Република Српска Крајина признала Крим

РЕПУБЛИКА КРИМ

ЊЕ Владимир Константинов, председавајући Државног Савета Републике Крим

Симферопољ, Карла Маркса 18

Ваше Екселенцијо,

Влада и Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству Вам честита на избору за председавајућег Државног Савета Републике Крим.

Влада и Скупштина Републике Српске Крајине признају Републику Крим и поздрављају њено проглашење после референдума о томе, 17. марта 2014. године.

Уједно, Влада и Скупштина Републике Српске Крајине позивају државнике Републике Украјине, да схвате историјску вредност проглашења независности Републике Крим – без обзира да ли ће се Република Крим ујединити с Републиком Русијом, или ће опстајати као независна држава. Најважније је, да се схвати, да је народ Крима, одлуком на референдуму, уклонио колонијалне учинке против словенских народа, јер су Ватикан и западноевропске државе, столећима, изграђивали Украјину и додавали јој нове територије, да би се, у ово наше време, довела у непријатељство према Русији, у којој живи истородан народ – као и у Украјини.

Та колонијална изградња посебне руске државе (Украјине) је чињена помоћу убачених западних „стручњака“ на царским дворовима Русије, који су успевали обманути руске монархе – да стварају аутономну украјинску област у Русији. У време комунистичке власти, истоветне савете су западни обавештајци (запослени у Комунистичкој интернационали у Москви) наметали Лењину, Стаљину и Хрушчову.

Ево како се ширила земља Украјина, с обласном влашћу у Русији, што ће у СССР бити федерална власт:

1. Украјина је чинила 1654. године једну феудалну област Русије, на површини око 1/6 данашње Украјине. То је била Запорашка Сеч и ту област је признала и Катарина Друга – 1775. године.

2. После Катарине Друге, руски цареви су прикључили Украјини Левобережнују област – два пута већа од Украјине из 1654. године. Простирала се северно од Запорошке Сечи.

3. У исто време, Украјини је придодата област Волни и Провобежанаја Украјина, које су биле два пута пространије од Украјине из 1795. године.

4. У СССР, Владимир Илич Лењин је предао (1922) Украјини Новоросну. То је огромна територија, која зазима данас јужну и источну Украјину и излази на Црно и Азовско море.

5. По договору СССР и Немачке (1939), уступљен је Украјини Луж с околином. То је данас територија на западу Украјине.

6. Исте године, Украјини је СССР уступио Источну Галицију. То је данашњи део западне Украјине и површински је истоветан првој Украјини – од 1654. године.

7. Украјини је уступљена (1940) Северна Буковина – земља изнад Молдавије и Румуније.

8. Украјини је уступљена (1945) Јужна Бесарабија – земља испод Молдавије и изнад Румуније.

9. Украјини је поклоњена Поткарпатска Русија (1954), на југозападу данашње Украјине.

10. Украјини је поклоњен Крим (1956) – полуострво између Црног и Азовског мора.

На сличан начин је из Србије уклоњена територија Републике Српске Крајине и уступљена Хрватској. Хрватску административну управу на српске земље је спроводила Аустрија и Аустроугарска, с Ватиканом, до 1918. године. Таква одлука је донесена на Берлинском конгресу 1878. А кад су земље Републике Српске Крајине ослобођене аустријскоугарске окупације и укључене у Југославију, почиње завршна фаза изградње хрватске државе на српским земљама – као Украјине на руским земљама. То спроводе српски краљеви – као и руски цареви и југословенски комунисти – као и руски комунисти. То се чинило овако:

1. Краљ Александар Карађорђевић ствара Хрватску Бановину 1929. године.

2. Кнез Павле Карађорђевић уступа (1939) Хрватској српски Дубровник с околином, делове српске Херцеговине, српске Босне, Далмацију, Горски Котар, Лику, Кордун, Банију и Славонију – два пута пространију територију од почетне Хрватске око Загреба.

3. Комунистичка власт 1945. године уступа Хрватској полуострво Истру и град Задар на Јадранском мору, а те су територије требале припасти српској федералној јединици, јер су, по одлуци Савезника, одузете Италији – због злочина геноцида над Србима, од 1941. до 1943, кад су Италијани били окупатори српских земаља.

4. Комунистичка власт 1945. уступа Хрватској област Барању, која је била у саставу данашње Војводине, на северу Србије.

Ови подаци о стварању Хрватске и Украјине (по плану германских и романских држава – и Втикана), показује недораслост словенских државника и научних установа – без обзира, да ли припадају страни оштећених или страни добитника. Обе су стране оштећене, мада ова страна која је прихватила игру Западњака (Украјина и Хрватска) верује да је нешто добила. Ништа нису добиле Украјина и Хрватска, него су упућене да показују непријатељство свом словенском роду. И сви словенски државници треба да схвате историјски корак српског народа у Републици Српској Крајини и историјски корак руског народа на Криму – оба су народа, мимо одлука државника на власти, устали и отклонили западноевропско колонијално цепање Србије и Русије, ради

створања на српским и руским историјским и етничким земљама нових држава – Хрватске и Украјине.

Ваша Екселенцијо,

Примите наше честитке и желимо срећу и свеукупни напредак Републике Крим.

Предлажемо Вам да прихватите наш предлог о међусобном признавању Републике Српске Крајине и Републике Крим.

С поштовањем,

СЛОВЕНИ! СВИ ПОД ЈЕДНУ ЗАСТАВУ!

Милорад Буха, премијер

Дипл. инж Рајко Лежаић, председник Скупштине

ПС: Амбасадор Руске Федерације –

ЊЕ А.В. Чепурин

РЕСПУБЛИКА КРЫМ

Его Превосходительство Владимир Константинов, председатель Государственного Совета Республики Крым

Симферополь ул Карла Маркса 18

Ваше Превосходительство,

Правительство и Скупщина Республики Сербская Краина в изгнании поздравляют Вас с избранием на должность председателя ГС РК.

Правительство и Скупщина Республики Сербская Краина признают Республику Крым и приветствуют ее провозглашение, состоявшееся после референдума, 17 марта 2014 г.

В то же время, Правительство и Скупщина Республики Сербская Краина призывают государственных деятелей Республики Украины понять историческую ценность провозглашения независимой Республики Крым – вне зависимости от того, войдет ли Республика Крым в Российскую Федерацию или будет существовать как независимое государство. Самое важное понять, что народ Крыма своим решением на референдуме отклонил колониальные действия против славянских народов, ведь Ватикан и западноевропейские государства веками отстраивали Украину и увеличивали ее территорию, чтобы она в наше время враждовала с Россией, в которой живет тот же народ, что и в Украине.

Это колониальное строительство особого русского государства (Украины) совершалось путем внедрения среди царских придворных западных «специалистов», которыми удавалось обмануть русских царей – и подталкивать их к созданию автономной украинской области России. Во время коммунистической власти западные разведчики (работающие в Коммунистическом интернационале в Москве) давали такие же советы Ленину, Сталину и Хрущеву.

Вот как расширялась страна Украина, сначала как область России, потом как республика СССР:

1. Украина в 1654 г. состояла из одной феодальной области России, площадь которой составляла около 1/6 сегодняшней Украины. Это была Запорожская Сечь, и эту область признала и Екатерина Вторая в 1775 г.

2. После Екатерины Второй русские цари присоединили к Украине Левобережную область, которая была два раза больше Украины образца 1654 года. Эта область простиралась на севере от Запорожской Сечи.

3. В то же время к Украине присоединили Волынь и Правобережную Украину, которые были в два раза больше Украины образца 1795 года.

4. Во времена СССР Владимир Ильич Ленин передал (в 1922 г.) Украине Новороссию. Это очень большая территория, которая сегодня занимает южную и восточную Украину и выходит к Черному и Азовскому морю.

5. По соглашению между СССР и Германией (1939), Украине был передан Луцк с окрестностями. Это сегодня территория на западе Украины.

6. В том же году СССР уступил Украине Восточную Галицию. Это сегодня западная часть Украины, ее площадь равна площади первой Украины 1654 года.

7. Украине передана (1940) Северная Буковина — территория, граничащая с Молдавией и Румынией.

8. Украине передана (1945) Южная Бессарабия — территория между Молдавией и Румынией.

9. Украине подарена Подкарпатская Русь (1954), на юго-западе сегодняшней Украины.

10. Украине подарен Крым (1956) – полуостров между Черным и Азовским морями.

Похожим способом у Сербии была отнята территория Республики Сербская Краина и передана Хорватии. Насаждение хорватского административного управления на сербских землях до 1918 года проводили Австрия и Австро-Венгрия совместно с Ватиканом. Такое решение было принято на Берлинском конгрессе 1878 года. А когда земли Республики Сербская Краина были освобождены от австро-венгерской оккупации и вошли в Югославию, началась окончательная фаза создания хорватского государства на сербских землях, как и Украины на русских землях. Это делали сербские короли — как и русские цари, и югославские коммунисты — как и русские коммунисты. Это делалось так:

1. Король Александр Карагеоргиевич создал Хорватскую Бановину в 1929 году.

2. Князь Павел Карагеоргиевич уступил (1939) Хорватии сербский Дубровник с окрестностями, части сербской Герцеговины, сербской Боснии, Далмацию, Горски Котар, Лику, Кордун, Банию и Славонию — территорию, в два раза большую, чем территория первой Хорватии вокруг Загреба.

3. Коммунистическая власть в 1945 году уступила Хорватии полуостров Истру и город Задар на Адриатическом побережье, которые должны были отойти Сербии, потому что, по решению Союзников, были забраны у Италии из-за геноцида сербов с 1941 по 1943 год, когда сербские земли были оккупированы итальянскими войсками.

4. Коммунистическая власть в 1945 году уступила Хорватии область Баранию, которая была частью сегодняшней Воеводины на севере Сербии.

Эти данные о создании Хорватии и Украины (по планам германских и романских государств и Ватикана) показывают незрелость славянских государственных деятелей и научных учреждений, как тех, кто понес ущерб, так и тех, кто выиграл от этих изменений. На самом деле ущерб потерпели обе стороны, хотя те, кто согласился с игрой Запада (Украина и Хорватия), верят, что они что-то получили. Украина и Хорватия ничего не получили, а лишь продемонстрировали враждебное отношение к своему славянскому роду. И все славянские государственные деятели должны понять исторический шаг

сербского народа в Республике Сербская Краина и исторический шаг русского народа в Крыму. Оба народа, вопреки решениям государственных деятелей, поднялись против колониального разделения Сербии и России, задуманного Западной Европой для создания на сербских и русских исторических и этнических землях новых государств – Хорватии и Украины.

Ваше Превосходительство,

Примите наши поздравления! Мы желаем Вам удачи и общего процветания Республике Крым.

Мы предлагаем Вам принять наше предложение взаимного признания Республики Сербская Краина и Республики Крым.

С уважением,

СЛАВЯНЕ! ВСЕ ПОД ОДНО ЗНАМЯ!

Милорад Буха, премьер-министр

Дипл. инж. Райко Лежаич, председатель Скупщины

Копия: Посол РФ-

А.В. Чепурин