Немој рушити мостове на реци којој ни име не умеш да погодиш

Обамин фантомски референдум на Косову само је један у низу примера да моћни лидери који одлучују о судбинама других народа често немају појма о чему говоре.

Обама по свој прилици појма није имао да референдума на Косову никад није било, барем не фер и демократског, о каквом је он у Бриселу говорио.

За разлику од Хилари Клинтон, која је у изборној кампањи измислила како је, у пролеће 1996, под српском снајперском ватром слетела у америчку базу у Тузли (где су је дечица на писти у ствари чекала са букетима цвећа), код Обаме је пре реч о некој морбидној форми необавештености.

Као код њујоршког политичара Данијела Мојнихена који је 1994. тражио да Американци поруше „све мостове на Дунаву”, али је некако сметнуо са ума да Дунав тече кроз многе европске престонице.

(Није чувени сенатор хтео да бомбардује Братиславу и Будимпешту, већ границу на Дрини. Американци су у то време тражили од Милошевића да престане да снабдева босанске Србе оружјем преко Дрине).

Деведесетих година моје колеге и ја измислиле смо један мали, интерни тест за наше западне саговорнике, међу којим су знали бити и лични изасланици америчких председника, који су у то време били редовни посетиоци Београда.

Оне који у говору ни три минута нису могли да саставе а да не направе неку крупну материјалну грешку о нашој регији, проглашавали смо за опасно некомпетентне. Немој да се бавиш геополитиком, немој никог да бомбардујеш, ако не знаш ни историју, ни географију регије чију судбину решаваш. Ако не умеш ни да погодиш име реке по којој хоћеш да рушиш мостове.

Лепо је од Обаме што каже да у 21. веку у Европи границе не би смеле да се мењају силом. Слажемо се. Али није лепо што пре доласка у Брисел није проверио је ли његова земља кумовала неком таквом експерименту на европском тлу, барем у последњих десетак година.

Није ли управо његова земља косовским Албанцима дала за право у свему за шта ових дана оштро осуђује Русију и руску заједницу на Криму? Није ли његова земља назвала агресијом мирно припајање Крима Русији, а сопствену агресију на Југославију описивала као хуманитарну интервенцију?

Ипак је он добитник Нобелове награде за мир. Одлично је било када је, примајући ту награду, рекао да ниједна нација не сме да инсистира да други поштују међународна правила, уколико их сама не поштује.

И да „речи међународне заједнице морају нешто да значе”, и да „они који тврде да поштују међународно право не смеју да скрећу поглед када се то право негде крши”.

Али управо је све то, на Косову, у овом веку, урадила земља чији је он председник. Није чудо што се широм света данас ругају бахатом лицемерју једине светске хиперсиле.