ОДГОВОР НАШЕГ БРАТА НЕБОЈШЕ БЕЗБРАДИЦЕ ФОРУМУ ВЕРУЈЕМ

U proteklih nekoliko dana svedoci smo jednog strahovito tužnog događaja koji se dogodio u Jadranskoj lesnici. Jedan život je izgubljen dok je život porodice Peranovic za sva vremena promenjen.

Niko normalan ne može da ostane ravnodušan prema onome što se dogodilo.

Kroz priču vezanu za ovaj događaj novinari i pojedinci, kako u mantijama tako i među mirjanima, počeli su, brže bolje, da se utrkuju sa pokušajima da i ovaj nemili događaj na bilo koji način povežu sa episkopom raško-prizrenskim Artemijem.

O.Branislava i njegovu porodicu poznajem više od jedne decenije, neizmerno sam mu zahvalan sto se u trenucima kada je mojoj prodici bilo tesko našao i pomogao, zahvaljujuci njegovim molitvama, molitvama crnorečeana Sv. Petru Koriškom danas imam zdravu cerku. Mnogo je lepih stvari koje je otac Branislav učinio, mnogima je pomogao, mnogi su danas u životu jer je on bio uz njih kada niko drugi nije hteo da bude. Na moju veliku žalost i tugu duhovno smo se pre nekog vremena razišli ali i dalje tog čoveka izuzetno poštujem i blagodarim na pomoći koju je pokazao kada mi je to bilo najpotrebnije. Ovi nemili događaji su u meni napravili jednu ogromnu prazninu. Gospod da pomiluje O.Branislava i njegovu porodicu.

Jednom i za sva vremena nekoliko činjenica za braću i sestre u Hristu sa jednog poznatog foruma, cast izuzecima, koji odiše sa svim i svačim samo ne ljubavlju. Moja greska…ipak je to ta nova ljubav koju žele da nam propovedaju ali SLAVA BOGU narod prepoznaje plodove te i takve ljubavi!

Protojereja Branislava Peranovica je rukopoložio episkop Vranjski Pahomije.

Nakon svima nama poznatih ružnih događaja iz te eparhije O.Branislav prelazi u eparhiju raško-prizrensku gde nakon dosta godina osniva centar za lečenje zavisnoti u blizini manastira C. Reka ne i u samom manastiru, kako se želi prikazati u pojedinim medijima.

Nakon nemilih događaja u centru episkop Artemije smenjuje O.Branislava sa mesta upravnika i na njegovo mesto postavlja o.Dejana.

Nedugo zatim O.Branislav napusta eparhiju i postaje klirik eparhije Šabacke gde po blagoslovu episkopa Lavrentija osniva nove centre za lečenje zavisnosti.

Da li je moguće da kroz svaku negativnu priču morate da provlačite ime episkopa Artemija?

Da li primećujete koliko ste opsednuti episkopom Aremijem?

Pogledajte vaš forum i koliko tema ima vezanih za episkopa Artemija pa kažite da niste opsednuti.

Da li primecujete koliku mrznju imate prema tom čoveku, njegovim kliricima i nama mirjanima koji smo deo SPC?

Kolika je granica te vaše mrznje?

Kako stvari stoje ukoliko Amerika napadne Iran i za to će Vam biti kriv episkop Artemije!

Zašto se u ovim teškim trenucima za naš narod, kada vatrena stihija preti našoj carskoj lavri, zašto ne uzmete Akatist presvetoj Bogorodici Trojeručici i pomolite se da Majka Bozija sačuva nas manastir.

Zasto se u ovim teškim trenucima za porodicu Peranović ne molite za njih i za Oca?

Kada bi samo promil snage uložili u ovo u odnosu na snagu koju pokazujete u vašim komentarima na vasem forumu, mnogo bi više bilo ugodnije Gospodu!

Sledećim redovima obraćam se direktno prijateljima, braci i sestrama u Hristu koji poznaju mene i moju porodicu, a aktivni su na forumu.

Zaista mi ne pada na pamet da po imenu bilo koga navodim, ali evo mog imena i prezimena pa recite da li lažem u vezi bilo cega.

Dakle postavio bih vam pitanje da li su za vas, ljude koje neizmerno poštujem, koji su moju porodicu primali u domove i sa kojima smo se prelepo družili, ali sa kojima na žalost nismo u kontaktu od nepravednog progona episkopa Artemija i njegove duhovne dece, da li su za vas moja deca sektaši, šizofreničari, bolesnici?

Koristim samo ove blage izraze koje koriste pojedini istaknuti članovi vaseg foruma.Verujem, nadam se da je tako, da ne gledate tako na nas ali morao sam da pitam s obzirom na koje načine etiketirate ljude koji su uz ovoga starca.

Vasa mržnja, čast izuzecima, nas utvrdjuje u našoj ljubavi!

Sigurno primećujete i znate koliko samo naših zajedničkih prijatelja ima drugačije poglede na celu situaciju u nasoj Crkvi od vas, ogromna vecina. Eparhija Rasko-prizrenska u egzilu nisu samo katakombe u kojima se služi pa da trazite na slikama, koje pomno gledate, ljude koje poznajete. Mnogo je onih koji još zbog nekog straha dolaze u tajnosti kod otaca na prave reči utehe, na ispovest i živ izvor vode žive da se napoje istinom.

Svako dobro od Gospoda!

Nebojsa Bezbradica