„Одговорност да се заштити“ сада се враћа у лице Западу

„Одговорност да се заштити“, или R2P –  “responsibility to protect“, било је геополитичко средство које је Запад користио да, после темељног дестабилизовања државе преко оружаних проксија, војно интервенише, промени режим, окупира и преуреди државу, и економски, и друштвено-политички. То је, са разарајућим ефектом, коришћено у Србији за исецање Косова, као и недавно у Либији.

На Косову, „Канадиен нешенел пост“ (Canadian National Post) је у свом чланку известио да су „САД подржавале ћелије Ал Каиде током балканских ратова“, тако што су:

“ У годинама непосредно пре НАТО бомбардовања Југославије 1999, милитанти Ал Каиде прешли на Косово, у јужну покрајину Србије, да помогну албанским екстремистима из ОВК да појачају своју терористичку кампању против српских циљева у региону.

Муџахедини су „финансирани саудијским и новцем Уједињених Арапских Емирата“, рекао је један западни војни званичник, тражећи да остане анониман. „Они су били плаћеници и нису водили косовску представу, али их је ОВК користила за своје прљаве послове.“

Сједињене Америчке Државе, које су првобитно обучавале авганистанске Арапе у току рата у Авганистан, подржале су их у Босни, а затим на Косову. Када су снаге НАТО-а пре три године покренула своју војну кампању против Југославије да свргну господина Милошевића, ушле су у косовски конфликт на страни ОВК, која је већ примила „значајну“ војну и финансијску подршку од мреже Осаме бин Ладена, кажу аналитичари.“

Ово открива да је сам рат у почетку подстакао НАТО и после тога га намерно проширио обучавањем, финансирањем и наоружавањем терориста увезених у регион са одређеним циљем – стварања довољно масовног крвопролића за оправдање интервенције НАТО-а и, касније, геополитичку ресистематизацију Србије.

У Либији 2011 године, Запад не само да је отворено финансирао и наоружавао Ал Каидину франшизу, Либијску исламску борбену групу, већ су „зверства“ које је Запад наводио да би се позвао на „одговорност да се заштити“ измишљана преко и уз помоћ либијских заступника „људских права“.

Др Шлиман Бошигвир (Dr. Sliman Bouchuiguir), из либијске Лиге за људска права повезане са САД и Француском, отворено је признао творцима документарног филма да су „зверства“, која је НАТО искористио да би војно интервенисао у Либији, измишљотине, и да је Запад, не његова организација, организовао асамблаж од преко 70 НВО, за које је приметио да су већ биле добро „упознате“ са ситуацијом.

У видео-документарцу под насловом “ Лажи иза „хуманитарног рата“ у Либији: Нема доказа !“, Бошигвир отворено признаје да није постојао начин да се дође до стварних бројева у вези са зверствима и навео је да су сви његови бројеви, како их је назвао „процене“, настале не из теренског рада, већ да су добијене од руководства организације. Другим речима, то су компромитоване, неосноване тврдње пристрасних извора, опране преко „поузданих“ западних НВО, да би се на крају претвориле у чињенице.

На основу ових неоснованих тврдњи опозиције, НАТО ће војно интервенисати у Либији, када ће се заиста дешавати документовани злочини, укључујући свеопшту, намерно изазвану глад, и НАТО-во ваздушно бомбардовање градова Сирта и Бани Валид, као и расно мотивисано, геноцидно чишћење градова као што је Таварга.

Реална претња у Украјини

За разлику од Србије и Либије, где је Запад зависио од фабрикованих наратива и измишљених зверства да озлогласи владе које је настојао да збаци – са дугим и апсурдним наративима који описују наводне идеологије које наводе сваку владу да чине злочине, до којих, у ствари, никада није дошло, у Кијеву, САД подржавају режим који је приграбио власт, отворено и одушевљено прихватајући идеологију нацизма Адолфа Хитлера.

Чак је и ББЦ известио да Запад признаје да „Еуромајдан“ устанак предводе расисти и фанатични фашисти, да су они свргли демократски изабрану владу. У видео-извештају ББЦ-а „Неонацистичка претња у новој Украјини“, мржњу према Русима, а Јеврејима посебно, отворено изражавају наоружани неонацисти, слободно се крећући украјинском престоницом Кијевом и заузимајући седишта политичких противника избачених из града силом.

Насиље је праћено другим облицима репресије, укључујући цензуру супротних ставова. Организација за безбедност и сарадњу у Европи ( ОЕБС ) ће признати на свом званичном сајту у посту под насловом, „ОЕБС-ов представник за слободу медија забринут због нових корака у ограничавању медијског плурализам у Украјини“, да:

“ Представник ОЕБС-а за слободу медија Дуња Мијатовић данас је изразила забринутост због захтева да кабловски оператери у Украјини обуставе преношење одређених руских телевизијских канала.

„Понављам свој позив властима да не покрећу ове репресивне мере“, рекала је Мијатовић. “ Забрана емитовања програмира без правног основа је облик цензуре; питања националне безбедности не би требало да се користе на рачун слободе медија.“

Дана 11. марта Савет за националну телевизија и радиодифузију Украјине захтевао је да сви кабловски оператери обуставе емитовање руских телевизијских канала Русија 24, ОРТ, РТР Планета и НТВ-Мир.“

Снаге које су заузеле Кијев – оружане, опресивне, токсично расистичке и с идеологијом нетрпељивости и нетолеранције, рекло би се да ће оне бити главни кандидат за санкције Запада и претњу војном силом у име заштите оних који су изложени серијском злостављању. Али не, Запад је одушевљено прихватио нови режим , крепко га бранећи финансијски, дипломатски, чак и војно.

Амерички сенатор Џон Мекејн је отишао тако далеко да је позвао Запад да почне са саветовањем и наоружавањем наци-милитаната, да им се помогне не би ли се учврстили у Кијеву, као и на то да се сила пројектује изван тренутних упоришта – пружајући застрашујућу слику „сиријске“ ерупције  Источне Европе покренуте од САД.

Одмеренији  “R2P” одговор Русије

За Русију, која се граничи са Украјином, и дели заједничку историју, културу и сличан језик -режим у Кијеву не представља само претњу Русима који живе преко границе, у Украјини, већ је директна претња унутрашњој безбедности саме Русије.

Мешање Запада у ствари у Украјини није изолован инцидент са уским, искључиво украјинским питањем у игри. Запад је укључен дуж целе периферије Русије већ деценијама, са НАТО-ом и посебно у вршењу онога што на крају бива геополитичко опкољавање Русије – преко Мађарске, Пољске, Бугарске, Естоније, Летоније, Литваније, Румуније, Словачке, Словеније, Албаније, Хрватске, Грузија, а има и других.

Ту је и отворено политичко уплитање у земље као што је Белорусија, сејање исте врсте политичке нестабилности која је захватила Украјину у покушају да се збаци тамошња проруска влада и замени прозападним прокси режимом.

Стабилност Украјине и опструкција насилног и идеолошки опасног прозападног режима да преузме власт није само ствар екстратериторијалног интереса Русије, већ и ствар унутрашњег егзистенцијалног опстанка. Нацистички зилоти који су окупирали Кијев јесу идеолошки двојници опозиције тренутно активне унутар саме Русије, опозиције коју подржавају САД, опозиције која Москву загађује злобом и покушава да створи сличну деструктивну дестабилност на целој територији Русије, хаос какав је виђен током „Еуромајдана“.

Али упркос томе, одговор Русије није разарање Кијева ваздушним нападима као што је НАТО учинио у Либији, нити је то наоружавање и подршка терористима да брутално упокоре становништво. Уместо тога, Русија једноставно подржава дуго очекивани, а сада успешни референдум украјинског полуострва Крима, омогућавајући тамошњем углавном руском становништву да се уклони од кијевског и од Запада инсталираног режима.

Иако Запад тврди да је референдум, што је надмоћном већином гласова одлучио о независности Крима, илегалан, то звучи шупље, јер као да је одвајање Крима дошло преко оружане побуне, а не, као што јесте, преко једне врсте изборног процеса. Очигледно милитантној спољној политици Запада, и оружаним проксијима у Кијеву, потребно је присуство руских војника у Криму који су тамо већ годинама трајно стационирани на основу уговора, као један од многих фактора који ће држати украјинске ултрадесничаре по заливима полуострва.

Русија је штитила и наставиће да штити народ Крима и остатка источне Украјине – без свакодневних налета, крстарећих ракета и терориста како је НАТО чинио у Либији – свету пружајући бољи пример под каквим се околностима спроводи „одговорност да се заштити“ и како се она тачно остварује. Референдум и текућа интеграција Крима у Руску Федерацију дају додатни легитимитет улози Русије у јачању стабилности Украјине, док покушаји Запада да одбаци а уствари „инвалидира“ , и референдум, и процес интеграције, открива сву неискреност дуплих стандарда на којима се његова „демократија и „глобални стандарди“ заснивају.

Аутор: Тони Карталучи
Извор: http://journal-neo.org/2014/03/27/r2p-the-tables-turn-on-the-west-in-crimea/
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп