У Грчкој са одобравањем прихваћени ставови Епископа Артемија
У Грчкој Цркви, где се од самог почетка са жалошћу и забринутошћу прати прогон Епископа Артемија, са одобравањем и радошћу прихваћени су његови ставови који јасно указују да не намерава да иде путем раскола.
Са великим поштовањем се у Грчкој Цркви увек говори о новојављеном светитељу Јустину (Поповићу), а Епископ Артемије сматра се истинским и аутентичним учеником његовим, који ходи стопама светих и свога духовног оца светога Јустина.
Стога су на позитивне коментаре наишли ставови Епископа Артемија да не намерава да приступи хиротонијама Епископа, и да о томе нема говора, нити се о томе размишља. Вест о томе пренео је познати Ортодоксос Типос (Православна Штампа) као и православни сајтови.
Рана коју су својим неканонским деловањем нанели поједини Епископи Српске Цркве, уз више него очигледно скретање ка Папизму и Екуменизму и одступање од пута Светих Отаца као и учитеља светога Јустина, веома је болно доживљена у Грчкој Цркви.
Изузетно је стога јака жеља да се стање у Српској Цркви врати у нормалне токове, и у том смислу свакако много доприноси став Епископа Артемија да хиротонија нових Епископа неће бити, да је он део СПЦ из које није иступио, нити то намерава, и да не може бити говора о ступању у општење са грчким Старокалендарцима, Синодом Митрополита Агатангела, или било којом другом расколничком групацијом у свету. Ово утолико више има значаја, што се зна за постојање гласина које говоре о тобожњем ступању у општење Епископа Артемија са Старокалендарском групацијом тзв. Кипријановаца. Јер познато је колико је неприхватљив и канонски неодржив њихов статус, и да никаквог вида црквеног општења са њима не може бити.
Све то распршује и сваку наду расколничко-мислећих који су погледали у стварање паралелних Архијерејских Сабора и Синода у Српској Цркви, било повезивањем са неким расколничким групацијама, било тобожњим „приступањем“ појединих Епископа из Српске Цркве Епископу Артемију и оснивањем (несумњиво) расколничких Сабора.
Уредништво
Преузето са сајта ЕРП и КМ у егзилу