Конференција за новинаре – Слободан Самарџић (видео)

Samardzic29.06.2012. године у Косовској Митровици одржана је конференција за новинаре, на којој је говорио Слободан Самарџић, а у вези последњих напада на Србе од стране „косовске полиције“ на административном прелазу Мердаре и у Приштини. У свом обраћању Слободан Самарџић је истакао да су напади на Србе на Видовдан 2012. године били заправо једна координисана акција „косовске полиције“, а да у исто време Србија као држава позива свој народ да остане на Косову и Метохији, али без било какве конкретне заштите својих грађана препуштајући их на милост и немилост шиптарима.

У току конференције, Слободан Самарџић се осврнуо и на формирање Владе у Србији, као и на економску ситуацију у земљи.

У наставку погледајте конференцију за штампу у целости, као и транскрипт конференције.

Уредништво „Срби на окуп“

 

{youtube}TNID08-hVtY{/youtube}
 

KOНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ ДСС КОСОВСКЕ МИТРОВИЦЕ

26.6.2011.

Проф.Др. СЛОБОДАН САМАРЏИЋ

Потпреседник ДСС

Дакле, ја бих започео са јучерашњим догађајем, дакле, са обележавањем Косовске битке и Видовдана на Газиместану, 28. јуна, то јест, јуче.

Ја сам присуствовао томе, и сведок сам догађаја, тако да ово што говорим, говорим из прве руке, дакле, на основу онога што сам видео својим очима.

Шта сам видео ? Видео сам насиље на Газиместану.. Пре тога сам сазнао из Вести, пратио сам шта се догађа, о насиљу на Мердарима, и употреби бојевне муниције од стране косовске полиције, а онда сам се својим очима уверио, како се косовска полиција, која је била задужена да чува ред, , бар је тако требало да буде, понашала према гостима, према људима који су широм Србије, па и шире од Србије, дошли да присуствују овом

свечаном чину.

Дакле, сви они који су имали знамења Српска, било да су у питању биле заставе, било да су у питању мајце, или каква друга знамења, знамeа на капама, шеширима, и тако даље, били су изложени тортури. Дакле, то је било насилно скидање људи, са завртањем руку, привођењем, итд…И то је дало један тон напетости целом овом свечаном догађају. Међутим, видело се да једно велико узнемирење постоји, да људи нису знали како ће се вратити, да ли ће опет бити примењено то насиље или не. Ја сам чак имао једно обраћање броја младих људи, да сачекам до краја да се сви повуку, па да последњи идем, из простог разлога што су они веровали да ако сам ја присутан као сведок, да неће моћи да изврше неку врсту насилног акта, а они су ,опет, подозревали да је то могуће за последњу групу.

Дакле, мислио сам да се са тим завршило, међутим, када сам дошао у Митровицу, сазнао сам за

Приштину, и онај напад на два аутобуса, где су били млади људи углавном. Срби.

Пре свега се види да је синхронизована ствар са Косовском полицијском службом. Они су очигледно јавили ко долази, кад долази и куда пролази да би били сачекани и дочекани од стране хулигана у Приштини, који су камењем и Молотовљевим коктелима напали, и опет изазвали рањавање и страх, и тако даље…

Дакле, Ви сте , разуме се, као новинари, упознати са тиме. Ја ово говорим просто да бих извукао неки закључак из тога.

Пре свега, циљ је да се оваквим поводима, као што су обележавања Српских датума из историје, па и других повода, било да су у питању избори, или неки други догађај унутрашњи, да се утера страх у кости свим Србима на Косову и Метохији, да се покаже да полиција не гледа добро на то, а не гледа зато што влада косовска не гледа добро, а она не гледа зато што је циљ све те стратегије да се Срби заплаше, и онда индивидуално сваки од њих, један по један, да извуку закључке шта им је чинити.

Ако Срби остану тако атомизовани, индивидуализовани, онда ће они радити оно што су радили задњих деценија- полако ће један по један одлазити са Косова. И то је циљ. А то је могуће у мери у којој Срби делују као појединци, разједињени појединци, просто зна се тај принцип како ће коме утерати страх у кости… људима, кад немају ни свој колективни дух, нити имају своју државу која их штити, итд…

Дакле, закључак који треба Србија да извуче, ако то јесте држава, јесте да се мора заштита обезбедити целокупном стратегијом Србије и јасним ставом према Косову и Метохији, и јасном поруком људима да не одлазе. Али- не само реторички- не одлазите, а онда их пустимо на милост и немилост албанским институцијама, него чврсто им гарантовати сва могућа права, која уживају грађани Србије, што, разуме се, није могуће остварити до краја, али јесте могуће показати чврсту вољу државе да од тога неће одустати.

Дакле, све оно што влада није радила последње 4 године. Шта је радила- нећемо о томе сад да причамо, јер то није тема конференције за медије, али само кратко да кажем- полако је, дакле, изручивала Косово и Метохију Тачијевој влади, и милости и немилости тих учесника у тој влади, а онда се могло врло лако предвидети како ће се ствари одвијати. Јучерашњи догађај на Газиместану је најбољи показатељ тога.

Дакле, кад помињем владу онда, разуме се,… онда промена владе јесте важна тема, то је опет друга тема нашег дневног реда.

Јуче, дакле, председник Републике је дао мандат за формирање владе Ивици Дачићу. Ствар је значајна утолико што у тој влади, без обзира на то што мањинска странка формира владу, и што њен председник постаје премијер, или она особа која ће формирати владу, без обзира, дакле, на то, у влади ће већински део министарстава и управе бити под Српском напредном странком. Истичем то зато што је то једина странка или групација у тој влади која је била опозициона . Ове две главне – СПС и УРС и Г17 … немамо неких посебних разлога да мислимо да ће они деловати другачије него до сада…

Разуме се, свака промена је добродошла. Али, ако је реч о променама, на СНС-у је да , иако је премијер из СПС-а, да да, тако да кажем, тон тим променама.

У односу на оно што су говорили у предизборној кампањи, и с обзиром на то да је председник Републике, највиши формални државни ауторитет, из њихових редова,значи, ту гледано на компетенцију владе, можемо очекивати вољу да се ствари у Србији мењају. И све док се та воља, коју смо слушали у предизборној кампањи, не претвори у дело, ДСС неће, дакле, коментарисати унапред, нити спекулисати о томе каква би то влада могла бити, шта од њих очекивати, итд…

Ми ћемо, дакле, помно пратити, (и онако отворено, о томе шта се догађа, као што смо и до сад то чинили за време овог опозиционог деловања у последње 4 године), нову владу.

То је дакле сигурно.

Које су теме најважније?

Постоји неколико тема које бих истакао, разуме се, мада све теме које су на дневном реду су важне.

То је Косово и Метохија. То је прва тема. Како ће се влада поставити према садашњој ситуацији и наставку државне политике према Косову и Метохији- да ли ће је , дакле, успорити, да ли ће је замрзнути, да ли ће је окренути у другом правцу, или ће наставити истим тим правцем и темпом како је радила досадашња влада- то су могућности. Нећу унапред да спекулишем ништа. Ми ћемо гледати како се ради у односу на такве могућности и на такве изазове.

Друга тема је, разуме се, економски развој Србије. Једна од најважнијих тема гледана са тог економског и социјалног аспекта. Ми нисмо видели у програму и у претходној кампањи неке велике, како да кажем , конкретне наговештаје заокрета. Имали смо доста тих обећања и доста тих перспектива, итд…Али нисмо видели конкретне потезе. Рачунамо да ће влада брзо направити платформу за деловање у тој области.. Видећемо експозе председника владе врло брзо у Скупштини, и видети шта они раде. Та ствар је, на невољу владе, и њихових интереса, доста везана за европске интеграције. Економија је везана за европске интеграције, и то на следећи начин: Ако се настави овим истим смером, дакле, ићи у правцу који не даје резултате, шта више, даје лоше резултате, ако се настави тим смером, ми не можемо очекивати некакве економске помаке, шта више, може се очекивати да ствари иду још горе него што је сада. Ако је влада спремна да се окрене другим могућностима, реалним могућностима…На какве могућности мислим: на могућности инвестиције у Србији, на могућност за извоз, за пласирање своје робе на друга тржишта, тамо где се роба може производити, и реконструкцију привреде према таквим стратегијама, таквим дакле очекивањима, инвестицијама и промета и извоза, онда би се Србија могла окренути ка бољитку.

Али, ово што Вам говорим, ово су елементи политичког програма ДСС-а, а не садашње владе. Видећемо да ли ће влада ту негде имати неког слуха за ове ствари, које су, што се ДССС-а тиче, изложене у студији од 240 страница, где имате конкретно, дакле, и стратешке потезе, које влада треба да повуче уколико хоће да се извуче из кризе.

Трећа тема, коју сам поменуо су европске интеграције. Оне се тичу Косова пре свега. Јер то је био услов над условима у овим преговорима влади да добије неке мрвице са стола европских интеграција. Те мрвице, то је та кандидатура од које нема никакве користи економске. То је , дакле, европска интеграција, и ми је доживљавамо као неку врсту жртвовања наших државних интереса ради неког бољитка у „светлој“ будућности.

Мислим , ако влада настави у том смеру, она ће просто имати исту врсту судбине , као и влада која је отишла, само много брже.

Ја рачунам да ће они, као прагматични људи, израчунати 1 и 1=2, 2 и 2 =4, итд..и понашати се у складу са државним интересима, а не са неким догматским интересима европских интеграција, које данас имају потпуно другачији изглед, него што је то било пре 10-12 година.

Не само због односа Европске Уније према Србији, према Косовском питању, него и због кризе која влада у евроској Унији, која просто не разматра неке друге могућности, него да се извуче из те тешке евро-кризе, која би могла да их кошта јако пуно.

И најзад, ова питања, ја сам издвојио најважнија, њих има пуно, она ће бити предмет заседања скупштинског расправљања.

Ми се надамо много …демократскијој атмосфери него што је до сада био случај. Ова полиција која је до сад владала(политика), она је забрањивала јавну дискусију, у Скупштини, она је поред тога забрањивала слободне медије и затворила медијску сцену Србије до непрепознатљивости.

Ми се надамо отворености, и скупштинској, и уопште, јавног мњења- да је отворено у Србији. Прво што мислим да тај дијалог опозиције и власти, критичара и оних који бране, мора бити пред очима људи, и друго мислим да таква једна отвореност може да доведе да мотивације власт да боље ради, уколико је више изложена критици.

Они су били заштићени као бели медведи што се медија тиче. Они затворе сцену, Ви што причате оде у етар, нико то не прикаже.

Конференције ДСС-а у Београду, сваког понедељка су добро посећене, и то су добри новинари, ја немам проблема са тим новинарима.Али, кад оду из сале, и оду у редакцију, и дају извештај, од тога не остане камен на камену. Знате, скупштински извештаји,

немогућност да се Косовско питање постави на Скупштини, то је било просто горе него у Милошевићево време.

Просто мислим да ће се то поново отворити као 2 000.год. и да ће се неки нови дух унети у политички живот Србије . без чега нема добрих решења.

Уредништво „Срби на окуп“