Видовданска литија

И ове године се , Богу хвала и Сили Његовој, одржала Света Видовданска литија. Не онако како је првобитно била , али још већа, јер је страдална.

И пре но што је отпочета- страдала је.

Било је забрањено Србима усред престолног града Србије да проходе свечано улицама Београда у част и славу свих Српских јунака пострадалих од Косова до данас за Православну веру и отаџбину.

Да ли је било нешто светије у том моменту, те ноћи, у Београду? Мислим да није.

Најузвишенија родољубива и побожна осећања сливена у једно- у реку верника, који хитају ка Светињи. Сабор, јединство, један дух, једна мисао.

Једнодушно су свештеномонаси, монаси и верници проходили путем дугим довољно да се покаже искрена вера и љубав према домовини, Српском народу, Светињи, Српским Мученицима и Завету Светог Кнеза Лазара.

Пут, који је планирано да буде дуг 35 км, од Трга Републике до Манастира Светог Аве Јустина у Барајеву, доживео је насилно своје ограничење, али то није сметало верницима да целу ноћ побожно престоје уз молитву и од срца појање, и препешаче- неко једанпут, неко трипут- пут ходочасни, као путоказ за Небо.

Сила Божија је крепила и радовала и надахњивала, и додавала снагу. Уз пуно љубави према Богу и роду, појало се: „Боже Правде, Ти што спасе од пропасти досад нас, почуј и сад наше гласе, и од сад нам буди Спас…“ „Ој, Косово, Косово , земљо моја вољена, земљо славних витезова, Лазара и Милоша…“

„ Русија, баљшаја, велика, свјетлаја, плаветна, моја љубимаја. Носи те у срцу Србија, земља Славјанскаја и Православнаја…“

Певало се то из душа и грла људи Православних из Београда, Новог Сада, Младенова, Гостивара (Македоније), Москве (Русије), Косовске Митровице, Зубиног Потока, Рашке, Пљеваља (Црне Горе), Горњег Милановца, Крагујевца, Шапца, Ниша, Прокупља, Книна (Републике Српске), и Бог зна још све одакле.

На челу је литију знаменовао велики Крст Господњи са Распећем, освећен Улицом бола Јерусалимском, коју је сво време носио наш брат, Бобан Ковачевић из Косовске Митровице, један од вероучитеља, који су избачени правде ради са посла. Уз њега барјаке су носили, свршени богослов, Милош Кнежевић из Младенова, још један брат, те брат Саша Касаловић, повереник СНВ „Срби на окуп“ за Зубин Поток (КиМ) и брат Јован Вићентијевић, такође из Зубиног Потока , брат Мирослав Вујанић из Книна, секретар Свесрпског националног већа „Срби на Окуп“, и још више њих. Такође је овеће крстове са светињама носио брачни пар Арсић. Вијориле су се заставе Српске и Руске, застава Царске Русије, и застава са ликом Христовим.

Косовска битка се преселила у Београд. Косово- опредељење за Царство Небеско, определило је и на овај празник Србе. Ко је уз честитог Кнеза, а ко уз Вука.

Литију је пратила неизбежна полиција. „Плави анђели са Земље“ прате Небеске анђеле и служитеље анђела Божијих на Земљи.

Литија је уз песму кренула из просторија ССНВ „Срби на окуп“ до Трга Републике, где им је саопштено да им није дозвољено да остваре планирани побожни и родољубиви труд и подвиг, и да ако крену , ту стоји појачана полиција и жандармерија са „марицама“ као за криминалце, да их спречи у најчеститијем делу у том моменту у Београду. Окупљени су ту наставили молитве и појање, и трпљење.

Није лако гледати окупирани град. Није лако трпети да Србин усред земље Србије не може да испољи своја Православна и родољубива осећања, па чак и да му буде прећено хапшењем уколико покуша. Коме то смета СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЛИТИЈА? Које то мрачне силе не дозвољавају Светлост у Богородичином граду, како га средњевековни писци називају, у граду Светог Деспота Стефана Лазаревића и Светог ђакона Авакума и Игумана Пајсија? И они су ишли у литију која је завршена мучеништвом, али од кога, од људи друге вере, од Муслимана пострадали, а сада, од људи истог народа и исте вере бивају спречавани. Која је то нова вера која тера Србе Православне, који раде у државним органима, да спречавају најпатриотскија и Православна осећања ? Мислим да је то Њу ејџ религија новца и извртања свих вредности. За рат се каже да је мир, за окупацију да је помоћ и миротворна активност, за напад на голоруки народ да је одбрана, за лаж да је истина. За све позитивне вредности које чине једну личност се каже да су зло и да их треба уништити- слободу, веру, љубав, милосрђе, породицу, националност…

Ова литија је била Давид против Голијата, али Давид са Силом Божијом у помоћи, и Голијат са обичном људском силом и средствима.

А „ако је Господ са нама, ко ће против нас“…

Нико Вам не може одузети ту унутрашњу радост која долази од Богоугодне љубави према својој земљи и свом народу, према најсветлијим примерима нашег рода, у чије су се име сабрали и њихови потомци, и чији Свети спомен славимо на Видовдан.

И не само то, не могу нам њих одузети, њихову помоћ са Неба. За то нема силе земаљске која то може спречити, јер „Дух дише где хоће“. Помоћ благодатна, духовна, са Неба, покров Светог Кнеза Лазара и свих Косовских Мученика, и свих пострадалих од Косовске битке до данас за веру и отачаство, не може се утамничити.

Срби на окуп