Кад бивши (а можда и садашњи) римо-католици кроје капу СПЦ-и на КиМ

Међу најважнијим актерима догађања на КиМ-и, што се тиче СПЦ, издвајају се два човека који нису Срби, а који се представљају као Православни монаси. Један je са три стране Хрват, а с једне Србин, а други пола Немац, пола Словенац.

У свом злу, које се дешавало задњих пар година у Епархији Рашко-Призренској, они су били они који су смишљали, организовали и извршавали зле намере против Српске Православне Цркве и Српског народа. За дивно чудо, за сва та недела они су од СПЦ чак били и унапређени- један у архимандрита и игумана, а други у професора богословије.

Овај први је ковао заверу, што се кажњава свргнућем (по Канонима Васељенских Сабора), заједно са једним другим епископом, а и са више њих, против свог законитог епископа, и тадашњег духовног оца, и годинама унапред припремао истеривање свог епископа, ширио клевете против њега, и правио сценарио, који се остварио драмом фебруара 2010. у Грачаници, а репризе су се играле током целе те године на разним местима.

На снимку поклоничког путовања монаха Рашко- призренске епархије Храму Св. Саве у Београду, 2002.г., јасно се види по изразу лица овог првог, и по стању његовог духа, да је он ово припремао дуги низ година, и да се ово само убрзало након смрти „онога који је задржавао“ Српском народу, Светог Патр. Павла.

Шта се то десило од особе, која је писала књигу против екуменизма, да оде у сасвим супротну логику, и да ради све ово што ради против наше Цркве и народа? Да ли су у питању хрватски гени, грехови предака, лични сукоби, паре, или је он само убачен као римо- католик да разбија нашу Цркву изнутра- Бог зна? А знају и Албански функционери, са којима је договарао и спремао све ово, о чему сведочи снимак његовог разговора 2006. год. са једним од њих, у коме он јасно показује своје ставове против Српског народа и Српске Православне Цркве и свог законитог епископа, и сам за себе иронично каже да је он неки… , (у ствари, лажни) Србин и (лажни) Православни монах, а да у ствари Срби и Православни њега погрешно сматрају за Православног Српског монаха. Ко је он то само Бог и он знају. А можда и Ватикан.

Синови су генетски на мајке, а мајка је чиста Хрватица и по оцу и по мајци. Зар би он ударао по вери своје мајке- не, синови су привржени мајкама. Поневши из своје куће хрватску логику и хрватско „васпитање“ није чудо да ради све ово што ради. Та потреба за европеизацијом није примерена Српском човеку. Римо-католици жуде за њом, јер немају Духа Светога, и замењују земаљским „рајем“ оно што Православни добијају благодаћу Светога Духа, печатом Дара Духа Светога и благодатним животом наше Православне Цркве, Светим Тајнама. Католици то немају, и томе се не надају ни на Небу, па имају дубоку унутрашњу потребу да проживе у угодностима земаљским овај живот, и зато им је потребна Европа. Зато је сваком римо-католику ближи било који други римо-католик из других народа и земаља, него човек Србин из његове земље. Зато су и овој двојици „монаха“ ближи Кфоровци и Унпрофорци, па и Албанци Католици него Православни Српски епископ и монаси. Зато су им ближе и полицијске методе стајања на капији Грачанице са разним специјалцима у цивилу, и не давање Православним монасима да уђу и виде свог духовника. Зато од Западних стално траже помоћ, са њима разговарају, њихове посете примају, на њихове конференције одлазе, њих гледају као „усрећитеље“.

Шта је Словенцу са немачким генима до брата Србина, и до земље Србије? Какав он педагог може да буде? Како он може да васпита Српску децу? Какви то будући Православни свештеници могу да постану које „васпитава“ и учи Словенац-Немац, који је спречавао да се звони кад је кретао Вл.Артемије из Грачанице 8.6.2010., што је уобичајено при испраћају епископа, и који је пре тога стајао као силеџија на капији Грачанице да не да својој браћи да уђу у манастир? Каквој етици, каквом моралу он може да научи ту децу? Којој историји ће их учити- да ли о Косовској Православној Цркви, која ће бити у служби Албанске нелегалне државе на Косову и Метохији? Да ли су они убачене унијате, или су стварно крштени Православно, али зарад циљева Ватикана? Да ли су убачене језуите, који ће за папу све да одраде? Бог зна.

На све личи, само не на Православно, и не на наше монахе.

А можда онај први дотични и није верник, него само ради свој посао за који је са Запада убачен и плаћен, или се касније продао? Бог зна, а и он сам зна. У Бога да верује- бојао би се Бога, и мучила би га савест шта ради. Но, он то целом душом и вољом ради, без трунке гриже савести, а са изразом пакости на лицу. Коме се свети ? Да ли Српском народу, у којем је рођен и одгајан? Да ли Православној Цркви, од које је сва добра и почасти добио? То само Бог зна, и он зна.

Некада је изгледао као Православни монах, а сада више личи на самоувереног човека, који зна одлично шта ради. И не црвени му се образ због тога. Нема Српску логику, ни Српску Православну веру. Јер, да има, црвенео би му се образ, и горко би плакао, а можда и у затвору пострадао за очити чин вишегодишњег припремања велеиздаје земље. То што није ни за шта кажњен, ни одговарао, јасно сведочи да он има дебело залеђе, и да неко њега добро штити. Неко, за чије он циљеве ради, а они свакако нису Српски, ни Православни.

Овај први је још 2006.г. знао да ће 17.фебруара 2008. Албанци да прогласе независност, и радовао се томе и нестрпљиво то чекао.

Да ли то може Српски Православни монах?

Зар може да се радује да буду истерани Срби из својих кућа, из своје земље, да буде отцепљена та територија од остатка Србије?

Зар може Православни монах да ради на томе да се смени његов духовник, да би се довео на власт неко „ко ће бити кооперативнији са Западом“?

Зар може Православни монах да изјави „да га нервирају ови у Београду“ због родољубивих ставова, „што још сматрају да је Српска земља тамо где су Српске Светиње и тапије“?

Очигледна је и његова изјава да он жели брзу интеграцију у косовске институције, да очекује донације од косовских институција, да је „видно побољшана сарадња СПЦ са исламском заједницом и римо-католичком црквом“ од како је Вл.Теодосије на власти (а не каже да су видно погоршани односи са Православним Српским народом, који је саблажњен, а који је део СПЦ, и који је ишао у те цркве на КиМ), да требају Албанци да раде заједно са СПЦ на побољшању туризма, и да ће за то да им служе Ман. Дечани, и остале Српске Светиње- да ту долазе Албанци и странци, и да од тога Албанци убирају приходе, а Срба бити неће, јер су протерани, и не могу се вратити у ту „срећну њихову“ албанску Косово и Метохију, јер не могу бити сигурни за свој живот.

Ови монаси затварају очи пред злочинима који су се скоро десили, и још увек дешавају, и праве се као да ништа не знају, као да је све у реду, и да су Албанци најкултурнији, најдоброжелатељнији и најдобронамернији народ на свету. Која игра? Која фарса? Оскар за глуму и једнима и другима. Само што овде страда поштен и невин народ.

У Европској Унији све је обрнуто, и у глобализму је превредновање свих вредности. За оно што је црно каже се да је бело, и обрнуто. За лаж се каже да је истина, за отимачину да је помоћ, за окупацију да је миротворна акција, за насилнике да су жртве…итд.

А „ми чекамо Христа, а не боље време…“

Миомир Радојевић