигурице људи, звери и ствари, начињене од дрвета и камена. Покрећу и казују текст, и ехо њихових речи изобличено одјекује пећином. Заробљеници, тако приковани да могу гледати само испред себе, виде огромне сенке фигура на зиду пећине. Већ су заборавили како изгледа свет, светлост на слободи и уверени су да те сенке на зиду и тај ехо заправо представљају прави свет ствари и људи. Они у том свету живе. И онда једном од њих некако успева да се ослободи ланаца и успуже горе, ка излазу. Дневна светлост га заслепљују, причињава му тешке патње. Затим се он мало-помало навикава и зачуђено гледа у  стварни свет, у звезде и сунце. Желећи да помогне пријатељима, да им исприча о том свету, он силази назад у пећину. Даље Платон размишља о томе како се њихов сусрет може одиграти.

Дошуњавши се до пријатеља, бегунац жели да им исприча о свету, али сад у мраку ништа не види, једва наслућује сенке које промичу зидом. Ето, умују заробљеници-овај безумник је напустио пећину и ослепео, изгубио разум. И кад почне да их убеђује да се ослободе ланаца и попењу на светлост, они га као опасног лудака убијају. Ако, пак, навикавши се на мрак, он почне да им прича како стварни свет изгледа, они га зачуђено слушају и не верују, пошто његов свет уопште не личи на оно што годинама сопственим очима виде и сопственим ушима чују. Ако, пак, у најбољем случају, они крену за њим према излазу, ударајући се о камење, онда га проклињу, а бацивши поглед на сунце, журе натраг, уобичајеним и разумљивим сенкама које им се чине неупоредиво стварнијим од света тамо горе, који не могу разабрати пошто им светлост боде очи.

исто, стр. 335: Ако људе збуниш, подријеш културна начела – онда их можеш све заскочити, па прерасподељуј власништво и власт како ти воља. Важан услов успешне манипулације, како је већ речено, представља разарање психолошке заштите човека, оних начела на којима се држи његова способност да критички прима информације.

исто, стр. 336: Реклама ствара виртуелни свет изграђен по „пројекту наручиоца“, с гарантованом културном хегемонијом буржоаских вредности. То је наркотизујући имагинарнио свет, и мишљење човека утонулог у њега постаје аутистичко. Уопште, такви људи образују друштво спектакла у чистом виду – они знају да живе међу измишљеним представама, али се подчињавају његовим законима.

4°Између љубави и себичности, Образ Светачки 2006. Б. Димитријевић, Ј. Србуљ, стр. 393.: Сам рад на компјутеру ствара идеалне услове за утицај на свест. Пре свега , свако ко се заноси компјутерским играма запада у стање транса: за достизање тога користе се разноврсни методи утицаја на сва чула човека (висококвалитетна слика, стерео-звук и кациге виртуелне реалности омогућују да човек осети да је у тродимензионалном простору, а специјалне сензорне рукавице и одела дејствују двострано на чуло додира- додирнути и бити додирнут; сада се врше разрађивања и усавршавања за увођење технологије осећања укуса и мириса). Играч се поистовећује са лицем у игри: почиње да се неприметттно понаша онако како то захтева постављени програм – „он избегава испаљене метке, ракете и магичне кугле, покушава да, седећи на столици, завири тамо, у екран, иза угла, и да открије где се притајио следећи непријатељ. Онај ко игра жмирка (пиљи) да би боље видео замаскираног непријатеља на позадини (фону) шареног зида, иако је „непријатељ“: свега неколко пиксела уз резолуцију 800х600″. Човек при пуној свести почиње да се понаша као да се налази у другом свету – виртуелном. Кад се са стране посматра понашање играча пред монитором, може се сасвим оправдано помислити да он бесни: трза се, поскакује и виче, удара „мишем“ по столу (а већ о томе шта све раде они који се играју у кацигама виртуелне реалности или одговарајућој одећи, нежелим ни да говорим…).

Компјутерске игре, а често и други рад на компјутеру, а нарочито инсталирање нове заштите програма, обично су пропраћене упадљивим емоционалним заносом, тачније речено – јаком распаљеношћу крви. Поводом оваквог стања душе Свети Игњатије је писао: „Страсти доводе крв у врло разноврсне покрете (узбуђења)… … Човек који дозвољава себи да доводи своју крв у такву узбуђеност и који ужива у њој, неспособан је за примање Божанске благодати„, -овако одсудно закључује светитељ.

5° исто, стр. 398.: …“-стваралаштво чија је полазна поставка да је све постојеће, било у сфери материјалној било духовној, само виртуелност“.

На тај начин компјутерске игре мало-помало припремају најозбиљнији унутрашњи конфликт за човека: навикавши се и научивши се да од малих ногу живи у виртуелном свету и заволевши тај свет, он ће ипак бити принуђен да живи у реалном свету, у коме ће његово виртуелно „искуство“ трпети потпуни фијаско.

Манипулација свешћу, Сергеј Кара-Мурза, 2008., стр.330: Телевизијски производ је „роба“ блиска духовном наркотику. Човек савременог градског друштва зависан је од телевизије. То јест, хипнотичко дејство је такво да човек делимично губи слободу воље и пред екраном проводи знатно више времена него што то захтева његова потреба за информисањем и разонодом. … … Као и у случају наркотика, човек који троши савремени телевизијски програм ослобођен контроле етике, не може рационално оценити карактер тог дејства на психу и понашање. Штавише, пошто постаје зависан од телевизије он наставља да троши њен производ чак и кад је свестан његовог погубног дејства.

Света Русија против хазарије, Светлана Грачова 2009., стр. 245: …У души огромног броја деце тај отров се јавља у лику Харија Потера. Притом га шире сами родитељи у свом слепом подржавању моде, не видећи какво страшно зло наносе својим чедима лишавајући их спасења и осуђујући на духовну смрт. Јер кад би им неко рекао да њихово дете хоће физички да униште, они би похитали да га спасу. Но, овде није реч о убиству тела него душе, о губитку не земаљског, него губитку вечног живота. Тако да они не схаватају да сами постају убице душа сопствене деце, неспособне да још самостално схвате где је добро, а где зло.

УПОРЕДНА АНАЛИЗА

НАРКОТИЧКИХ СРЕДСТАВА И КОМПЈУТЕРСКИХ ИГАРА

Упоредни показатељи Наркотичка средства Компјутерске игре

Стварање склоности

Радозналост; лажна тежња ка самопотврђивању; распрострањеност и приступачност наркотика у кругу општења

 Свеопшта занесеност компјутерским играма; реклама,која формира позитивно схватање и прихватање компјутерских игара; лака приступачност и широка распрострањеност

Психичка зависност

Постоји. Увереност у то да наркотик изазива пријатна осећања рађа жељу да се узме још једном

Постоји и јача је од наркотика. Стално се рађа жеља да се игра још једном

Физиолошка зависност

Постоји.

Не постоји.

Финансијски издаци за прибављање

Постоји. Расту у зависности од величине дозе

Постоји. Расту у зависности од засићености претходним компјутерским играма

Губљење времена

Само узимање наркотика може да траје не више од минута, али време дејства је дуготрајно

Веома велико. Једна игра може да одузме сате и дане, а нове-чак и недеље и месеце

Развој склоности

По правилу. После 2-3 узимања

По правилу. После 2-3 сеансе игре

Утицај на тело

Крајње негативан. Доводи до болести и смрти

Негативан, могуће су болести. Недовољно проучено

Утицај на душу

Крајње негативан: поремећај и опадање умних способности, слабљење и губљење воље, повећање негативних емоција и осећања

Утицај на дух

Крајње негативан: поремећај и опадање умних способности, слабљење и губљење воље, повећање негативних емоција и осећања

 

 

 

 

 

 
Табела је из књиге Д. А. Данилова и О. Ј. Лутовинова: „Опрезно – компјутерске игре!“, Волгоград, 1997.