Митрополит Иларион: НЕ КОРИСТИТЕ РЕЧИ СВЕТИХ ОТАЦА НИ КАО ХИГИЈЕНСКИ ПАПИР, ВЕЋ ИХ УНИШТАВАЈТЕ

– Почела предсаборска кампања – декаденција мора да се изјасни.

(Декаденција је појам којим се описује постепено пропадање или слабљење неког појединца, организације, културе, друштва или цивилизације изазвано претераном уживању у луксузу, те заједно са њим везаном губитку некадашњих моралних и других основних принципа.)

Очигледно је да ће све већа диференцијација да се догоди у декадентним круговима православних. Православни хришћани који се по сваку цену држе режимског свештенства стављени су пред избор – да прихвате кривицу због помагања развитку јереси екуменизма или да се одвоје од те јереси прихватајући принцип 15. канона Цариградског сабора који одобрава непомињање епископа који су пали у јерес и пре одлуке Сабора.

Мада су очигледне опомене Светих Отаца да је овако организован “Васељенски сабор” за 2016. осуђен да буде јеретички, православни који се држе јединства са екуменистима не желе то да виде.

О разлозима зашто ће ово сабрање да изазове нове јереси и расколе најдетаљније је писао свети Јустин Ћелијски, српски богослов планетарног значења. Његова теологија која је сам врх теолошких истина савременог доба, ипак, прогнана је са већине теолошких факултета у свету и намеће се јеретичка теологија (теомахија) митрополита Јована Зизјуласа која врви од софизама. Један од софизама екуменистичке теологије је и тај да су одлукама Васељенских сабора (ма какве биле) ултимативно морају покоравати све Цркве. На тај начин би се и на том сабору из 2016. озаконила јерес која би одлукама тог сабора постала општеобавезно учење Цркве.

Зизјулас и његови сведбеници превиђају намерно једну важну чињеницу. Та чињеница каже – да би се један сабор називао Светим Васељенским Сабором, тај сабор мора да буде у сагласности са Светим Писмом, Предањем и одлукама ранијих одлука сабора. Било је много сабора, али, свакако нису сви проглашени за “Васељенски”, већ само њих 7 на броју. Неки од сабора, где је победила јерес називани су “разбојничким”. Епитет “васељенски” даван је сабору тек по томе што је временом доказано да су његове одлуке путоказ за православне и да су у складу са Предањем Цркве.

Сада се, за 2016. годину облапорно гордо и неправилно, један сабор унапред назива “Светим Васељенским”. Сами најављени учесници дају себи за право да својим одлукама дају епитет “свете”. Ако тим путем наставе могу доћи до тога да у својој самоуверености и себе назову “Светим Оцима”.

Што се тиче питања Осмог Васељенског Сабора, учење Православне Цркве је јасно и недвосмислено, иако би екуменисти желели из петних жила да га удвосмисле. Епитет “Осми васељенски”, велики број православних учитеља даје већ одржаном Сабору у Цариграду на коме су под председништвом светог Фотија Цариградског (иначе, патријарха који је послао св. Кирила и Методија да просвећују Словене) осуђена новачења Ватиканске јерархије и донешена правила која регулишу живот православних када су угрожени од јереси сопствених пастира.

Ипак, још није било сабора који би озваничио Сабор св. Фотија као Васељенски Сабор, мада је његово значење и без тога једнако значењу Васељенских Сабора.

О Осмом Васељенском Сабору постоји мишљење јеросхимонаха Кукше (†1964):

„Долазе последња времена. Ускоро ће бити екуменистички сабор под називом ‘свети’. Али, биће то осми сабор, који ће бити сабор безбожних. На њему ће се све вере ујединити у једну. Потом ће укинути све постове, монаштво ће бити скоро уништено, Епископи ће се женити. Нови календар ће бити уведен у Васељенској Цркви. Будите будни. Гледајте да идете у Божије храмове док су још наши. Ускоро нећете ићи тамо, јер ће се све изменити. Само изабрани ће то увидети. Људи ће наставити да одлазе у цркве, али ми ни у ком случају тамо не треба да идемо. Молим вас, стојте у истинској Православној вери до краја ваших дана и спашавајте се.“

Овде коментар није потребан.

Поред тога о Осмом васељенском сабору је говорио и свети Нектарије Оптински, (†1928):

„Неће више бити Сабора. Било jе седам сабора, као седам Светих Тајни, седам дарова Светог Духа. У овом веку, пуноћа је број седам. Број будућег века је осам.“

Јасно је да свети Нектарије одриче да ће се десити неки сабор који ће бити православан, а са епитетом “Осми Васељенски”.

Ипак, један други свети старац, св. Нил Мироточиви који је живео у 17. веку, говори:

“Затим ће се састати Осми сабор да разабере свађу, и објавиће добро добрим и зло злим… Земљодјелац одваја пшеницу од пљеве. Пшеница је – за човека, плева пак, за стоку. Кажемо, биће удаљени, одељени добри од злих, тј, правоверни од јеретика, и неко ће кратко време живети у миру људи.”

Мада на први поглед изгледа да постоји противречност у речима св. Нектарија и св. Нила, разлика у њиховим ставовима може да се објасни разлици у изражавању, а не у суштини прореченог. Њихови ставови су идентични ако кажемо да сабор за који се увелико уображено најављује да је “Осми Васељенски”, и који је усмерен на спајање Цркве са псеудохришћанским религијама, није “Осми Васељенски”, већ један од многих “разбојничких”; а да ће после тога доћи до неког окупљања остатака православних који ће својим сабором да се коначно оделе од јеретика. Да ли ће тај сабор икада бити озваничен као “Осми” о томе се не зна.

“ … Земљорадник одваја пшеницу од плеве. Пшеница — за људе, а плева за стоку. Говорим, биће одлучени и одвојени добри од злих, то јест правоверни од јеретика, и за неко време људи ће уживати мир.”

Очигледно је из ових речи да “Осми васељенски сабор” који организују екуменисти није сабор о коме је говорио св. Нил, јер екуменисти организују уједињење “добрих са злим, правоверних са јеретицима”, док ће истински сабор да организује разлучење, супротан процес.

Колико озбиљно екуменисти организују овај свој “васељенски сабор”, или боље рећи васељенску срамоту, говори и то што су, већ сада почели да припремају народ на прихватање одлука овог свог сабрања. Међу првима се јавио и митрополит Руске православне цркве Иларион Алфејев:

„Сада се у црквеној и нецрквеној средини шири разнородна литература у којој се говори да се припрема осми Васељенски сабор и да ће то бити антихристов сабор, јер ће на њему православни потписати унију с католицима, одрећи се старог календара, укинути постове, свештеницима разрешити да ступају у други брак и тако даље.“

По његовим речима, ако некоме у руке допадне таква литература, не треба је користити „ни као што се у домаћинству користи стари папир, ни из хигијенских разлога“. „Уништавајте такве публикације да не бисте затровали своје умове и да оне не би допале у руке некоме који има слабу веру, и који није у стању да разликује бело од црног, правду од неправде, информацију од дезинформације“, рекао је Иларион. (Са сајта “Стање ствари)

Покушаји да се упозорења св. Јустина, Нила, Нектарија, Теофана и других Светих Отаца подведу под “разнородну литературу”, је једноставан начин да се успавани међу православнима неприметно подведу под команду екумениста. Јасно је, како смо и на почетку казали, да је велика пометња међу православнима и да један број већ прихвата логику “где сви, ту и мали Муја”, aли је јасно из овог раног упозорења и позива на цензуру Светих Отаца, да постоји и паничан страх код екумениста од православних.

Декадентна борба, у редовима православних који галаме, али се, на крају, саглашавају са екуменистима, добила је Иларионовом апологијом лажног сабора свог моћног црва сумње и логичку потврду да треба остати у јединству са екуменистима, што је свакако тек почетак кампање екумениста “боље спречити (будућу опозицију екуменизма), него лечити.” 

Отац Јустин – живи борац против јереси екуменизма.

Истовремено, док се сва висока јерархија националних цркава полако усаглашава у примању јеретичких уредби, док се обезбеђује “већина” свети Јустин Ћелијски нас упозорава:

Имајући у виду све ове напред изложене чињенице и болно свестан њих и стања у савременој Цркви Православној и уопште стања у свету, које се стање ништа битно није променило од оне моје прве представке Светом Архијерејском Сабору (маја 1971. године), савест ми налаже да се поново обратим молбом и синовским вапајем Светом Архијерејском Сабору мученичке Српске Цркве: да се наша Српска Црква уздржи од учешћа у припремама за назови “Васељенски” Сабор, и поготову од учешћа на њему.

Јер ако до таквог Сабора – не дај Боже! – дође, од њега се може очекивати једно: расколи и јереси и погибија безбројних душа. А гледано из апостолско-светоотачког историјског искуства Цркве, такав Сабор ће уместо лечења већ постојећих створити нове ране на телу Цркве и створити јој нове проблеме и недаће.

 (Пред Ђурђевдан 1977. г. Св. Јустин Ћелијски)

Погледајте, такође: ВАРТОЛОМЕЈ: ИМА ЈЕРЕСИ

Припремила екипа Фб странице “Православље живот вечни”